РАТНА ЗОНА "КУРСК" КАО ПРЕКРЕТНА ТАЧКА СУКОБА: Пакао на фронту и шта то значи за Русији - Украјина жели да дође до преговора?
Остаје да се види какав ће бити исход упада украјинских снага у руску јужну област Курск, али с обзиром на величину ове операције, може се спекулисати да би она могла да промени неке руске планове, односно да Москва, поред одмазде, хтеће да искористи ескалацију за сопствену ескалацију рата у Украјини, али је питање да ли и чиме.
Много тога се своди на перцепцију и покушаје да се одбаци оно што не иде у прилог. Украјину се већ неко време доживљава као страну у сукобу којој почиње хронично недостајати људство, посебно након што су руске снаге додатно прошириле своју војску покренувши офанзиву на североисточни регион Харкова. Украјинске снаге су успеле да зауставе овај продор, али по цену пребацивања трупа са других места, па је Русија брзо искористила ову чињеницу да постигне веома значајан напредак у Доњецкој области.
И сада, баш у тренутку када су многи веровали да Украјина готово да нема војника за нове положаје, крећу у највећи упад на руску територију са наводно око 1.000 војника. То није нарочито велики број људи, али је свакако више него што су мислили да ће моћи. Да ли Украјина превазилази своје могућности да би одагнала перцепцију да више немају довољно војника? Можда, али понекад разбијање перцепције може имати већи ефекат од конкретних губитака који ће бити последица такве операције.
Руска страна ће сада желети да наметне своју перцепцију, да су у стању да казне Украјину за операцију у Курску, али да би то урадили, мораће да прибегну силама које могу бити негде другде и плановима које ће морати да прилагодити.
Очекивано, бивши руски председник Дмитриј Медведев је заговорник насилније ескалације.
„Од овог тренутка, специјална војна операција треба да постане отворено екстериторијална по природи“, рекао је Медведев, који је заменик председника Савета безбедности Русије. „Можемо и треба да идемо даље у оно што још увек постоји као Украјина. У Одеси, Харкову, Дњепропетровску, Николајеву. У Кијев и шире. Не би требало да постоје ограничења у погледу признатих граница“, рекао је он.
Наравно, ово није први пут да Медведев позива да „идемо даље“, по могућству да освојимо целу Украјину. Међутим, реалност заиста кочи његове идеје, јер имамо ситуацију да је руска војска 10. маја, односно пре скоро три месеца, покренула прекограничну офанзиву на област Харкова, а није успела ни да заузме Вовчанск, град око 17.000 људи који се налазе на мање од 5 километара од руске границе.
Медведев може да пита и да пита, али тешко може да објасни како би руска војска „ушла у Одесу“ (и другде) са тренутно демонстрираним капацитетима.
Вероватно жели да наговести да је ово тренутак када Русија треба да одустане од било каквих ограничења на „специјалну војну операцију“ и да рат претвори у „рат“. То би значило да би се Русија у потпуности посветила рату, слично као Украјина данас, јер је чињеница да Русија и даље не користи своје максималне капацитете, али с разлогом. Започињање тоталног рата могло би да изазове велике немире међу становништвом које данас у Русији – далеко од границе, наравно – и даље живи веома мирно, безбедно, чак и економски стабилно. Није тајна да Кремљ у исто време жели да сачува ту стабилност и могућност рата.
Иначе, то је нешто што су неки људи снажно замерили руском руководству, па чак и самом Путину, на пример покојном Јевгенију Пригожину, који је тврдио да су због тога руске трупе претрпеле знатно веће губитке него што би требало (нпр. у бици за Бахмут).
Хоће ли Кремљ овог пута заиста ескалирати и довести Русију у „ратно стање” после Украјине? Све ће зависити од тога шта ће се даље дешавати у Курску. Ако се покаже да украјинске снаге и даље напредују, онда можда неће имати друге опције. Међутим, ако успеју да их релативно брзо зауставе, можда чак и иселе до краја недеље, руска војска ће „закрпати рупу” на том делу границе и све ће остати како јесте, до следеће ескалације, што је свакако могуће после онога што су Украјинци показали у Курску .
Србија Данас/Адванце.хр