"Увек се осмехнемо када видимо цвет на Милошевом гробу, иако не знамо од кога је" Потресна исповест родитеља Милоша Милеуснића о најтежем јутру њихових живота

Отац трагично настрадалог Чачанина Милоша Милеуснића, Горан, говорио је за наш портал о животу без свог вољеног сина. Он се осврнуо и на догађај који је изазвао велику медијску пажњу, као и шок и бес читаве јавности због бруталности у којој је живот изгубио син, брат, пријатељ... "И дан данас не знам зашто и због чега се све одиграло тако. Овога има само у најгорим хорорима." 

Горан истиче да сваки дан проводи са "рупом у грудима" и бори се са ненадокнадивим губитком свог сина. Не прође дан да не помисли на свог сина који је неправедно прерано отишао.

27. јануар 2019. године, дан као и сваки други, пријатан и сунчан дан и ко би могао слутити да ће се тај дан претворити у највећу ноћну мору коју ниједна породица не заслужује да проживљава. 

Јутро у којем је све стало

Тог дана убица је био решен да некоме без икаквог права, одузме живот. Судбина је хтела да то буде младић кога никада у животу није видео, већ случајно срео. Милош је дошао у Београд дан пре трагедије како би припремио опрему за скијање, планирајући заједнички одлазак с оцем у иностранство. Међутим, ништа није могло припремити породицу Милеуснић на страхоту која ће уследити. Милош је, несрећом, налетео на помахниталог младића, који је, изгледа, насумично изабрао њега да би искалио своје фрустрације. Од задобијених повреда које су му нанете, Милош је преминуо у Ургентном центру.

Горан истиче да је овај догађај заувек променио њихов живот. "Милош је био ведар, друштвен, волео је да излази и дружи се. Уложили смо много труда да га научимо разлици између добра и зла," каже отац с тугом. Као и сваки младић, био је пун живота и радости, а сада је све то нестало, осим успомена за које се труде да не избледе.

Милошев цимер са којим је делио стан у Београду, био је одсутан у тренутку трагедије. Он је пристигао је само пет минута након што се иста догодила. Породица верује да је Милош, у тренутку несреће, заправо спасао свом другу живот, показујући колико је био добар пријатељ. "Код њих у стану је увек била весела атмосфера, и сви су били добродошли," наглашава Горан.

Подмукли напад и суђење

На суђењу за Милошево убиство које је трајало две и по године, убица није показао ни трунчицу кајања, што је додатно потресло породицу, као и целокупну јавност. Горан у разговору за наш портал истиче да је осећао да се борио за нешто веће од себе, као да је Милош био ту поред њега, дајући му снагу да се избори за правду коју заслужује. "Док је трајало суђење, осећао сам се као да се борим за њега, као да је он поред мене," прича Горан.

Када је суђење завршено и изречена пресуда, Горан је коначно схватио да његов син више није ту. "Ја као родитељ желим да овај случај буде упозорење свима. Ја сам имао само једну мисију, а то је да мој Милош не буде заборављен," каже он с одлучношћу.

Живот без вољеног сина и брата

Милошева мајка, такође, дубоко погођена губитком с којим се она бори на начин на који само она зна, наглашава колико им недостаје Милош сваког дана. "На његов рођендан се окупљамо и разговарамо о свим успоменама које смо делили. Радосна сам што је постојао; наш син је био дивно дете. Живећемо даље док се не сретнемо с њим поново," прича она с болом.

У првим месецима након трагедије, породица је била обузета језивом неверицом, а подршка Милошевих пријатеља била је кључна у тим тешким тренуцима. "Они су нас обилазили и пружили нам подршку. Ето какви су ти момци и какав је био наш син," додаје мајка.

Оно што породицу одржава јесте љубав којом су сви били повезани. "Увек се осмехнемо када видимо цвет на Милошевом гробу, иако не знамо од кога је. То је знак да он није заборављен и да неће бити," каже мајка. Када прођу градом и угледају мурал са ликом свог сина, проживљавају мешавину радости и туге. "Просто не могу да поверујем да је на том зиду лик мог детета, али истовремено сам радосна и тужна."

- Казна је божија, а ми ћемо даље како умемо - закључује Милошева мајка, показујући да, и поред бола, они настављају са животом, носећи се са успоменама на свог вољеног сина.