"Uvek se osmehnemo kada vidimo cvet na Miloševom grobu, iako ne znamo od koga je" Potresna ispovest roditelja Miloša Mileusnića o najtežem jutru njihovih života

Otac tragično nastradalog Čačanina Miloša Mileusnića, Goran, govorio je za naš portal o životu bez svog voljenog sina. On se osvrnuo i na događaj koji je izazvao veliku medijsku pažnju, kao i šok i bes čitave javnosti zbog brutalnosti u kojoj je život izgubio sin, brat, prijatelj... "I dan danas ne znam zašto i zbog čega se sve odigralo tako. Ovoga ima samo u najgorim hororima." 

Goran ističe da svaki dan provodi sa "rupom u grudima" i bori se sa nenadoknadivim gubitkom svog sina. Ne prođe dan da ne pomisli na svog sina koji je nepravedno prerano otišao.

27. januar 2019. godine, dan kao i svaki drugi, prijatan i sunčan dan i ko bi mogao slutiti da će se taj dan pretvoriti u najveću noćnu moru koju nijedna porodica ne zaslužuje da proživljava. 

Jutro u kojem je sve stalo

Tog dana ubica je bio rešen da nekome bez ikakvog prava, oduzme život. Sudbina je htela da to bude mladić koga nikada u životu nije video, već slučajno sreo. Miloš je došao u Beograd dan pre tragedije kako bi pripremio opremu za skijanje, planirajući zajednički odlazak s ocem u inostranstvo. Međutim, ništa nije moglo pripremiti porodicu Mileusnić na strahotu koja će uslediti. Miloš je, nesrećom, naleteo na pomahnitalog mladića, koji je, izgleda, nasumično izabrao njega da bi iskalio svoje frustracije. Od zadobijenih povreda koje su mu nanete, Miloš je preminuo u Urgentnom centru.

Goran ističe da je ovaj događaj zauvek promenio njihov život. "Miloš je bio vedar, društven, voleo je da izlazi i druži se. Uložili smo mnogo truda da ga naučimo razlici između dobra i zla," kaže otac s tugom. Kao i svaki mladić, bio je pun života i radosti, a sada je sve to nestalo, osim uspomena za koje se trude da ne izblede.

Milošev cimer sa kojim je delio stan u Beogradu, bio je odsutan u trenutku tragedije. On je pristigao je samo pet minuta nakon što se ista dogodila. Porodica veruje da je Miloš, u trenutku nesreće, zapravo spasao svom drugu život, pokazujući koliko je bio dobar prijatelj. "Kod njih u stanu je uvek bila vesela atmosfera, i svi su bili dobrodošli," naglašava Goran.

Podmukli napad i suđenje

Na suđenju za Miloševo ubistvo koje je trajalo dve i po godine, ubica nije pokazao ni trunčicu kajanja, što je dodatno potreslo porodicu, kao i celokupnu javnost. Goran u razgovoru za naš portal ističe da je osećao da se borio za nešto veće od sebe, kao da je Miloš bio tu pored njega, dajući mu snagu da se izbori za pravdu koju zaslužuje. "Dok je trajalo suđenje, osećao sam se kao da se borim za njega, kao da je on pored mene," priča Goran.

Kada je suđenje završeno i izrečena presuda, Goran je konačno shvatio da njegov sin više nije tu. "Ja kao roditelj želim da ovaj slučaj bude upozorenje svima. Ja sam imao samo jednu misiju, a to je da moj Miloš ne bude zaboravljen," kaže on s odlučnošću.

Život bez voljenog sina i brata

Miloševa majka, takođe, duboko pogođena gubitkom s kojim se ona bori na način na koji samo ona zna, naglašava koliko im nedostaje Miloš svakog dana. "Na njegov rođendan se okupljamo i razgovaramo o svim uspomenama koje smo delili. Radosna sam što je postojao; naš sin je bio divno dete. Živećemo dalje dok se ne sretnemo s njim ponovo," priča ona s bolom.

U prvim mesecima nakon tragedije, porodica je bila obuzeta jezivom nevericom, a podrška Miloševih prijatelja bila je ključna u tim teškim trenucima. "Oni su nas obilazili i pružili nam podršku. Eto kakvi su ti momci i kakav je bio naš sin," dodaje majka.

Ono što porodicu održava jeste ljubav kojom su svi bili povezani. "Uvek se osmehnemo kada vidimo cvet na Miloševom grobu, iako ne znamo od koga je. To je znak da on nije zaboravljen i da neće biti," kaže majka. Kada prođu gradom i ugledaju mural sa likom svog sina, proživljavaju mešavinu radosti i tuge. "Prosto ne mogu da poverujem da je na tom zidu lik mog deteta, ali istovremeno sam radosna i tužna."

- Kazna je božija, a mi ćemo dalje kako umemo - zaključuje Miloševa majka, pokazujući da, i pored bola, oni nastavljaju sa životom, noseći se sa uspomenama na svog voljenog sina.