"PONAŠA SE KAO RAZMAŽENO DETE" Američki mediji osuli paljbu po Zelenskom, Putin poručio Ukrajincima da sledi otrežnjenje: Za čije interese ginu vaši bližnji?
Komentarišući tok ukrajinske kontraofanzive, američki državni sekretar, Entoni Blinken, izjavio je da je Ukrajina ponovo vratila polovinu teritorija koju je Rusija prvobitno zauzela.
Izlazak Rusije iz Crnomorskih sporazuma koji uključuju dogovore u vezi izvoza ukrajinskog žita iz luka na Crnom moru, obeležio je prethodnu nedelju na političko-diplomatskom planu rata u Ukrajini. Takođe, nezadovoljstvo zapadnih saveznika sporim tokom ukrajinske kontraofanzive, počinje sve jače da se izražava.
"OHLADI MALO, BRATE": Saveznici brutalno odgovorili frustriranom Zelenskom, Moskva na ivici rata sa NATO, Vašington i London optuženi za terorizam
"U RUSIJI ĆE DOĆI DO REVOLUCIJE" Kijev likuje, Kremlj besan na Ankaru, Vašington šalje zabranjeno oružje, situacija se drastično usijava
VELIKO OBEĆANJE ZELENSKOG ZAPADU - ROK 11. JUL: Moskva upozorila na veliku katastrofu koja se sprema, u EU sve veći rascepi
Sporazum o žitu je obustavljen 17. jula, kada je Ruska Federacija obavestila Tursku, Ukrajinu i UN o svom prigovoru na njegovo produženje. Ruski predsednik, Vladimir Putin, ranije je primetio da uslovi sporazuma sa Rusijom nisu ispoštovani, uprkos naporima UN, jer zapadne zemlje nisu ispunile svoja obećanja.
- Danas su faktički prestali da važe Crnomorski sporazumi. Kao što je predsednik Rusije ranije već rekao, rok ističe 17. jula. Nažalost, deo koji se odnosi na Rusiju u ovom sporazumu do sada nije ispunjen. Stoga se njegovo važenje prekida - rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
Prema njegovim rečima, Moskva će se odmah vratiti primeni Crnomorskih sporazuma čim se realizuje ruski deo Prehrambenog sporazuma.
Prehrambeni sporazum, koji su 22. jula 2022. potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, podrazumeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke. Koordinacijom saobraćaja brodova bavi se Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu.
Paket ovih dokumenata predviđa ukidanje ograničenja na izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta, a takođe određuje algoritam za bezbedan izlazak komercijalnih brodova iz crnomorskih luka pod kontrolom Ukrajine duž posebno otvorenih humanitarnih pomorskih koridora.
Tim povodom, ukrajinski ambasador u Turskoj, Vasilij Bodnar, rekao je da bi nova ruta za transport ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, nakon povlačenja Moskve iz Crnomorske inicijative, mogla bi da prolazi kroz teritorijalne vode Bugarske i Rumunije.
Bodnar je podsetio da je Ukrajina formirala fond za osiguranje rizika, ali da postoje određeni uslovi.
- Imamo mogućnost da privučemo brodove i kompanije. Sa naše tačke gledišta, to se može realizovati i bez korišćenja ove trase, koja je već dogovorena, nego kroz teritorijalne vode Rumunije i Bugarske. To je takođe moguća opcija za minimiziranje rizika - objasnio je ukrajinski ambasador.
Istovremeno, Bodnar je istakao potrebu za odgovornošću međunarodne zajednice, kako bi, s jedne strane, pomogla Ukrajini da sprovede takav scenario, a sa druge strane, izvršila pritisak na Rusiju da spreči svoje moguće napade.
Obrazlažući svoj postupak, Vladimir Putin je kazao da je Rusija pokazala neverovatnu strpljivost i toleranciju u produžavanju sporazuma o žitu.
- Iznova i iznova smo produžavali taj sporazum. I, produžavajući ga, pokazivali smo prosto neverovatno strpljenje i toleranciju. Računali smo na to da će naše strane kolege konačno početi da u potpunosti poštuju dogovorene i odobrene parametre i uslove. Međutim, ništa slično se nije dogodilo - kazao je ruski lider.
Putin je nazvao drskošću neispunjavanje obaveza prema Rusiji iz sporazuma o žitu. Kako je istakao, zapadne zemlje su samo tražile nešto od Rusije, dok su same ostale na "obećanjima". Kako je istakao, Zapad je zarađivao od sporazuma i uradio sve da on propadne.
- Zapad je koristio sporazum o žitu za političke ucene, za bogaćenje korporacija - istakao je on, dodavši da je Rusija spremna da zameni ukrajinsko žito na tržištu hrane.
Sporazum o žitu i rešavanje ukrajinske krize bili su u fokusu telefonskog razgovora predsednika Turske, Redžepa Tajipa Erdogana, i njegovog ukrajinskog kolege, Volodimira Zelenskog.
- Predsednik Erdogan održao je telefonski razgovor sa ukrajinskim predsednikom Zelenskimm na njegov zahtev. Dvojica lidera razgovarala su detaljno o pitanju produžetka sporazuma crnomorskog izvoza žitarica. Erdogan je poručio da se Turska ne štedi u pokušajima da se obnovi mir u Ukrajini - istakli su iz Erdoganove kancelarije.
istovremeno, ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, poručio je da Rusija nikada neće odustati od ciljeva koji su objavljeni u okviru "specijalne vojne operacije".
- Ne možemo i nikada nećemo odustati od ciljeva koji su objavljeni u okviru "specijalne vojne operacije". Znamo za šta se borimo. Neka Zapad svaki dan raspravlja o izmišljenoj ofanzivi Ukrajine, o poteškoćama koje Rusija za kontraofanzivu i za postizanje ciljeva vlasti Kijeva da oslobode sve teritorije do granica 1991. godine - rekao je Lavrov.
Kako je dodao, Rusija je dugo upozoravala na to da ne treba ignorisati njene nacionalne interese, stvarajući od Ukrajine direktnu vojnu pretnju.
U međuvremenu, opet se oglasio Vladimir Putin, kazavši da je Zapad očigledno razočaran rezultatima ukrajinske kontraofanzive.
- Ne pomažu ni kolosalni resursi koji su "upumpani" u kijevski režim, ni snabdevanje zapadnim naoružanjem, niti slanje hiljada stranih plaćenika i savetnika, koji su najaktivnije korišćeni u pokušajima probijanja fronta naše vojske - rekao je Putin na sastanku Saveta bezbednosti Rusije.
On je naveo da ceo svet gleda kako gori "hvaljena zapadna, navodno, neranjiva tehnika", kao i da su "usled samoubilačkih napada formacije Oružanih snaga Ukrajine pretrpele ogromne gubitke".
- Ljudi u Ukrajini sve više imaju pitanje, legitimno pitanje: "Za šta, za čije sebične interese, umiru njihovi rođaci i prijatelji." Postepeno, polako, ali dolazi otrežnjenje - ustvrdio je ruski lider.
S druge strane, Volodimir Zelenski pokušavajući da opravda sporost ukrajinske kontraofanzive, rekao je da je operacija "kasnila" i trebalo je vremena da se pripremi, jer su ruske snage postavile nekoliko odbrambenih linija i u velikoj meri minirali ukrajinsku teritoriju. On je priznao da je ukrajinska kontraofanziva odložena i zbog nedostatka municije i da je njeno odlaganje omogućilo Rusiji da ojača svoju odbranu.
- Imali smo planove da počnemo na proleće, ali nismo, jer, iskreno, nismo imali dovoljno municije i naoružanja - rekao je Zelenski, preneo je briselski portal Politiko.
Zelenski je naveo da je to Rusiji dalo vreme da postavi minska polja i izgradi nekoliko linija odbrane. On je dodao i da most koji povezuje poluostrvo Krim sa Rusijom njegovoj zemlji "donosi rat, a ne mir" i da je iz tog razloga "legitiman vojni cilj".
Međutim, u komentaru američkog lista "Hil" se navodi da je Vlada SAD umorna od "nezahvalnosti" ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, te da sve više Amerikanaca sa svih strana političkog spektra počinje da dovodi u pitanje posvećenost SAD Ukrajini.
- Zelenski se ponaša kao razmaženo, ćudljivo dete koje dobija sve što želi, ali to još uvek nije dovoljno. Mnogi u američkoj vladi i mnogi naši građani su umorni od njegovog ponašanja. Uveravam vas, on takođe "pali sve mostove" u Evropi - citira se u tekstu izjava bivšeg visokog zvaničnika Pentagona.
Ubrzo je usledila i informacija Vašington posta koji je, pozivajući se na zvaničnike Pentagona i američke administracije koji su upoznati sa ovim pitanjem, preneo da administracija američkog predsednika, Džozefa Bajdena, ne želi da isporuči Ukrajini rakete dugog dometa ATACMS.
Iz Moskve su ponovo stigle optužbe na račun Poljske da namerava da pripoji delove zapadnih ukrajinskih teritorija, ali i da Volodimir Zelenski potpomaže proces polonizacije Ukrajine i pokatoličavanja Ukrajinaca.
- Ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, sprovodi proces polonizacije, nadajući se da će mu to kod Vašingtona i Brisela osigurati duži ostanak na vlasti - rekao predsednik ruske Dume, Vjačeslav Volodin.
On je u prilog tome naveo da je nedavno usvojen zakon kojim se Poljaci praktično izjednačavaju sa Ukrajincima, jer su im data gotovo ista prava - boravak u zemlji bez izdavanja dozvole, školovanje, zdravstvena nega i drugo.
U oblastima na granici između Rusije i Ukrajine, Sumskoj i Černigovskoj, iz kuća proteruju Ukrajince kako bi na njihovo mesto došli lojalni "neonacisti Poljaci". Umesto ruskog, Ukrajincima se nameće poljski jezik, koji je postao i ispitni predmet za fakultete, proganja se pravoslavna vera, Ukrajince pokatoličuju, istakao je predsednik Dume.
- U skladu s tim formirana je jedinica od 25.000 ljudi sastavljena pre svega od Poljaka i Litvanaca koji su spremni za okupaciju zapadne Ukrajine. Poljaci žele da povrate ono što oni smatraju svojim istorijskim teritorijama. Građani Ukrajine na tim teritorijama im nisu potrebni - upozorava Volodin.
U posetu Rusiji pristigao je beloruski predsednik, Aleksandar Lukašenko, kojeg je dočekao Vladimir Putin, u Konstantinovskom dvorcu u Sankt Peterburgu.
Na komentar Lukašenka da "nema ukrajinske kontraofanzive", Putin je odgovorio:
- Ona je u toku, ali bez ikakvog uspeha - precizirao je ruski lider, dodajući da su gubici Oružanih snaga Ukrajine od početka pokušaja kontraofanzive premašili 26.000 ljudi.
Putin je konstatovao da strani plaćenici trpe značajne gubitke u zoni specijalne operacije "zbog svoje gluposti".
- Javnost zemalja čije vlade danas šalju ljude u zonu borbenih dejstava takođe treba da zna šta se tamo dešava. Mi ćemo obaveštavati narod o tome kako bi oni mogli da ocene akcije svojih državnika - rekao je ruski predsednik.
Komentarišući tok ukrajinske kontraofanzive, američki državni sekretar, Entoni Blinken, izjavio je da je Ukrajina ponovo vratila polovinu teritorija koju je Rusija prvobitno zauzela, kao i da su ukrajinske snage suočene sa "veoma teškim borbama" nastojeći da povrate još više teritorija koje kontrolišu ruske snage.
- Već je vraćeno oko 50 odsto teritorija koje su inicijalno zauzele ruske snage. Ovo su još uvek relativno rani dani kontraofanzive. Teško je. Kontraofanziva se neće okončati za nedelju ili dve, već pre za nekoliko meseci - rekao je Blinken u intervjuu za CNN.
Ocenjeno je da bledi nada da bi Ukrajina mogla brzo da ostvari napredak i primora ruske snage na povlačenje, jer su borbe protiv dobro pozicioniranih, utvrđenih i koordinisanih ruskih snaga veoma teške.
Blinken je rekao i da veruje da će Kijev dobiti američke avione F-16.
- Najvažniji fokus je na tome da, kada dobiju avione, da piloti budu dobro obučeni, da mogu sami da održavaju avione i koriste ih pametno - poručio je Blinken.
