"ПОНАША СЕ КАО РАЗМАЖЕНО ДЕТЕ" Амерички медији осули паљбу по Зеленском, Путин поручио Украјинцима да следи отрежњење: За чије интересе гину ваши ближњи?

Излазак Русије из Црноморских споразума који укључују договоре у вези извоза украјинског жита из лука на Црном мору, обележио је претходну недељу на политичко-дипломатском плану рата у Украјини. Такође, незадовољство западних савезника спорим током украјинске контраофанзиве, почиње све јаче да се изражава.

Споразум о житу је обустављен 17. јула, када је Руска Федерација обавестила Турску, Украјину и УН о свом приговору на његово продужење. Руски председник, Владимир Путин, раније је приметио да услови споразума са Русијом нису испоштовани, упркос напорима УН, јер западне земље нису испуниле своја обећања.

- Данас су фактички престали да важе Црноморски споразуми. Као што је председник Русије раније већ рекао, рок истиче 17. јула. Нажалост, део који се односи на Русију у овом споразуму до сада није испуњен. Стога се његово важење прекида - рекао је Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

Према његовим речима, Москва ће се одмах вратити примени Црноморских споразума чим се реализује руски део Прехрамбеног споразума. 

Прехрамбени споразум, који су 22. јула 2022. потписали представници Русије, Турске, Украјине и УН, подразумева извоз украјинског жита, хране и ђубрива преко Црног мора из три луке. Координацијом саобраћаја бродова бави се Заједнички координациони центар у Истанбулу.

Пакет ових докумената предвиђа укидање ограничења на извоз руских пољопривредних производа и ђубрива на светска тржишта, а такође одређује алгоритам за безбедан излазак комерцијалних бродова из црноморских лука под контролом Украјине дуж посебно отворених хуманитарних поморских коридора.

Тим поводом, украјински амбасадор у Турској, Василиј Боднар, рекао је да би нова рута за транспорт украјинских пољопривредних производа, након повлачења Москве из Црноморске иницијативе, могла би да пролази кроз територијалне воде Бугарске и Румуније.

Боднар је подсетио да је Украјина формирала фонд за осигурање ризика, али да постоје одређени услови.

- Имамо могућност да привучемо бродове и компаније. Са наше тачке гледишта, то се може реализовати и без коришћења ове трасе, која је већ договорена, него кроз територијалне воде Румуније и Бугарске. То је такође могућа опција за минимизирање ризика - објаснио је украјински амбасадор.

Истовремено, Боднар је истакао потребу за одговорношћу међународне заједнице, како би, с једне стране, помогла Украјини да спроведе такав сценарио, а са друге стране, извршила притисак на Русију да спречи своје могуће нападе.

Образлажући свој поступак, Владимир Путин је казао да је Русија показала невероватну стрпљивост и толеранцију у продужавању споразума о житу.

- Изнова и изнова смо продужавали тај споразум. И, продужавајући га, показивали смо просто невероватно стрпљење и толеранцију. Рачунали смо на то да ће наше стране колеге коначно почети да у потпуности поштују договорене и одобрене параметре и услове. Међутим, ништа слично се није догодило - казао је руски лидер.

Путин је назвао дрскошћу неиспуњавање обавеза према Русији из споразума о житу. Како је истакао, западне земље су само тражиле нешто од Русије, док су саме остале на "обећањима". Како је истакао, Запад је зарађивао од споразума и урадио све да он пропадне.

- Запад је користио споразум о житу за политичке уцене, за богаћење корпорација - истакао је он, додавши да је Русија спремна да замени украјинско жито на тржишту хране.

Споразум о житу и решавање украјинске кризе били су у фокусу телефонског разговора председника Турске, Реџепа Тајипа Ердогана, и његовог украјинског колеге, Володимира Зеленског.

- Председник Ердоган одржао је телефонски разговор са украјинским председником Zelenskimm на његов захтев. Двојица лидера разговарала су детаљно о питању продужетка споразума црноморског извоза житарица. Ердоган је поручио да се Турска не штеди у покушајима да се обнови мир у Украјини - истакли су из Ердоганове канцеларије.

истовремено, руски министар спољних послова, Сергеј Лавров, поручио је да Русија никада неће одустати од циљева који су објављени у оквиру "специјалне војне операције". 

- Не можемо и никада нећемо одустати од циљева који су објављени у оквиру "специјалне војне операције". Знамо за шта се боримо. Нека Запад сваки дан расправља о измишљеној офанзиви Украјине, о потешкоћама које Русија за контраофанзиву и за постизање циљева власти Кијева да ослободе све територије до граница 1991. године - рекао је Лавров.

Како је додао, Русија је дуго упозоравала на то да не треба игнорисати њене националне интересе, стварајући од Украјине директну војну претњу.

У међувремену, опет се огласио Владимир Путин, казавши да је Запад очигледно разочаран резултатима украјинске контраофанзиве.

- Не помажу ни колосални ресурси који су "упумпани" у кијевски режим, ни снабдевање западним наоружањем, нити слање хиљада страних плаћеника и саветника, који су најактивније коришћени у покушајима пробијања фронта наше војске - рекао је Путин на састанку Савета безбедности Русије.

Он је навео да цео свет гледа како гори "хваљена западна, наводно, нерањива техника", као и да су "услед самоубилачких напада формације Оружаних снага Украјине претрпеле огромне губитке".

- Људи у Украјини све више имају питање, легитимно питање: "За шта, за чије себичне интересе, умиру њихови рођаци и пријатељи." Постепено, полако, али долази отрежњење - устврдио је руски лидер.

С друге стране, Володимир Зеленски покушавајући да оправда спорост украјинске контраофанзиве, рекао је да је операција "каснила" и требало је времена да се припреми, јер су руске снаге поставиле неколико одбрамбених линија и у великој мери минирали украјинску територију. Он је признао да је украјинска контраофанзива одложена и због недостатка муниције и да је њено одлагање омогућило Русији да ојача своју одбрану.

- Имали смо планове да почнемо на пролеће, али нисмо, јер, искрено, нисмо имали довољно муниције и наоружања - рекао је Зеленски, пренео је бриселски портал Политико.

Зеленски је навео да је то Русији дало време да постави минска поља и изгради неколико линија одбране. Он је додао и да мост који повезује полуострво Крим са Русијом његовој земљи "доноси рат, а не мир" и да је из тог разлога "легитиман војни циљ".

Међутим, у коментару америчког листа "Хил" се наводи да је Влада САД уморна од "незахвалности" украјинског председника Володимира Зеленског, те да све више Американаца са свих страна политичког спектра почиње да доводи у питање посвећеност САД Украјини.

- Зеленски се понаша као размажено, ћудљиво дете које добија све што жели, али то још увек није довољно. Многи у америчкој влади и многи наши грађани су уморни од његовог понашања. Уверавам вас, он такође "пали све мостове" у Европи - цитира се у тексту изјава бившег високог званичника Пентагона.

Убрзо је уследила и информација Вашингтон поста који је, позивајући се на званичнике Пентагона и америчке администрације који су упознати са овим питањем, пренео да администрација америчког председника, Џозефа Бајдена, не жели да испоручи Украјини ракете дугог домета АТАЦМС.

Из Москве су поново стигле оптужбе на рачун Пољске да намерава да припоји делове западних украјинских територија, али и да Володимир Зеленски потпомаже процес полонизације Украјине и покатоличавања Украјинаца.

- Украјински председник, Володимир Зеленски, спроводи процес полонизације, надајући се да ће му то код Вашингтона и Брисела осигурати дужи останак на власти - рекао председник руске Думе, Вјачеслав Володин.

Он је у прилог томе навео да је недавно усвојен закон којим се Пољаци практично изједначавају са Украјинцима, јер су им дата готово иста права - боравак у земљи без издавања дозволе, школовање, здравствена нега и друго.

У областима на граници између Русије и Украјине, Сумској и Черниговској, из кућа протерују Украјинце како би на њихово место дошли лојални "неонацисти Пољаци". Уместо руског, Украјинцима се намеће пољски језик, који је постао и испитни предмет за факултете, прогања се православна вера, Украјинце покатоличују, истакао је председник Думе.

- У складу с тим формирана је јединица од 25.000 људи састављена пре свега од Пољака и Литванаца који су спремни за окупацију западне Украјине. Пољаци желе да поврате оно што они сматрају својим историјским територијама. Грађани Украјине на тим територијама им нису потребни - упозорава Володин.

У посету Русији пристигао је белоруски председник, Александар Лукашенко, којег је дочекао Владимир Путин, у Константиновском дворцу у Санкт Петербургу.

На коментар Лукашенка да "нема украјинске контраофанзиве", Путин је одговорио:

- Она је у току, али без икаквог успеха - прецизирао је руски лидер, додајући да су губици Оружаних снага Украјине од почетка покушаја контраофанзиве премашили 26.000 људи.

Путин је констатовао да страни плаћеници трпе значајне губитке у зони специјалне операције "због своје глупости".

- Јавност земаља чије владе данас шаљу људе у зону борбених дејстава такође треба да зна шта се тамо дешава. Ми ћемо обавештавати народ о томе како би они могли да оцене акције својих државника - рекао је руски председник.

Коментаришући ток украјинске контраофанзиве, амерички државни секретар, Ентони Блинкен, изјавио је да је Украјина поново вратила половину територија коју је Русија првобитно заузела, као и да су украјинске снаге суочене са "веома тешким борбама" настојећи да поврате још више територија које контролишу руске снаге.

- Већ је враћено око 50 одсто територија које су иницијално заузеле руске снаге. Ово су још увек релативно рани дани контраофанзиве. Тешко је. Контраофанзива се неће окончати за недељу или две, већ пре за неколико месеци - рекао је Блинкен у интервјуу за CNN.

Оцењено је да бледи нада да би Украјина могла брзо да оствари напредак и примора руске снаге на повлачење, јер су борбе против добро позиционираних, утврђених и координисаних руских снага веома тешке.

Блинкен је рекао и да верује да ће Кијев добити америчке авионе Ф-16.   

- Најважнији фокус је на томе да, када добију авионе, да пилоти буду добро обучени, да могу сами да одржавају авионе и користе их паметно - поручио је Блинкен.