Sedam tački ključanja koje mogu nepovratno da promene svet! Nova ruska nuklearna doktrina i dozvola SAD Kijevu: Da li će doći do neviđene katastrofe?

Ukrajinska vojska ispalila je nekoliko raketa ATACMS američke proizvodnje na Brijansk. Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da su neke rakete presretnute. Međutim, ovo ispaljivanje raketa tek nagoveštava eskalaciju koja sledi jer Ukrajina se sada priprema za još ovakvih napada, a Rusija priprema višestruku odmazdu kojoj mora da se posveti pažnja.

Podsetimo odmah na to kako je Moskva prethodno najavila da bi napadi dugog dometa zapadnim oružjem predstavljali "direktan rat između NATO-a i Rusije". Ne zvuči dobro, naročito ako odluče da u praksi demonstriraju da je taj rat ovim napadima počeo. Prema izjavi, Kijev je rano u utorak ispalio šest raketa dugog dometa ATACMS. Pet raketa je oboreno, dok je jedna oštećena te je pala na vojnu lokaciju u oblasti Brijansk, izazvavši požar koji je brzo ugašen. Ruska vojska tvrdi da nije bilo štete usled ovog napada. Ukrajinski mediji ranije su objavili navodni snimak lansiranja ATACMS raketa. Napad je, navodno, bio usmeren na skladište municije u oblasti Brijansk, iako vojni zvaničnici u Kijevu nisu potvrdili ove tvrdnje.

Prva reakcija stigla je već tokom dana i to u vidu nove promene ruske nuklearne doktrine od strane predsednika Vladimira Putina. Ukratko – Putin je smanjio prag za upotrebu nuklearnog oružja, što se i očekivalo da bi mogao učiniti kao jasnu poruku šta je sve moguće ako se eskalacija nastavi.

Dekret koji je Putin potpisao predstavlja revidiranu verziju ruske nuklearne doktrine koju je izneo u televizijskom obraćanju u septembru.

Na pitanje može li Rusija odgovoriti nuklearnim oružjem na takve napade, Dmitrij Peskov, potparol Kremlja, ponovio je kako Rusija "zadržava pravo" da koristi takvo oružje kao odgovor na napad konvencionalnim oružjem koji stvara "kritičnu pretnju" ruskoj "suverenosti i teritorijalnoj celovitosti". Nova doktrina navodi da Rusija može da koristi nuklearno oružje u slučaju napada od strane zemlje koju podržava nuklearna sila. 

Tokom dana na stranicama Kremlja objavljeno je 7 ključnih tačaka ove dorađene nuklearne doktrine:

• Državna politika nuklearnog odvraćanja ima odbrambeni karakter, cilja na održanje potencijala nuklearnih snaga na nivou dovoljno visokom za nuklearno odvraćanje, te garantuje zaštitu nacionalnog suvereniteta i teritorijalne celovitosti Države, te odvraćanje potencijalnog protivnika od agresije prema Ruskoj Federaciji i/ili njenim saveznicima. U slučaju vojnog sukoba, ova politika predviđa sprečavanje eskalacije vojnih akcija i njihovo okončanje pod uslovima koji su prihvatljivi za Rusku Federaciju i/ili njene saveznike.
• Ruska Federacija smatra nuklearno oružje sredstvom odvraćanja, čija je upotreba krajnja i nužna mera, te preduzima sve potrebne napore kako bi smanjila nuklearnu pretnju i sprečila pogoršanje međudržavnih odnosa, što bi moglo izazvati vojne sukobe, uključujući nuklearne.
• Ruska Federacija obezbeđuje nuklearno odvraćanje prema potencijalnom protivniku, a to se odnosi na bilo koju pojedinačnu državu ili vojne koalicije (blokove, saveze) koje Rusku Federaciju smatraju potencijalnim protivnikom i poseduju nuklearno oružje i/ili druga oružja masovnog uništenja ili konvencionalne snage sa značajnom borbenom sposobnošću. Nuklearno odvraćanje obezbeđuje se i prema svim državama koje daju teritoriju, vazdušni prostor i/ili pomorski prostor pod njihovom kontrolom, kao i resurse za pripremu i sprovođenje agresije prema Ruskoj Federaciji.
• Agresija bilo koje pojedine države iz vojne koalicije (bloka, saveza) protiv Ruske Federacije i/ili njenih saveznika biće smatrana agresijom koalicije (bloka, saveza) u celini.
• Agresija protiv Ruske Federacije i/ili njenih saveznika bilo koje nenuklearne države uz učešće ili podršku nuklearne države biće smatrana njihovim zajedničkim napadom.
• Ruska Federacija zadržava pravo upotrebiti nuklearno oružje kao odgovor na upotrebu nuklearnog oružja i/ili drugih oružja masovnog uništenja protiv nje i/ili njenih saveznika, kao i u slučaju agresije prema Ruskoj Federaciji i/ili Beloruskoj Narodnoj Republici kao sastavnicama Saveza, korišćenjem konvencionalnog oružja, ako takva agresija predstavlja kritičnu pretnju njihovom suverenitetu i/ili teritorijalnoj celovitosti.
• Odluku o upotrebi nuklearnog oružja donosi predsednik Ruske Federacije.

Sedam tačaka može se na slobodan način prevesti ovako – Rusija je upravo sebi kreirala dozvolu za upotrebu nuklearnog oružja u nekim novim okolnostima. Posebno je bitna tačka 3 jer se tu spominje mogućnost nuklearne upotrebe od strane Rusije ukoliko Rusiju napadne zemlja koja ima podršku nuklearnih sila. Svima je jasno na koga se to odnosi i koja je poruka ovde. Ukrajini se daje do znanja da bi Rusija mogla uzvratiti nuklearnim napadom u slučaju da bude napadnuta čak i konvencionalnim oružjem – jer Ukrajinu podržavaju nuklearne sile koje smatraju Rusiju protivnikom.

U tački 6 se jasno ističe da je Rusija spremna na nuklearni odgovor u slučaju da bude napadnuta "oružjem masovnog uništenja" koje ne mora biti nuklearno. Jasno, dalekometne rakete ne mogu se smatrati oružjem masovnog uništenja, ali već u sledećoj rečenici se ističe da se to odnosi na "slučaj agresije" prema Rusiji ili njenoj bliskoj saveznici Belorusiji.

Da li je Rusija zaista spremna na napade ATACMS raketama odgovoriti bacanjem nuklearne bombe na prostor Ukrajine? Odgovor se krije u tački 7 i ne bi bilo iznenađujuće da u ovom trenutku jedino Vladimir Putin zna koliko daleko i kada će Rusija ići u ovoj situaciji.

Naravno, ovo nije prvi put da je Rusija napadnuta ATACMS raketama – ukrajinske snage već su koristile iste za udare na prostoru Kurska, više izvora je to potvrdilo. Zar to nije napad na "teritoriju Ruske Federacije"? Naravno, ali stvari se ovde gledaju krajnje praktično. Ukrajinska vojska izvela je u avgustu kopnenu invaziju na Kursk i zauzela delove te oblasti. U tom trenutku to je postalo "legitimno" ratište, a Rusija je to prećutno prihvatila. Po istom ključu kao što prihvata da su na takvim udarima i sve četiri ukrajinske oblasti koje ona jednostrano danas smatra sastavnim teritorijom Ruske Federacije (Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson).

Udari duboko unutar Rusije su nešto drugo i to je prostor gde je Rusija mnogo spremnija da aktivira svoju uzbunu „napadnuti smo“, što povlači vojnu lančanu reakciju. Ta reakcija može da ide sve do nuklearnog odgovora, iako, osim u slučaju da NATO iznenada napadne Rusiju, jasno je da će Vladimir Putin imati poslednju reč o tome da li će da upotrebi nuklearno oružje.

Bajden je jako dugo odugovlačio sa ovim odobrenjem za Ukrajinu. Iz njegove administracije su upozoravali kako ne žele da daju Ukrajini takvu vrstu pomoći zbog mogućnosti „eskalacije“. Tada je to zvučalo razumno, iako je mnogima bilo jasno da je to odluka koja neće potrajati. Zašto je onda sada odobrenje ipak dato? Zar strah od eskalacije više ne postoji? Postoji, ali je stupila na snagu nova računica. Naime, čini se da Bajdenova administracija računa na to da Putin ipak neće eskalirati, jer će čekati da na vlast u SAD-u dođe Tramp, koji obećava da će zaustaviti rat, verovatno kroz prisiljavanje Kijeva na pregovore.

To je razlog zašto su sada Ukrajini dali dozvolu za gađanje ciljeva duboko unutar Rusije. Veruju da Putin neće da eskalira jer se nadaju radikalnoj promeni američke politike nakon smene vlasti u Vašingtonu. U isto vreme, nadaju se da bi Ukrajina, upravo ovim dubokim napadima na Rusiju, mogla nekako da menja tok rata, barem malo, kako bi sebi obezbedila bolje pregovaračke pozicije kada Tramp dođe na vlast (ako bude dosledan svojim najavama).

Ukoliko Vašington nema čvrste potvrde da Rusija neće eskalirati, a nema, onda je ovo ogroman rizik. Jer, ako Putin i ruski vrh sada pomisle da im Tramp sprema neke nepovoljne pregovore koji neće uvažavati „stvarnosti na terenu“, možda zaista zaključe da bi im nuklearna eskalacija višestruko koristila da sebi poboljšaju pregovaračke pozicije kroz šok koji bi potresao svet. To je zastrašujući scenarijo, ali i moguć. Saveznici Ukrajine od početka rata tvrde da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje. Tvrdili su to i kada takav potez apsolutno nije imao smisla za Rusiju. Sada, ako im se i dalje tvrdi, neka izvole, jer ova situacija je Rusiju dovela vrlo blizu takve dramatične odluke.

Srbija Danas/Advance.hr