Седам тачки кључања које могу неповратно да промене свет! Нова руска нуклеарна доктрина и дозвола САД Кијеву: Да ли ће доћи до невиђене катастрофе?

Украјинска војска испалила је неколико ракета АТАЦМС америчке производње на Бријанск. Руско министарство одбране тврди да су неке ракете пресретнуте. Међутим, ово испаљивање ракета тек наговештава ескалацију која следи јер Украјина се сада припрема за још оваквих напада, а Русија припрема вишеструку одмазду којој мора да се посвети пажња.

Подсетимо одмах на то како је Москва претходно најавила да би напади дугог домета западним оружјем представљали "директан рат између НАТО-а и Русије". Не звучи добро, нарочито ако одлуче да у пракси демонстрирају да је тај рат овим нападима почео. Према изјави, Кијев је рано у уторак испалио шест ракета дугог домета АТАЦМС. Пет ракета је оборено, док је једна оштећена те је пала на војну локацију у области Бријанск, изазвавши пожар који је брзо угашен. Руска војска тврди да није било штете услед овог напада. Украјински медији раније су објавили наводни снимак лансирања АТАЦМС ракета. Напад је, наводно, био усмерен на складиште муниције у области Бријанск, иако војни званичници у Кијеву нису потврдили ове тврдње.

Прва реакција стигла је већ током дана и то у виду нове промене руске нуклеарне доктрине од стране председника Владимира Путина. Укратко – Путин је смањио праг за употребу нуклеарног оружја, што се и очекивало да би могао учинити као јасну поруку шта је све могуће ако се ескалација настави.

Декрет који је Путин потписао представља ревидирану верзију руске нуклеарне доктрине коју је изнео у телевизијском обраћању у септембру.

На питање може ли Русија одговорити нуклеарним оружјем на такве нападе, Дмитриј Песков, потпарол Кремља, поновио је како Русија "задржава право" да користи такво оружје као одговор на напад конвенционалним оружјем који ствара "критичну претњу" руској "суверености и територијалној целовитости". Нова доктрина наводи да Русија може да користи нуклеарно оружје у случају напада од стране земље коју подржава нуклеарна сила. 

Током дана на страницама Кремља објављено је 7 кључних тачака ове дорађене нуклеарне доктрине:

• Државна политика нуклеарног одвраћања има одбрамбени карактер, циља на одржање потенцијала нуклеарних снага на нивоу довољно високом за нуклеарно одвраћање, те гарантује заштиту националног суверенитета и територијалне целовитости Државе, те одвраћање потенцијалног противника од агресије према Руској Федерацији и/или њеним савезницима. У случају војног сукоба, ова политика предвиђа спречавање ескалације војних акција и њихово окончање под условима који су прихватљиви за Руску Федерацију и/или њене савезнике.
• Руска Федерација сматра нуклеарно оружје средством одвраћања, чија је употреба крајња и нужна мера, те предузима све потребне напоре како би смањила нуклеарну претњу и спречила погоршање међудржавних односа, што би могло изазвати војне сукобе, укључујући нуклеарне.
• Руска Федерација обезбеђује нуклеарно одвраћање према потенцијалном противнику, а то се односи на било коју појединачну државу или војне коалиције (блокове, савезе) које Руску Федерацију сматрају потенцијалним противником и поседују нуклеарно оружје и/или друга оружја масовног уништења или конвенционалне снаге са значајном борбеном способношћу. Нуклеарно одвраћање обезбеђује се и према свим државама које дају територију, ваздушни простор и/или поморски простор под њиховом контролом, као и ресурсе за припрему и спровођење агресије према Руској Федерацији.
• Агресија било које поједине државе из војне коалиције (блока, савеза) против Руске Федерације и/или њених савезника биће сматрана агресијом коалиције (блока, савеза) у целини.
• Агресија против Руске Федерације и/или њених савезника било које ненуклеарне државе уз учешће или подршку нуклеарне државе биће сматрана њиховим заједничким нападом.
• Руска Федерација задржава право употребити нуклеарно оружје као одговор на употребу нуклеарног оружја и/или других оружја масовног уништења против ње и/или њених савезника, као и у случају агресије према Руској Федерацији и/или Белоруској Народној Републици као саставницама Савеза, коришћењем конвенционалног оружја, ако таква агресија представља критичну претњу њиховом суверенитету и/или територијалној целовитости.
• Одлуку о употреби нуклеарног оружја доноси председник Руске Федерације.

Седам тачака може се на слободан начин превести овако – Русија је управо себи креирала дозволу за употребу нуклеарног оружја у неким новим околностима. Посебно је битна тачка 3 јер се ту спомиње могућност нуклеарне употребе од стране Русије уколико Русију нападне земља која има подршку нуклеарних сила. Свима је јасно на кога се то односи и која је порука овде. Украјини се даје до знања да би Русија могла узвратити нуклеарним нападом у случају да буде нападнута чак и конвенционалним оружјем – јер Украјину подржавају нуклеарне силе које сматрају Русију противником.

У тачки 6 се јасно истиче да је Русија спремна на нуклеарни одговор у случају да буде нападнута "оружјем масовног уништења" које не мора бити нуклеарно. Јасно, далекометне ракете не могу се сматрати оружјем масовног уништења, али већ у следећој реченици се истиче да се то односи на "случај агресије" према Русији или њеној блиској савезници Белорусији.

Да ли је Русија заиста спремна на нападе АТАЦМС ракетама одговорити бацањем нуклеарне бомбе на простор Украјине? Одговор се крије у тачки 7 и не би било изненађујуће да у овом тренутку једино Владимир Путин зна колико далеко и када ће Русија ићи у овој ситуацији.

Наравно, ово није први пут да је Русија нападнута АТАЦМС ракетама – украјинске снаге већ су користиле исте за ударе на простору Курска, више извора је то потврдило. Зар то није напад на "територију Руске Федерације"? Наравно, али ствари се овде гледају крајње практично. Украјинска војска извела је у августу копнену инвазију на Курск и заузела делове те области. У том тренутку то је постало "легитимно" ратиште, а Русија је то прећутно прихватила. По истом кључу као што прихвата да су на таквим ударима и све четири украјинске области које она једнострано данас сматра саставним територијом Руске Федерације (Луганск, Доњецк, Запорожје и Херсон).

Удари дубоко унутар Русије су нешто друго и то је простор где је Русија много спремнија да активира своју узбуну „нападнути смо“, што повлачи војну ланчану реакцију. Та реакција може да иде све до нуклеарног одговора, иако, осим у случају да НАТО изненада нападне Русију, јасно је да ће Владимир Путин имати последњу реч о томе да ли ће да употреби нуклеарно оружје.

Бајден је јако дуго одуговлачио са овим одобрењем за Украјину. Из његове администрације су упозоравали како не желе да дају Украјини такву врсту помоћи због могућности „ескалације“. Тада је то звучало разумно, иако је многима било јасно да је то одлука која неће потрајати. Зашто је онда сада одобрење ипак дато? Зар страх од ескалације више не постоји? Постоји, али је ступила на снагу нова рачуница. Наиме, чини се да Бајденова администрација рачуна на то да Путин ипак неће ескалирати, јер ће чекати да на власт у САД-у дође Трамп, који обећава да ће зауставити рат, вероватно кроз присиљавање Кијева на преговоре.

То је разлог зашто су сада Украјини дали дозволу за гађање циљева дубоко унутар Русије. Верују да Путин неће да ескалира јер се надају радикалној промени америчке политике након смене власти у Вашингтону. У исто време, надају се да би Украјина, управо овим дубоким нападима на Русију, могла некако да мења ток рата, барем мало, како би себи обезбедила боље преговарачке позиције када Трамп дође на власт (ако буде доследан својим најавама).

Уколико Вашингтон нема чврсте потврде да Русија неће ескалирати, а нема, онда је ово огроман ризик. Јер, ако Путин и руски врх сада помисле да им Трамп спрема неке неповољне преговоре који неће уважавати „стварности на терену“, можда заиста закључе да би им нуклеарна ескалација вишеструко користила да себи побољшају преговарачке позиције кроз шок који би потресао свет. То је застрашујући сценаријо, али и могућ. Савезници Украјине од почетка рата тврде да би Русија могла да употреби нуклеарно оружје. Тврдили су то и када такав потез апсолутно није имао смисла за Русију. Сада, ако им се и даље тврди, нека изволе, јер ова ситуација је Русију довела врло близу такве драматичне одлуке.

Србија Данас/Адванце.хр