TIHI UBICA AMERIČKIH "PATRIOTA"! Rusija spremila novo IZNENAĐENJE za zapadnu PVO u Ukrajini!

Izveštaji ukrajinskih medija na terenu ukazuju na to da Rusija sve više raspoređuje dronove kako bi utvrdila lokacije ukrajinskih protivvazdušnih sistema. Stručnjaci ističu da su ovi dronovi jeftini, što predstavlja finansijsku dilemu za Ukrajinu jer je suprotstavljanje raketama skupo i nepraktično.

Rusija je nedavno predstavila dva nova tipa dronova, korišćenih u pet napada u poslednje dve do tri nedelje, uključujući noćni napad u četvrtak. Prema zvaničniku koji je razgovarao za Rojters, ovi dronovi su napravljeni od materijala poput stiropora i šperploče.

Jedna varijanta ovih dronova opremljena je kamerom i SIM karticom za ukrajinski mobilni telefon, što im omogućava da šalje slike nazad ruskim snagama. Upotreba ukrajinske SIM kartice je strateška, jer nudi široku pokrivenost širom Ukrajine bez podizanja alarma.

Andrij Černjak, portparol vojne obaveštajne agencije, objašnjava da ovi dronovi identifikuju položaje ukrajinskih mobilnih grupa i mitraljeza koji mogu da ih obore. Cilj je da se mapira gde se nalaze sve ukrajinske PVO. Čini se da Rusija usavršava svoju taktiku i eksperimentiše sa novim tehnologijama kako bi obezbedila prednost u svojim nemilosrdnim raketnim i dron napadima na ukrajinske gradove i infrastrukturu.

UKRAJINSKA PVO

Iako se Ukrajina suočava sa nedostatkom protivvazdušnih raketnih sistema, ona zadržava sposobnost da se efikasno suprotstavi ruskim vazdušnim napadima. Zahvaljujući podršci zapadnih saveznika, Ukrajina je dobila raznovrstan niz ovih ključnih odbrambenih sistema. Među njima se ističe raketni sistem Patriot američke proizvodnje. Poznat po svojoj preciznosti i sposobnostima dugog dometa, Patriot sistem se ističe u presretanju i neutralisanju dolazećih pretnji na različitim visinama i udaljenostima. To ga čini nezamenljivom komponentom ukrajinske strategije protivvazdušne odbrane.

Drugi ključni sistem koji je Ukrajina nabavila je norveški napredni raketni sistem zemlja-vazduh (NASAMS). Ovaj sistem protivvazdušne odbrane srednjeg dometa je veoma efikasan protiv aviona i projektila. NASAMS je poznat po svojoj mobilnosti i sposobnostima brzog raspoređivanja, omogućavajući ukrajinskim snagama da zaštite kritičnu infrastrukturu i vojnu imovinu od vazdušnih napada.

Ukrajina je takođe dobila nemački sistem protivvazdušne odbrane IRIS-T SLM [površinski lansiran srednji domet]. IRIS-T SLM je poznat po svojoj preciznosti i svestranosti, sposoban da se suoči sa širokim spektrom vazdušnih pretnji, uključujući dronove, helikoptere i borbene avione. Njegova napredna radarska i raketna tehnologija pružaju snažan sloj odbrane od ruskih vazdušnih upada.

Pored ovih naprednih sistema, Ukrajina je snabdevena starijim, ali još uvek efikasnim sistemima iz sovjetskog doba, kao što je S-300. Ovi raketni sistemi zemlja-vazduh dugog dometa su unapređeni i održavani kako bi se osiguralo da ostanu u funkciji. S-300 pruža impresivnu odbranu od pretnji sa velikih visina i dopunjuje modernije sisteme u arsenalu Ukrajine.

Prenosni PVO sistemi, poput američkog FIM-92 Stinger, takođe su isporučeni ukrajinskim snagama. Ovi prenosivi protivvazdušni odbrambeni sistemi [MANPADS] su ključni za odbranu kopnenih trupa od niskoletećih aviona i dronova. Lakoća upotrebe i efikasnost Stingera u različitim borbenim scenarijima čine ga vrednim oruđem za ukrajinske vojnike na prvim linijama fronta.
 

RUSKI GERANj-2

Iako detalji o specifičnim vrstama dronova od šperploče ostaju poverljivi, dobro je poznato da je Rusija rasporedila bespilotne letelice iranske proizvodnje Šahed u Ukrajini. U stvari, Rusija je čak osnovala fabriku u Kazanju za proizvodnju ovih dronova, koje su rebrendirali u Geranj-2. Ako smatramo da su dronovi Šahed relativno isplativi, postaje zanimljivo uporediti ih sa njihovim tržišnim alternativama.

Iranske bespilotne letelice Šahed-136, koje se u nekim kontekstima često nazivaju Šahed-2, su relativno jeftine bespilotne letelice [UAV] koje je Rusija koristila u sukobu u Ukrajini. Cena ovih dronova se procenjuje na između 20.000 i 50.000 dolara po jedinici. Ova pristupačnost ih čini atraktivnom opcijom za zemlje koje žele da unaprede svoje vazdušne sposobnosti bez značajnog finansijskog opterećenja.

Nasuprot tome, zapadni ekvivalenti ovih dronova, kao što je američki MQ-9 Reaper, znatno su veći. MQ-9 Reaper, na primer, košta oko 16 miliona dolara po jedinici. Ova visoka cena odražava naprednu tehnologiju, superiorne mogućnosti i opsežno istraživanje i razvoj koji se nalaze u ovim zapadnim bespilotnim letelicama.

Drugi zapadni ekvivalent, turski Bajraktar ​​TB2, takođe je skuplji od Šahed-136. Bajraktar ​​TB2 košta oko 5 miliona dolara po jedinici. Iako je i dalje jeftiniji od MQ-9 Reaper, znatno je skuplji od iranskih dronova. Bajraktar ​​TB2 je poznat po svojoj efikasnosti i naširoko je korišćen u raznim sukobima, uključujući i rat koji je u toku u Ukrajini.

Značajna razlika u ceni između iranskih i zapadnih dronova može se pripisati nekoliko faktora, uključujući nivo tehnološke sofisticiranosti, nosivost, domet i ukupan kvalitet upotrebljenih materijala. Zapadne bespilotne letelice često dolaze opremljene naprednim senzorima, komunikacionim sistemima i oružjem, što doprinosi njihovim većim troškovima.

Ukratko, iranski dronovi Šahed-136 koje Rusija koristi u Ukrajini su mnogo pristupačniji i koštaju između 20.000 i 50.000 dolara po jedinici, u poređenju sa njihovim zapadnim kolegama kao što su MQ-9 Reaper i Bajraktar ​​TB2, čija je cena približno 16 miliona dolara i 5 miliona dolara, respektivno. Ova razlika u troškovima naglašava različita strateška i ekonomska razmatranja koja utiču na izbor bespilotnih letelica u modernom ratovanju.