ТИХИ УБИЦА АМЕРИЧКИХ "ПАТРИОТА"! Русија спремила ново ИЗНЕНАЂЕЊЕ за западну ПВО у Украјини!

Извештаји украјинских медија на терену указују на то да Русија све више распоређује дронове како би утврдила локације украјинских противваздушних система. Стручњаци истичу да су ови дронови јефтини, што представља финансијску дилему за Украјину јер је супротстављање ракетама скупо и непрактично.

Русија је недавно представила два нова типа дронова, коришћених у пет напада у последње две до три недеље, укључујући ноћни напад у четвртак. Према званичнику који је разговарао за Ројтерс, ови дронови су направљени од материјала попут стиропора и шперплоче.

Једна варијанта ових дронова опремљена је камером и СИМ картицом за украјински мобилни телефон, што им омогућава да шаље слике назад руским снагама. Употреба украјинске СИМ картице је стратешка, јер нуди широку покривеност широм Украјине без подизања аларма.

Андриј Черњак, портпарол војне обавештајне агенције, објашњава да ови дронови идентификују положаје украјинских мобилних група и митраљеза који могу да их оборе. Циљ је да се мапира где се налазе све украјинске ПВО. Чини се да Русија усавршава своју тактику и експериментише са новим технологијама како би обезбедила предност у својим немилосрдним ракетним и дрон нападима на украјинске градове и инфраструктуру.

УКРАЈИНСКА ПВО

Иако се Украјина суочава са недостатком противваздушних ракетних система, она задржава способност да се ефикасно супротстави руским ваздушним нападима. Захваљујући подршци западних савезника, Украјина је добила разноврстан низ ових кључних одбрамбених система. Међу њима се истиче ракетни систем Патриот америчке производње. Познат по својој прецизности и способностима дугог домета, Патриот систем се истиче у пресретању и неутралисању долазећих претњи на различитим висинама и удаљеностима. То га чини незаменљивом компонентом украјинске стратегије противваздушне одбране.

Други кључни систем који је Украјина набавила је норвешки напредни ракетни систем земља-ваздух (НАСАМС). Овај систем противваздушне одбране средњег домета је веома ефикасан против авиона и пројектила. НАСАМС је познат по својој мобилности и способностима брзог распоређивања, омогућавајући украјинским снагама да заштите критичну инфраструктуру и војну имовину од ваздушних напада.

Украјина је такође добила немачки систем противваздушне одбране ИРИС-Т СЛМ [површински лансиран средњи домет]. ИРИС-Т СЛМ је познат по својој прецизности и свестраности, способан да се суочи са широким спектром ваздушних претњи, укључујући дронове, хеликоптере и борбене авионе. Његова напредна радарска и ракетна технологија пружају снажан слој одбране од руских ваздушних упада.

Поред ових напредних система, Украјина је снабдевена старијим, али још увек ефикасним системима из совјетског доба, као што је С-300. Ови ракетни системи земља-ваздух дугог домета су унапређени и одржавани како би се осигурало да остану у функцији. С-300 пружа импресивну одбрану од претњи са великих висина и допуњује модерније системе у арсеналу Украјине.

Преносни ПВО системи, попут америчког ФИМ-92 Стингер, такође су испоручени украјинским снагама. Ови преносиви противваздушни одбрамбени системи [МАНПАДС] су кључни за одбрану копнених трупа од нисколетећих авиона и дронова. Лакоћа употребе и ефикасност Стингера у различитим борбеним сценаријима чине га вредним оруђем за украјинске војнике на првим линијама фронта.
 

РУСКИ ГЕРАЊ-2

Иако детаљи о специфичним врстама дронова од шперплоче остају поверљиви, добро је познато да је Русија распоредила беспилотне летелице иранске производње Шахед у Украјини. У ствари, Русија је чак основала фабрику у Казању за производњу ових дронова, које су ребрендирали у Герањ-2. Ако сматрамо да су дронови Шахед релативно исплативи, постаје занимљиво упоредити их са њиховим тржишним алтернативама.

Иранске беспилотне летелице Шахед-136, које се у неким контекстима често називају Шахед-2, су релативно јефтине беспилотне летелице [УАВ] које је Русија користила у сукобу у Украјини. Цена ових дронова се процењује на између 20.000 и 50.000 долара по јединици. Ова приступачност их чини атрактивном опцијом за земље које желе да унапреде своје ваздушне способности без значајног финансијског оптерећења.

Насупрот томе, западни еквиваленти ових дронова, као што је амерички MQ-9 Реапер, знатно су већи. MQ-9 Реапер, на пример, кошта око 16 милиона долара по јединици. Ова висока цена одражава напредну технологију, супериорне могућности и опсежно истраживање и развој који се налазе у овим западним беспилотним летелицама.

Други западни еквивалент, турски Бајрактар ​​ТБ2, такође је скупљи од Шахед-136. Бајрактар ​​ТБ2 кошта око 5 милиона долара по јединици. Иако је и даље јефтинији од MQ-9 Реапер, знатно је скупљи од иранских дронова. Бајрактар ​​ТБ2 је познат по својој ефикасности и нашироко је коришћен у разним сукобима, укључујући и рат који је у току у Украјини.

Значајна разлика у цени између иранских и западних дронова може се приписати неколико фактора, укључујући ниво технолошке софистицираности, носивост, домет и укупан квалитет употребљених материјала. Западне беспилотне летелице често долазе опремљене напредним сензорима, комуникационим системима и оружјем, што доприноси њиховим већим трошковима.

Укратко, ирански дронови Шахед-136 које Русија користи у Украјини су много приступачнији и коштају између 20.000 и 50.000 долара по јединици, у поређењу са њиховим западним колегама као што су MQ-9 Реапер и Бајрактар ​​ТБ2, чија је цена приближно 16 милиона долара и 5 милиона долара, респективно. Ова разлика у трошковима наглашава различита стратешка и економска разматрања која утичу на избор беспилотних летелица у модерном ратовању.