ANALIZA
TRAMPA KOJI PRKOSI MECIMA SAD SE SVI BOJE: Ako dođe na vlast želi odmah zaustaviti rat u Ukrajini, ali kako i čime misli naterati Zelenskog i Putina na teško kompromisno rešenje?
Tramp ima "razrađen plan" za okončanje rata.
Ukrajinskim vlastima je potpuno jasno da mogu da ratuju sa Rusijom sve dok ih podržavaju zapadni saveznici, a pre svega jedan – SAD. Ako bi američka podrška odjednom izostala, to bi izazvalo lančanu reakciju širom Evrope gde bi države verovatno jedna za drugom sledile američki primer, možda čak i aktuelne vlasti koje vole da se prikazuju kao veoma proukrajinske, zbog činjenice da finansijski teret bi odjednom postao toliki da ga sama Evropa ne bi mogla da podnese.
Na nesreću Ukrajine, ovih dana se sve poklapa i ide ka scenariju koji je za njih krajnje nepoželjan, a to je povratak Donalda Trampa. Podsetimo se da je Tramp u više navrata govorio da želi da zaustavi rat u Ukrajini čim dođe na vlast. Jasno, to je nešto čega se sadašnje vlasti u Kijevu i njihovi saveznici poprilično plaše, jer im je jasno da bi svako zaustavljanje rata gotovo sigurno moralo da uzme u obzir trenutnu situaciju na terenu, a to zauzvrat znači prihvatanje činjenice da Rusija kontroliše skoro petinu Ukrajine (oko 18%).
Za Zelenskog i njegove saveznike to je neprihvatljivo. Njihov plan je bio da beskrajno pumpaju oružje i novac u Ukrajinu u nadi da će ukrajinske snage postići preokret na terenu. Međutim, to je prilično nerealan plan jer koliko god novca i naoružanja da se pošalje Ukrajini, ona će uvek ostati bez ljudstva pre Rusije. U tom smislu, nastavak rata samo dodatno iscrpljuje obe strane, ali više za Ukrajinu nego za Rusiju, koja takođe – malo po malo – gubi sve više svoje teritorije.
Dakle, u praksi je postizanje mira u Ukrajini zapravo jednostavno. SAD moraju prestati da šalju više oružja i Ukrajina će se odmah naći u ćorsokaku. U takvom scenariju moraće da prihvate pregovore sa Rusijom jer alternativa nema, tačnije postoji, ali je za nju još nepovoljnija – da nastavi borbu sa smanjenom podrškom i izgubi značajan deo teritorije.
Ali ako SAD odjednom samo prestanu da podržavaju Ukrajinu, zar to ne bi ohrabrilo Rusiju da je napadne svim svojim snagama i možda čak pokuša da je okupira sa ciljem da konačno zbaci aktuelnu vlast u Kijevu i postavi novu onaj koji bi bio povoljniji za Moskvu? Kako Tramp, ako osvoji vlast i krene sa idejom da okonča rat u Ukrajini, planira da spreči da se ispostavi da predaje celu Ukrajinu Rusiji? Očigledno je da on to ne želi, ni on ni njegova nova "MAGA" garnitura Republikanske stranke.
Sigurno je da se i o tome razmišljalo. Zaustavljanje pomoći Ukrajini verovatno ne bi bio jedini potez. U stvari, prekid podrške bi bio više pretnja, odnosno pritisak na Zelenskog da uđe u pregovore sa Rusijom. Dakle, ono što se može očekivati je da će Tramp nastaviti da šalje podršku Ukrajini, ali da će Kijevu jasno staviti do znanja da će ta podrška brzo prestati ako odbiju mirovne pregovore sa Rusijom.
Već ovog proleća se moglo naslutiti da stvari idu u tom pravcu. Naime, kada je podrška Ukrajini bila blokirana u Donjem domu Kongresa SAD, Tramp je mogao da obavesti svoje lojaliste u stranci da nastave da blokiraju podršku Ukrajini na neodređeno vreme. Međutim, to se nije dogodilo i paket je na kraju odobren, delom zbog toga što su žurili da pošalju hitnu vojnu podršku Izraelu za rat u Gazi. Podsećanja radi, Trampova podrška Izraelu je nemilosrdna i čini se da neće učiniti apsolutno ništa da zaustavi pakao kroz koji palestinski narod svakodnevno prolazi. Istina, ni Bajdenova administracija ne čini skoro ništa, ali bar povremeno kritikuju Izrael, zbog čega se Netanjahu i njegovi desničarski ministri ne usuđuju da pokrenu neke još strašnije poteze. Tramp će, pak, dati Izraelu za pravo da ubija koliko hoće, što je strašna vizija vrlo bliske budućnosti na Bliskom istoku. Zašto to radi? Jedan od razloga je svakako obezbeđivanje podrške uticajnog jevrejskog lobija u Americi. Tramp verovatno veruje, a verovatno je i u pravu, da bez njihove podrške teško može da računa na povratak u Belu kuću. Naravno, stvari nisu tako crno-bele – iako se desničarski Jevreji veoma raduju povratku Trampa, liberalna frakcija je ipak sklonija Demokratskoj stranci, iako bi i tu granice mogle da počnu da se magle s obzirom na sve što odjednom se sada dešava.
U svakom slučaju, Tramp je dozvolio da pomoć Ukrajini prođe ranije ove godine. Zašto? Jer tek dolaskom na vlast ima mogućnost da sprovede u delo čitav plan o okončanju rata. Kao što smo rekli, najpre će Zelenskom verovatno reći da može da računa na dalju pomoć samo ako se ugrize za jezik i ponos i uključi se u mirovne pregovore sa Rusijom. Istovremeno, verovatno će početi da vrše pritisak na Rusiju. Od njih će se tražiti da prihvate mirovni sporazum koji im ne bi doneo potpunu pobedu, niti težak poraz Ukrajine. Drugim rečima, Trampov mir bi se verovatno svodio na to da obe strane "malo pobede, malo izgube".
Iako još uvek ništa zvanično ne znamo i za sada samo spekulišemo, možemo pretpostaviti da bi Rusija dobila teritoriju koju trenutno drži. Ne formalno, niko pravno ne bi priznao njihove nove aneksije, ali bi se prihvatilo da je de fakto tako, kao što je prihvaćen i Krim, koji je pod ruskom kontrolom od 2014. godine. Zauzvrat, Tramp bi verovatno tražio od Rusije da dozvoli (ostatku) Ukrajine da slobodno i suvereno bira šta god želi, uključujući i njene potencijalne evroatlantske integracije.
Sa ovim "evro" segmentom Rusija verovatno ne bi imala previše problema (mada, imajući u vidu koliko se Evropska unija sve više okreće militarizmu, i to je upitno), ali joj se nikako neće dopasti ideja o "atlantske" integracije, odnosno mogućnost ulaska Ukrajine u NATO. U stvari, sa priličnom sigurnošću možemo reći da će joj se Rusija žestoko odupreti, jer je za nju ideja o ulasku Ukrajine u NATO najgori scenario, poraz, neprihvatljiva bezbednosna pretnja. Pristanak na takav mirovni sporazum bi zapravo bio poraz za Rusiju, i bilo bi im veoma teško da to na bilo koji drugi način predstave sopstvenoj javnosti.2
A šta ako Rusija kaže "ne" Trampu? Šta je onda njegov plan? Ovo je pitanje na koje bi u ovom trenutku svaki geopolitički analitičar želeo da odgovori, ali nije lako. Ovo je Trampov "Faktor Ks", njegove pregovaračke veštine na koje se uvek oslanja. Malo je reći da je Tramp nepredvidiv, a u poslednje vreme možemo reći da je i veoma hrabar. Ustati i mahnuti pesnicom samo nekoliko sekundi nakon neuspelog pokušaja atentata je nešto što se veoma retko viđa. Taj čin prkosa je zaista ostavio utisak na sve one koji će morati da se obračunaju sa njim ako ponovo dođe na vlast u novembru ove godine.
Mađarski premijer Viktor Orban, koji se nedavno sastao sa Trampom kako bi razgovarali upravo o ratu u Ukrajini i kako ga rešiti, rekao je da Tramp ima "razrađen plan" za okončanje rata. Orban nije pominjao detalje, već je nastavio sa sopstvenim angažmanom, pozivajući na veće diplomatsko angažovanje Kine, a možda i Turske, tražeći od EU da prihvati taj proces (na koji su aktuelni lideri EU, očekivano, reagovali krajnje negativno).
Možda Orban zna, možda ne, ali Tramp svakako ima ideju kako će pokušati da natera Putina da prihvati njegovu viziju mirovnih pregovora u Ukrajini. Orban je, s druge strane, rekao da je tokom nedavne posete Zelenskom i Putinu čuo istu priču od obojice - odbijaju da zamrznu sukob ili pregovaraju o primirju jer misle da bi drugoj strani koristilo da se pregrupiše. Ali Tramp nema nameru da toleriše njihovu tvrdoglavost. Slomiti otpor Kijeva biće lako, već smo rekli kako. Ali kako navesti Moskvu da prihvati ono što se nudi? Poznavajući nekako Trampovu sklonost grandioznim eskalacijama, ne bi bilo iznenađujuće da je Kremlju postavio ultimatum - ili ćete prihvatiti mir koji nudimo ili ćemo Ukrajini dati najmoćnije vojne tehnologije koje imamo i bez ikakvih ograničenja.
Izvor: Srbija Danas/Advance/Autor: Antun Roša/Preneo: Nenad Đukić