Treći svetski rat je već počeo! Desetine zemalja u klinču u Ukrajinu - Sve se svodi na DVA faktora

Danas, trupe sa obe strane linije fronta komuniciraju na španskom, nepalskom, somalijskom, srpskom i korejskom. Strani jezici koji se govore u blatnjavim rovovima samo su jedan od znakova kako sukob dobija sve više međunarodnu dimenziju.

Na nebu iznad bojnog polja, iranski dron "Šahed" mogao bi da bude presretnut od strane američkog sistema protivvazdušne odbrane, dok na zemlji, nemačka artiljerija odjekuje pored severnokorejskih granata.

Taj aspekt sukoba bi na kraju mogao da zapečati njegovu sudbinu, jer Ukrajina rizikuje da izgubi svog najvećeg saveznika dolaskom Donalda Trampa na poziciju predsednika Sjedinjenih Država, dok Rusija dobija sve veću podršku drugih neprijatelja Vašingtona, pre svega Severne Koreje.

- Poslednji put kada smo videli nešto ovakvo verovatno je bilo kada je Sovjetski Savez izvršio invaziju na Avganistan - rekao je istaknuti istoričar Sergej Radčenko.

Proksi rat

Kada je Moskva pokrenula sveobuhvatni napad na Ukrajinu u februaru 2022, Kremlj i njegovi propagandisti su to opravdali kao neophodan i odbrambeni potez protiv NATO-a.

Mišljenja su različita o tome da li je ruski predsednik Vladimir Putin zaista nameravao da se bori sa takozvanim kolektivnim Zapadom. Ali postoji širok konsenzus da je očekivao da će se rat završiti za nekoliko dana i da je računao na to da će Zapad odgovoriti osudom, ali i prihvatanjem situacije, kao što je ranije bio slučaj ranije u Ukrajini, Moldaviji i Gruziji.

Međutim, Evropa je bila zabrinuta da je njena bezbednost ugrožena, a SAD su imale imidž zemlje koja treba da podržava demokratiju i evropsku bezbednost. U roku od nekoliko dana, zapadno oružje i obaveštajni podaci su se pojavili, što je omogućilo Ukrajincima da zaustave rusko napredovanje i internacionalizuju sukob.

Vremenom, pošto su se i Ukrajina i Rusija suočile sa nedostatkom municije i vojnika, ta međunarodna dimenzija je postala i vidljivija i važnija.

Kako su lobirale u svetu za više resursa, obe strane su postavile velike, ideološke tvrdnje. Ukrajina kaže da se bori za "demokratiju", a Rusija kaže da vodi krstaški rat protiv onoga što naziva američkom hegemonijom i "kolektivnim Zapadom".

Moskovska teza "multipolarnog svetskog poretka", koliko god da je nejasno definisana, bila je dovoljno ubedljiva za Iran da obezbedi bespilotne letelice, ali i za Severnu Koreju da isporuči balističke rakete, milione granata i, nedavno - vojnike.

Najveći spas Moskve je Kina, koja je odigrala ključnu ulogu u pružanju podrške ruskoj ekonomiji od zapadnih sankcija, obezbeđujući tržište za naftu i đubrivo, istovremeno dajući pristup preko potrebnoj tehnologiji.

Rusija je nastavila i proširila svoju vekovnu praksu hibridnog ratovanja, izazivajući nevolje i šireći podele u inostranstvu.

Za razliku od Hladnog rata, sada ne postoje posredni sukobi u kojima Moskva može da udari na NATO. Dakle, Rusija pokušava da nađe druge "alate", kako bi naškodila EU i NATO.

To uključuje:

U međuvremenu, protivnici Rusije ne gube vreme.

Kijev je dobio pomoć u vrednosti od više od 220 milijardi dolara iz Evrope, a SAD i zemlje NATO-a su isporučivale sve moćnije oružje: od artiljerijskih granata na početku rata, do lovca F-16 i raketa dugog dometa ATACMS.

Uprkos čestim pretnjama iz Moskve, crveno dugme nikad nije pritisnuto. Dok su neki, pre svega francuski predsednik Emanuel Makron, izneli mogućnost raspoređivanja zapadnih vojnika u Ukrajini, ideja nikada nije išla dalje od brzo odbačenog predloga.

To ne znači da crvene linije nisu testirane. Ukrajina je izvršila invaziju na rusku oblast Kursk i upotrebila zapadno oružje za napad na ruske ciljeve. Severnokorejske trupe stigle su u Rusiju. A odlazeći američki predsednik Džo Bajden konačno je dao zeleno svetlo Ukrajini za upotrebu oružja dugog dometa ATACMS protiv ciljeva na ruskom tlu.

Ipak, problem sa internacionalizovanim sukobima je u tome što spoljni saveznici mogu da budu hiroviti, a njihova posvećenost aktuelna je samo do sledeće izborne kampanje.

Krajem 2024. apetit za podrškom ukrajinskoj pobedi oslabio je u Vašingtonu i Briselu.

- Od početka je bilo jasno da će Amerika, ako Ukrajina ne pobedi dovoljno brzo, odustati. Sve ovo je od samog početka gledano kao holivudska serija. U početku su ukrajinski saveznici mislili da će to biti gotovo nakon jedne sezone. Ali onda je krenula druga. A sada postoji i treća, pa je, naravno, pažnja izbledela - rekla je Nina Hruščova, profesor međunarodnih odnosa u ​​Njujorku i praunuka sovjetskog lidera Nikite Hruščova.

- Za Sjedinjene Države, izbegavanje nuklearnog rata sa Rusijom je uvek bio prioritet broj 1 u ovom sukobu. Drugi je pomoć Ukrajini da pobedi. Ta dva suprotstavljena cilja nekako moraju da se pomire - smatra istoričar Radčenko.

Kraj rata zavisi od NATO-a i Kine

Kako sukob ide ka svojoj četvrtoj godini, nijedna strana ne dobija svu pomoć koju želi. U međuvremenu, sukob više liči na iscrpljivanje iz Prvog svetskog rata.

- Bilo bi logično videti hiljade Iranaca i kompaktnu vojsku Kineza kako se bore za Rusiju upravo sada u Ukrajini. Logično je da oni koji su protiv zapadne hegemonije i za multipolarni svet podrže Rusiju akcijama. I Rusija će ih tada podržati u njihovim sopstvenim antiimperijalističkim ratovima - napisao je u oktobru ultranacionalistički ruski filozof Aleksandar Dugin, koji se smatra jednim od ideologa rata u Ukrajini.

Pošto se i Rusija i Ukrajina bore da mobilišu dovoljno ljudi, obe strane su kao koristile hiljade stranaca, uglavnom iz siromašnih zemalja, da se pridruže njihovoj borbi.

Pored trupa koje je obezbedio Pjongjang, Moskva je regrutovala borce sa Kube, Indije, Nepala, Sirije, Srbije, Centralnoafričke Republike i Libije uz obećanja o izdašnim platama i ruskom državljanstvu.

U međuvremenu, Ukrajina, pored finansijskih podsticaja, nudi strancima šansu da budu na pravoj strani istorije.

To je dovelo do situacije u kojoj se, više od tri decenije nakon raspada Sovjetskog Saveza i navodnog „kraja istorije“, Kolumbijci bore sa Kubancima hiljadama kilometara daleko od kuće.

Konačno, kažu analitičari, ishod rata će verovatno zavisiti od odluka primarnih saveznika zaraćenih strana: NATO-a i Kine.

Srbija Danas/Politiko