Трећи светски рат је већ почео! Десетине земаља у клинчу у Украјину - Све се своди на ДВА фактора

Данас, трупе са обе стране линије фронта комуницирају на шпанском, непалском, сомалијском, српском и корејском. Страни језици који се говоре у блатњавим рововима само су један од знакова како сукоб добија све више међународну димензију.

На небу изнад бојног поља, ирански дрон "Шахед" могао би да буде пресретнут од стране америчког система противваздушне одбране, док на земљи, немачка артиљерија одјекује поред севернокорејских граната.

Тај аспект сукоба би на крају могао да запечати његову судбину, јер Украјина ризикује да изгуби свог највећег савезника доласком Доналда Трампа на позицију председника Сједињених Држава, док Русија добија све већу подршку других непријатеља Вашингтона, пре свега Северне Кореје.

- Последњи пут када смо видели нешто овакво вероватно је било када је Совјетски Савез извршио инвазију на Авганистан - рекао је истакнути историчар Сергеј Радченко.

Прокси рат

Када је Москва покренула свеобухватни напад на Украјину у фебруару 2022, Кремљ и његови пропагандисти су то оправдали као неопходан и одбрамбени потез против НАТО-а.

Мишљења су различита о томе да ли је руски председник Владимир Путин заиста намеравао да се бори са такозваним колективним Западом. Али постоји широк консензус да је очекивао да ће се рат завршити за неколико дана и да је рачунао на то да ће Запад одговорити осудом, али и прихватањем ситуације, као што је раније био случај раније у Украјини, Молдавији и Грузији.

Међутим, Европа је била забринута да је њена безбедност угрожена, а САД су имале имиџ земље која треба да подржава демократију и европску безбедност. У року од неколико дана, западно оружје и обавештајни подаци су се појавили, што је омогућило Украјинцима да зауставе руско напредовање и интернационализују сукоб.

Временом, пошто су се и Украјина и Русија суочиле са недостатком муниције и војника, та међународна димензија је постала и видљивија и важнија.

Како су лобирале у свету за више ресурса, обе стране су поставиле велике, идеолошке тврдње. Украјина каже да се бори за "демократију", а Русија каже да води крсташки рат против онога што назива америчком хегемонијом и "колективним Западом".

Московска теза "мултиполарног светског поретка", колико год да је нејасно дефинисана, била је довољно убедљива за Иран да обезбеди беспилотне летелице, али и за Северну Кореју да испоручи балистичке ракете, милионе граната и, недавно - војнике.

Највећи спас Москве је Кина, која је одиграла кључну улогу у пружању подршке руској економији од западних санкција, обезбеђујући тржиште за нафту и ђубриво, истовремено дајући приступ преко потребној технологији.

Русија је наставила и проширила своју вековну праксу хибридног ратовања, изазивајући невоље и ширећи поделе у иностранству.

За разлику од Хладног рата, сада не постоје посредни сукоби у којима Москва може да удари на НАТО. Дакле, Русија покушава да нађе друге "алате", како би нашкодила ЕУ и НАТО.

То укључује:

У међувремену, противници Русије не губе време.

Кијев је добио помоћ у вредности од више од 220 милијарди долара из Европе, а САД и земље НАТО-а су испоручивале све моћније оружје: од артиљеријских граната на почетку рата, до ловца Ф-16 и ракета дугог домета АТАЦМС.

Упркос честим претњама из Москве, црвено дугме никад није притиснуто. Док су неки, пре свега француски председник Емануел Макрон, изнели могућност распоређивања западних војника у Украјини, идеја никада није ишла даље од брзо одбаченог предлога.

То не значи да црвене линије нису тестиране. Украјина је извршила инвазију на руску област Курск и употребила западно оружје за напад на руске циљеве. Севернокорејске трупе стигле су у Русију. А одлазећи амерички председник Џо Бајден коначно је дао зелено светло Украјини за употребу оружја дугог домета АТАЦМС против циљева на руском тлу.

Ипак, проблем са интернационализованим сукобима је у томе што спољни савезници могу да буду хировити, а њихова посвећеност актуелна је само до следеће изборне кампање.

Крајем 2024. апетит за подршком украјинској победи ослабио је у Вашингтону и Бриселу.

- Од почетка је било јасно да ће Америка, ако Украјина не победи довољно брзо, одустати. Све ово је од самог почетка гледано као холивудска серија. У почетку су украјински савезници мислили да ће то бити готово након једне сезоне. Али онда је кренула друга. А сада постоји и трећа, па је, наравно, пажња избледела - рекла је Нина Хрушчова, професор међународних односа у ​​Њујорку и праунука совјетског лидера Никите Хрушчова.

- За Сједињене Државе, избегавање нуклеарног рата са Русијом је увек био приоритет број 1 у овом сукобу. Други је помоћ Украјини да победи. Та два супротстављена циља некако морају да се помире - сматра историчар Радченко.

Крај рата зависи од НАТО-а и Кине

Како сукоб иде ка својој четвртој години, ниједна страна не добија сву помоћ коју жели. У међувремену, сукоб више личи на исцрпљивање из Првог светског рата.

- Било би логично видети хиљаде Иранаца и компактну војску Кинеза како се боре за Русију управо сада у Украјини. Логично је да они који су против западне хегемоније и за мултиполарни свет подрже Русију акцијама. И Русија ће их тада подржати у њиховим сопственим антиимперијалистичким ратовима - написао је у октобру ултранационалистички руски филозоф Александар Дугин, који се сматра једним од идеолога рата у Украјини.

Пошто се и Русија и Украјина боре да мобилишу довољно људи, обе стране су као користиле хиљаде странаца, углавном из сиромашних земаља, да се придруже њиховој борби.

Поред трупа које је обезбедио Пјонгјанг, Москва је регрутовала борце са Кубе, Индије, Непала, Сирије, Србије, Централноафричке Републике и Либије уз обећања о издашним платама и руском држављанству.

У међувремену, Украјина, поред финансијских подстицаја, нуди странцима шансу да буду на правој страни историје.

То је довело до ситуације у којој се, више од три деценије након распада Совјетског Савеза и наводног „краја историје“, Колумбијци боре са Кубанцима хиљадама километара далеко од куће.

Коначно, кажу аналитичари, исход рата ће вероватно зависити од одлука примарних савезника зараћених страна: НАТО-а и Кине.

Србија Данас/Политико