U Ukrajinu stiže Kimov "Olujni korpus": Najelitnije jedinice 11. armije imaju samo jedan zadatak (FOTO/VIDEO)

Severnokorejske trupe prerušene u Burjate i Jakute, etničke manjine iz Sibira, deo su snaga od 12.000 vojnika koje su poslate u pomoć Rusiji prvenstveno da vrati regiju Kursk, koju Ukrajina delom drži od avgusta i upada u Rusiju, piše FT.

Taj kontingent označava prvo raspoređivanje strane vojske u ratu otkako je ruski predsednik Vladimir Putin naredio invaziju na Ukrajinu 2022. iako se Moskva takođe obratila saveznicima, uključujući Sjevernu Koreju i Iran, za dostavu oružja kao odgovor na zapadnu vojnu podršku Ukrajini.

Pomoć ruskim trupama

Pjongjang je ranije snabdevao Rusiju artiljerijskom municijom i drugim oružjem, poput balističkih raketa KN-23, koje su pratili severnokorejski oficiri poslati da nadgledaju njihovu upotrebu na bojnom polju.

Severnokorejske snage su verovatno premalene da potpuno preokrenu tok rata, jer bi Rusija trebalo da udvostruči svoj kontingent od 50.000 vojnika u Kursku kako bi potisnula ukrajinske trupe, ali i sprovela novi talas mobilizacije kako bi u potpunosti ostvarila planirane uspehe duž ukrajinskog fronta.

Ali sposobnost Severne Koreje da pomogne da se nadoknadi brojnost Rusije mogla bi Ukrajini da uzrokuje više problema, rekao je Džek Vatling, viši naučni saradnik za kopneno ratovanje na Institutu Rojal junajted servises.

"Oni imaju prilično dobru koheziju i mogli bi da pomognu Rusima koji trenutno imaju dosta poteškoća u napredovanju", rekao je Vatling.

Severnokorejska pojačanja dolaze usred znakova da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga. Broj ruskih vojnika poginulih ili ranjenih u Ukrajini premašio je navodno brojku od 100.000. Putin izbjegava da uvede dodatnu mobilizaciju jer se boji reakcije u ruskoj javnosti.

"Olujni korpus"

Stoga se Rusija oslanja na plaćenike, a sada i na trupe iz inostranstva.

"Severna Koreja je novi najbolji prijatelj Rusije", dodao je jedan od zapadnih zvaničnika.

Severnokorejski vojnici koji idu u Rusiju su iz jedanaeste armije Severne Koreje, elitne jedinice poznate kao Olujni korpus, prema Nacionalnoj obaveštajnoj službi Južne Koreje. "Ovo nisu obični severnokorejski vojnici, od kojih većina nikada nije prošla odgovarajuću borbenu obuku", rekao je Go Mjong-hjun, viši saradnik južnokorejskog Državnog instituta za strategiju nacionalne bezbednosti u Seulu.

"Ovo je dobro opremljena, visoko obučena mobilna laka pešadija."

Severnokorejske snage stići će baš kad je Rusija potisnula ukrajinsku vojsku u Kursku, smanjujući površinu teritorije koju Ukrajina drži na između 600 i 700 kvadratnih kilometara u oktobru, u poređenju s oko 1000 kvadratnih kilometara krajem avgusta.

Za razliku od ukrajinske linije bojnog polja, gde se jedinice brane i napadaju s utvrđenih položaja, u regiji Kursk linija bojnog polja nije definisana. To znači da Rusija ne može da koristi svoje metode: neprekidne pešadijske napade, propraćene jakom artiljerijom.

Ključan razlog dolaska severnokorejskih vojnika

Ipak, Rusi koriste svoju vazdušnu nadmoć u toj regiji, a ukrajinske trupe su u teškoj situaciji.

"Svaki položaj i naselje tamo su čas ruske, a čas ukrajinske, i to po nekoliko puta dnevno", rekao je Serhij Kuzan, direktor Ukrajinskog centra za bezebdnost i saradnju u Kijevu.

"Imamo značajne gubitke i stalnu rotaciju i popunu, a s obzirom na to da se ovo događa, možemo oceniti da su borbe prilično intenzivne", rekao je Kuzan, koji je nedavno posetio ukrajinske rezervne položaje nadzirući operaciju iz Sumija, odmah s druge strane granice.

Cilj Rusije je, pritiskom na nekoliko različitih tačaka duž linije, prisiliti Ukrajinu u položaj u kojem je zadržavanje širine fronta neodrživo, rekao je Vatling. "Za Ukrajinu postoji stalni trošak držanja te teritorije u regiji Kursk", dodao je.

Tu dolazimo do najvažnijeg razloga raspoređivanja severnokorejskih snaga. One bi zapravo trebalo da budu ključne u potiskivanju Ukrajinaca iz Kurska te ponovnom potpunom prebacivanju borbe na ukrajinsku teritoriju, gde je i dosad Ukrajina bila u nezavidnom položaju. Podsetimo, Ukrajinci se suočavaju s teškom situacijom u sve četiri regije koje je Rusija anektirala 2022. Lugansk je gotovo u potpunosti okupiran, dok se najteže bitke vode u Donjecku, gde Rusi napreduju iz više pravaca.

Kimova računica

Odnosi između Moskve i Pjongjanga intenzivirali su se otkako je započeo rat u Ukrajini, a njihova saradnja se produbljuje kroz vojni i strateški sporazum. U junu  2023. ruski predsednik Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Džong-un potpisali su sporazum o međusobnoj pomoći, koji uključuje klauzulu za "trenutnu vojnu i drugu pomoć" u slučaju rata.

Time je Kim dobio formalni okvir za podršku Moskvi, a Pjongjang je bio među prvim državama, uz Siriju, koje su priznale rusku aneksiju dela ukrajinske teritorije.

Kim Džong-un ima jasne strateške interese i računicu u ovom savezu. Prema južnokorejskom analitičaru Go Mjong-hjunu, raspoređivanje severnokorejskih trupa u Ukrajinu moglo bi Kimu dati značajniju pregovaračku poziciju prema Moskvi, potencijalno mu omogućujući pristup sofisticiranoj ruskoj vojnoj tehnologiji koja bi mogla unaprediti severnokorejske raketne, svemirske i nuklearne programe. Rusija bi takođe mogla da osigura Pjongjangu nužnu financijsku i humanitarnu pomoć, kao i energente koji su Severnoj Koreji izuzetno potrebni zbog međunarodnih sankcija.

Reakcija Južne Koreje

Prema Aleksanderu Gabuevu, direktoru Karnegi Rusija Euroazija centra, Moskva bi mogla dodatno da nagradi Severnu Koreju prenosom naprednih vojnih tehnologija, kao što su raketni dizajni i podvodna ratna tehnologija, a saradnja između ruskih i severnokorejskih naučnika mogla bi dodatno da osnaži Pjongjangove kapacitete.

Ovaj savez izaziva zabrinutost u Južnoj Koreji, koja je dosad oklevala s direktnom vojnom pomoći Ukrajini zbog straha od ruske reakcije, koja bi mogla da uključuje povećanu vojnu saradnju s Pjongjangom. Južna Koreja bi, podstaknuta ovom pretnjom, mogla da revidira svoj stav i poveća podršku Ukrajini kao odgovor na ovu novu osovinu Moskva-Pjongjang.