UKRAJINA DOŽIVLJAVA OZBILJAN DEMOGRAFSKI SLOM: Uticaj ratnog stanja i ekonomskih neprilika - Brojke zabrinjavajuće

Stanovništvo Ukrajine palo je na 29 miliona duša prošle godine, prema pisanju "Ukrajinskih poslovnih vesti", sa samo 187.000 zabeleženih rođenja (uključujući i teritorije koje je zauzela Rusija).

Ovo je najniža godišnja cifra u zabeleženoj istoriji u poslednjih 300 godina, što pogoršava ionako strašnu populacionu katastrofu izazvanu ekonomskim previranjima i ratom.

Demografska kriza u Ukrajini datira još od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, kada je stanovništvo zemlje iznosilo 51,9 miliona. Ekonomska kriza i migracija radne snage doveli su do pada ukupne stope fertiliteta u zemlji na 1,4 rođenih po ženi (znatno ispod nivoa zamene od 2,1) do 2022. godine, a verovatno na čak ,7 do sledeće godine, prema ukrajinskom Institutu za demografiju i društvene studije. 

Kako je več objavljeno, Evropa već pati od demografske krize koja će u narednoj deceniji vratiti nivo stanovništva na početak 20. veka. Nemačka ima stopu nataliteta od 1,6 u 2023. Stanovništvo Ukrajine je po prvi put zaostalo za Poljskom pošto je elektronski popis otkrio da je broj građana opao za nekih 5 miliona ljudi na 37,289 miliona u 2020. od poslednjeg popisa iz 2000. Nasuprot tome, studija UN-a pokazala je da je stanovništvo u centralnoj Aziji u procvatu i očekuje se da će sve rasti u narednih nekoliko decenija.

Zahvaljujući relativnom prosperitetu koji su Rusi uživali nakon završetka recesije sredinom ove decenije, plus vladinoj politici za rađanje, ruske stope fertiliteta su se oporavile na 1,8 2023. godine – jednu od najviših u Evropi – sa rekordno niskih u sredinom decenije kada je stopa fertiliteta pala na rekordno nisku 1,5.

O veličini ukrajinskog stanovništva se nagađalo nekoliko godina. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je da će održati popis stanovništva 2020. kao deo svog izbornog manifesta, ali je presekao neke uglove i umesto toga održao elektronski popis prošle godine. Broj stanovnika se takođe smanjio za oko 4 miliona nakon što je Rusija anektirala Krim 2014.

Ali čak i ignorišući ove probleme, demografska kriva pokazuje da je stanovništvo Ukrajine u neprekidnom padu od 1991. godine i da je napravilo još oštriji korak naniže 2014. nakon Revolucije dostojanstva 2014.

Uvođenje bezviznog režima od strane EU 2017. godine, iako je pozdravljeno kao značajna reforma, ubrzalo je masovni odliv radne snage, dodatno pogoršavajući demografske probleme Ukrajine. Egzodus miliona ljudi u zemlje Centralne Evrope u potrazi za boljim prilikama dodatno je zaoštrio dinamiku stanovništva u zemlji.

Konflikt koji je u toku podstakao je još jedan masovni egzodus, sa milionima koji traže utočište u susednim zemljama. Procene sugerišu da je oko 8 miliona izbeglica pobeglo iz Ukrajine od ruske invazije 2022. godine, a Rusija je najveći primalac. 

Tatjana Moskalkova, ruska ombudsmanka za ljudska prava, tvrdi da je preko 5 miliona Ukrajinaca došlo u Rusiju "tražeći sigurnost od ukrajinskog granatiranja i bombardovanja". Ovaj zapanjujući egzodus građana pomogao je Uzbekistanu (sa 34,9 miliona stanovnika prošle godine) da pretekne Ukrajinu i postane druga zemlja po broju stanovnika u bivšem Sovjetskom Savezu od prošle godine.

Studija koju je prošle godine sproveo ukrajinski institut za budućnost izbrojao je samo 29 miliona duša u današnjoj Ukrajini, a mnoge izbeglice u inostranstvu ne pokazuju nameru da se vrate kući. Zajedno sa katastrofalno niskim nivoom plodnosti i tekućim sukobima, ovi faktori ne slute na dobro za demografsku budućnost zemlje.