УКРАЈИНА ДОЖИВЉАВА ОЗБИЉАН ДЕМОГРАФСКИ СЛОМ: Утицај ратног стања и економских неприлика - Бројке забрињавајуће

Становништво Украјине пало је на 29 милиона душа прошле године, према писању "Украјинских пословних вести", са само 187.000 забележених рођења (укључујући и територије које је заузела Русија).

Ово је најнижа годишња цифра у забележеној историји у последњих 300 година, што погоршава ионако страшну популациону катастрофу изазвану економским превирањима и ратом.

Демографска криза у Украјини датира још од распада Совјетског Савеза 1991. године, када је становништво земље износило 51,9 милиона. Економска криза и миграција радне снаге довели су до пада укупне стопе фертилитета у земљи на 1,4 рођених по жени (знатно испод нивоа замене од 2,1) до 2022. године, а вероватно на чак ,7 до следеће године, према украјинском Институту за демографију и друштвене студије. 

Како је веч објављено, Европа већ пати од демографске кризе која ће у наредној деценији вратити ниво становништва на почетак 20. века. Немачка има стопу наталитета од 1,6 у 2023. Становништво Украјине је по први пут заостало за Пољском пошто је електронски попис открио да је број грађана опао за неких 5 милиона људи на 37,289 милиона у 2020. од последњег пописа из 2000. Насупрот томе, студија УН-а показала је да је становништво у централној Азији у процвату и очекује се да ће све расти у наредних неколико деценија.

Захваљујући релативном просперитету који су Руси уживали након завршетка рецесије средином ове деценије, плус владиној политици за рађање, руске стопе фертилитета су се опоравиле на 1,8 2023. године – једну од највиших у Европи – са рекордно ниских у средином деценије када је стопа фертилитета пала на рекордно ниску 1,5.

О величини украјинског становништва се нагађало неколико година. Украјински председник Володимир Зеленски обећао је да ће одржати попис становништва 2020. као део свог изборног манифеста, али је пресекао неке углове и уместо тога одржао електронски попис прошле године. Број становника се такође смањио за око 4 милиона након што је Русија анектирала Крим 2014.

Али чак и игноришући ове проблеме, демографска крива показује да је становништво Украјине у непрекидном паду од 1991. године и да је направило још оштрији корак наниже 2014. након Револуције достојанства 2014.

Увођење безвизног режима од стране ЕУ 2017. године, иако је поздрављено као значајна реформа, убрзало је масовни одлив радне снаге, додатно погоршавајући демографске проблеме Украјине. Егзодус милиона људи у земље Централне Европе у потрази за бољим приликама додатно је заоштрио динамику становништва у земљи.

Конфликт који је у току подстакао је још један масовни егзодус, са милионима који траже уточиште у суседним земљама. Процене сугеришу да је око 8 милиона избеглица побегло из Украјине од руске инвазије 2022. године, а Русија је највећи прималац. 

Татјана Москалкова, руска омбудсманка за људска права, тврди да је преко 5 милиона Украјинаца дошло у Русију "тражећи сигурност од украјинског гранатирања и бомбардовања". Овај запањујући егзодус грађана помогао је Узбекистану (са 34,9 милиона становника прошле године) да претекне Украјину и постане друга земља по броју становника у бившем Совјетском Савезу од прошле године.

Студија коју је прошле године спровео украјински институт за будућност избројао је само 29 милиона душа у данашњој Украјини, а многе избеглице у иностранству не показују намеру да се врате кући. Заједно са катастрофално ниским нивоом плодности и текућим сукобима, ови фактори не слуте на добро за демографску будућност земље.