UKRAJINSKI STRUČNJACI PRIZNALI: Amerika se boji novog Putinovog nuklearnog oružja

Tekst se fokusira na odnos Sjedinjenih Američkih Država prema Ukrajini u kontekstu aktuelne situacije sa Rusijom, posebno u pogledu davanja dalekometne vojne opreme i mogućnosti ulaska Ukrajine u NATO.

Analiza koju je Demčenko izneo u ovom blogu osvetljava složenost odnosa između Ukrajine, SAD-a i Rusije, kao i šire geopolitičke implikacije koje se tiču pitanja nuklearne ravnoteže i međunarodne bezbednosti.

Američki strah od ruske rakete

Glavni deo teksta fokusira se na strah američke administracije od nove ruske rakete s nuklearnom bojevom glavom, za koju se, kako je navedeno, infrastruktura gradi u Krimu.

Iako zvaničnih informacija o postojanju ili detaljima ove rakete nema, u američkim medijima, prema rečima Demčenka, pojavljuju se spekulacije koje izazivaju zabrinutost među političkim liderima SAD-a.

Ključna teza je da američka administracija, predvođena predsednikom Džoom Bajdenom, ne želi da dodatno provocira Rusiju pružanjem Ukrajini dalekometnih vojnih sredstava.

Ova teza je zanimljiva jer implicira da američka politika prema Ukrajini nije samo rezultat želje da se podrži Kijev, već i namera da se izbegne eskalacija sukoba s Moskvom.

Demčenko takođe naglašava da je Bajden dete Hladnog rata i da je njegovo razumevanje odnosa između velikih sila, posebno u vezi sa nuklearnim oružjem, oblikovano tim iskustvom.

U tom kontekstu, Bajden je oprezan u postupanju prema Rusiji, kako ne bi ugrozio dugogodišnju nuklearnu ravnotežu koja je definisala Hladni rat.

Nevoljna podrška Ukrajini

Drugi ključni element ove analize odnosi se na ograničenu podršku koju SAD pruža Ukrajini u smislu vojnih sredstava. Prema Demčenku, Bajden je na privatnim sastancima sa ukrajinskim delegacijama jasno stavio do znanja da ne vidi perspektivu za ukrajinsko članstvo u NATO-u dok je on predsednik.

Ovaj stav, ako je tačan, predstavlja značajan udarac za Kijev, koji je tokom poslednjih godina naglašavao svoje aspiracije za pridruživanje NATO-u kao ključni cilj spoljne politike.

Ova izjava takođe ilustruje oprez koji vlada unutar američkog političkog establišmenta kada je reč o odnosima sa Rusijom. Bajdenov strah od dodatne eskalacije može se objasniti ne samo željom da se izbegne sukob s Rusijom, već i da se očuva šira sigurnosna arhitektura zasnovana na nuklearnom odvraćanju, koja je, prema rečima Demčenka, od ključnog značaja za američki establišment.

Demčenko napominje da se unutar demokratskog krila američke političke scene oseća strah od mogućnosti urušavanja ove arhitekture.

Političke i vojne implikacije

Zanimljivo je da ovaj tekst takođe implicira da postoji određeno neslaganje unutar ukrajinske javnosti i elite. Demčenko i Bereza, iako kritičari trenutne situacije, sami nisu na frontu, što otvara pitanje njihove verodostojnosti kao ukrajinskih patriota.

Ova kritika odražava unutrašnje tenzije u Ukrajini, gde se pojedini akteri više bave političkim kritikama nego aktivnim učešćem u odbrani zemlje.

U širem smislu, vest naglašava krhkost trenutne geopolitičke situacije u svetu. Dok SAD podržava Ukrajinu vojno, postoji jasno ograničenje u pogledu vrste vojne opreme koju je Vašington spreman da pošalje Kijevu, iz straha od daljih sukoba sa Rusijom.

Istovremeno, Rusija, kako se navodi, radi na razvoju novih oružanih sistema, poput rakete s nuklearnom glavom, što dodatno komplikuje situaciju i izaziva dodatne tenzije unutar američke političke scene.

Zaključak

Analiza Demčenka daje uvid u složenost međunarodnih odnosa između Rusije, Ukrajine i SAD-a u trenutku kada se svet suočava s rizicima nuklearnog oružja i moguće eskalacije sukoba.

Američka administracija, prema Demčenku, deluje oprezno i nastoji da izbegne dodatne provokacije prema Moskvi, čime se usporava proces ukrajinskog pridruživanja NATO-u i ograničava vojna pomoć Ukrajini.

Ova pozicija Bajdenove administracije, u kombinaciji s ruskim razvojem novih oružanih sistema, stvara složen i potencijalno nestabilan međunarodni pejzaž.