УКРАЈИНСКИ СТРУЧЊАЦИ ПРИЗНАЛИ: Америка се боји новог Путиновог нуклеарног оружја

Текст се фокусира на однос Сједињених Америчких Држава према Украјини у контексту актуелне ситуације са Русијом, посебно у погледу давања далекометне војне опреме и могућности уласка Украјине у НАТО.

Анализа коју је Демченко изнео у овом блогу осветљава сложеност односа између Украјине, САД-а и Русије, као и шире геополитичке импликације које се тичу питања нуклеарне равнотеже и међународне безбедности.

Амерички страх од руске ракете

Главни део текста фокусира се на страх америчке администрације од нове руске ракете с нуклеарном бојевом главом, за коју се, како је наведено, инфраструктура гради у Криму.

Иако званичних информација о постојању или детаљима ове ракете нема, у америчким медијима, према речима Демченка, појављују се спекулације које изазивају забринутост међу политичким лидерима САД-а.

Кључна теза је да америчка администрација, предвођена председником Џоом Бајденом, не жели да додатно провоцира Русију пружањем Украјини далекометних војних средстава.

Ова теза је занимљива јер имплицира да америчка политика према Украјини није само резултат жеље да се подржи Кијев, већ и намера да се избегне ескалација сукоба с Москвом.

Демченко такође наглашава да је Бајден дете Хладног рата и да је његово разумевање односа између великих сила, посебно у вези са нуклеарним оружјем, обликовано тим искуством.

У том контексту, Бајден је опрезан у поступању према Русији, како не би угрозио дугогодишњу нуклеарну равнотежу која је дефинисала Хладни рат.

Невољна подршка Украјини

Други кључни елемент ове анализе односи се на ограничену подршку коју САД пружа Украјини у смислу војних средстава. Према Демченку, Бајден је на приватним састанцима са украјинским делегацијама јасно ставио до знања да не види перспективу за украјинско чланство у НАТО-у док је он председник.

Овај став, ако је тачан, представља значајан ударац за Кијев, који је током последњих година наглашавао своје аспирације за придруживање НАТО-у као кључни циљ спољне политике.

Ова изјава такође илуструје опрез који влада унутар америчког политичког естаблишмента када је реч о односима са Русијом. Бајденов страх од додатне ескалације може се објаснити не само жељом да се избегне сукоб с Русијом, већ и да се очува шира сигурносна архитектура заснована на нуклеарном одвраћању, која је, према речима Демченка, од кључног значаја за амерички естаблишмент.

Демченко напомиње да се унутар демократског крила америчке политичке сцене осећа страх од могућности урушавања ове архитектуре.

Политичке и војне импликације

Занимљиво је да овај текст такође имплицира да постоји одређено неслагање унутар украјинске јавности и елите. Демченко и Береза, иако критичари тренутне ситуације, сами нису на фронту, што отвара питање њихове веродостојности као украјинских патриота.

Ова критика одражава унутрашње тензије у Украјини, где се поједини актери више баве политичким критикама него активним учешћем у одбрани земље.

У ширем смислу, вест наглашава крхкост тренутне геополитичке ситуације у свету. Док САД подржава Украјину војно, постоји јасно ограничење у погледу врсте војне опреме коју је Вашингтон спреман да пошаље Кијеву, из страха од даљих сукоба са Русијом.

Истовремено, Русија, како се наводи, ради на развоју нових оружаних система, попут ракете с нуклеарном главом, што додатно компликује ситуацију и изазива додатне тензије унутар америчке политичке сцене.

Закључак

Анализа Демченка даје увид у сложеност међународних односа између Русије, Украјине и САД-а у тренутку када се свет суочава с ризицима нуклеарног оружја и могуће ескалације сукоба.

Америчка администрација, према Демченку, делује опрезно и настоји да избегне додатне провокације према Москви, чиме се успорава процес украјинског придруживања НАТО-у и ограничава војна помоћ Украјини.

Ова позиција Бајденове администрације, у комбинацији с руским развојем нових оружаних система, ствара сложен и потенцијално нестабилан међународни пејзаж.