Ukrajinski vojnici progovorili iz hladnih rovova Kurske oblasti: "Ne trebaju nam ove šume, u kojima smo ostavili toliko ratnika"
Gotovo četiri meseca nakon što su ukrajinske snage pokrenule invaziju na rusku regiju Kursk, poruke ukrajinskih vojnika koji se tamo bore oslikavaju turobnu sliku bitke koju ne razumeju i strahuju da bi je mogli izgubiti.
Ukrajinski vojnici u Kursku kažu da je tamo situacija zaista loša, da je raspoloživa snaga mračna, čak i ljuta, a da je situacija u kojoj se nalaze svaki dan sve gora i gora.
BBC je preko Telegrama bio u kontaktu sa nekoliko vojnika koji služe u Kursku. Pristali su pod uslovom da ostanu anonimni da ispričaju svoj pogled na situaciju. Nijedno od imena u ovom članku nije stvarno. Govore o užasnim vremenskim uslovima i hroničnom nedostatku sna uzrokovanom stalnim ruskim bombardovanjem, koje uključuje korištenje zastrašujućih klizećih bombi od 3000 kg.
- Ovaj trend će se nastaviti. Samo je pitanje vremena - napisao je Pavlo 26. novembra dok se njegovi ratni saborci povlače pred ruskim trupama. On je govorio o ogromnom umoru i nedostatku rotacija te dolasku novih jedinica, sastavljenih uglavnom od sredovečnih muškaraca, koji su dovedeni pravo sa drugih ratišta sa malo ili nimalo vremena za odmor između.
Rekli su kako se vojnici žale na svoje starešine, naređenja i nedostatak opreme nije čudno. To vojnici rade u teškim okolnostima. Pod ogromnim pritiskom neprijatelja i teške z ime, bilo bi iznenađujuće čuti mnogo optimizma.
- Glavni zadatak sa kojim se suočavamo je zadržati maksimalnu teritoriju do Trampove inauguracije i početka pregovora kako bismo ga kasnije zamenili za nešto. Niko ne zna šta - napomenuo je Pavlo. Krajem novembra predsednik Zelenski je naznačio da obe strane imaju na umu promenu u Beloj kući.
- Siguran sam da nas Putin želi izgurati do 20. januara. Vrlo mu je važno da pokaže da kontroliše situaciju. Ali on ne kontroliše situaciju - rekao je tada Zelenski. U nastojanju da pomognu Ukrajini da osujeti ruske protivnapade u Kursku, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska dopustili su Kijevu da koristi dalekometno oružje na ciljevima unutar Rusije. Čini se da to nije mnogo doprinelo podizanju raspoloženja.
- Niko ne sedi u hladnom rovu i ne moli se za projektile. Živimo i borimo se ovde i sada. A projektili lete negde drugde - rekao je Pavlo. Projektili ATACMS i Storm Shadow imaju snažan, čak i razoran, učinak na udaljena mesta i skladišta, ali takvi se uspesi čine nevažnim vojnicima na prvim crtama.
- Naše mesto je trebalo biti tamo u istočnoj Ukrajini, a ne ovde u tuđoj zemlji. Ne trebaju nam ove kurske šume, u kojima smo ostavili toliko ratnika - rekao je Pavlo.
Uprkos izveštajima koji sugerišu kako je čak 10.000 severnokorejskih vojnika poslato u Kursk da se pridruže ruskoj protivofanzivi, vojnici s kojima je BBC bio u kontaktu još se nisu susreli s njima.
- Nisam video niti čuo ništa o Korejcima, živim ili mrtvim - odgovorio je Vadim i rekao kako im je rečeno da zarobe najmanje jednog severnokorejskog zarobljenika, po mogućnosti s dokumentima.
Govorili su o nagradama - dronovima ili dodatnom odmoru - koje se nudi svakom ko uspešno zarobi severnokorejskog vojnika.
- Vrlo je teško pronaći Korejca u mračnoj Kurskoj šumi. Pogotovo ako on nije ovde - sarkastično je primijetio Pavlo.
Vojni analitičari insistiraju da usprkos svim poteškoćama, kampanja Kursk i dalje igra važnu ulogu.
- To je jedino područje u kojem održavamo inicijativu - uveren je Serhij Kuzan iz Ukrajinskog centra za sigurnost i saradnju koji je priznao da se ukrajinske snage nalaze u "neverovatno teškim uslovima" u Kursku, ali je dodao da Rusija posvećuje ogromne resurse njihovom izbacivanju - resurse koje bi radije koristila negde drugde.
- Što duže budemo mogli držati Kursk - sa odgovarajućom opremom - to bolje - smatra Kuzan.
Srbija Danas/BBC
