UNIŠTEN BRITANSKI TENK U RUSIJI Objavljeni najnoviji snimci, Ukrajinci beleže velike gubitke - "ZAŠTO TO RADE?" (VIDEO)
Retki tenkovi Challenger 2 britanske proizvodnje, koji su deo ukrajinskih vazdušno-desantnih snaga, pridružili su se ukrajinskoj vojnoj operaciji u ruskoj Kurskoj oblasti. Ovo je najnoviji znak da ukrajinska operacija u ruskom pograničnom području nije neki kratkotrajni upad, već stvarna invazija sa dugoročnim implikacijama, piše Forbes.
Prvi čvrsti dokaz da je ukrajinska 82. vazdušno-desantna brigada - jedini operater 14 tenkova Challenger 2 koje je Ujedinjeno Kraljevstvo doniralo Ukrajini prošle godine - poslala tenkove od 71 tonu za četiri osobe u Kursk pojavio se u nedelju, šestog dana invazije, kada je ruska bespilotna jedinica objavila video koji prikazuje napad dronom na jedan od teško oklopljenih tenkova.
Video koji je objavila ruska jedinica Kaskad prikazuje Lancet kako leti i udara u Challenger 2. Navodno se ovo dogodilo blizu istočnog ruba zone fronta. Čini se da fotografija snimljena sa zemlje potvrđuje da je Lancet, težak do 13 kilograma, uništio stari tenk iz 1990-ih.
Ukrajinci u Rusiji imaju značajne gubitke
Ovo je drugi potvrđeni gubitak Challengera 2 82. vazdušno-desantne brigade: prvi je izgubljen tokom ukrajinske protivofanzive u leto 2023. u južnoj Ukrajini. Nakon što je otpisala najmanje dva Challengera 2, 82. vazdušno-desantna brigada ima manje od 12 tenkova u jednoj četi.
Elitna 82. vazdušno-desantna brigada, jedna od najmanje tri ukrajinske vazdušno-jurišne brigade koje su učestvovale u operaciji Kursk, trpi značajne gubitke dok se bori za proširenje ukrajinske zone kontrole u ruskoj oblasti, koja se trenutno prostire na stotine kvadratnih kilometara. Ruske trupe su objavile fotografije i video zapise koji prikazuju krvave posledice uspešnih zaseda na prethodnicu 82. vazdušno-jurišne brigade. Čini se da je brigada, osim Challengera 2, izgubila i nekoliko borbenih vozila pešadije Stryker američke proizvodnje.
Gubici su veliki s obe strane u zoni sukoba i oko nje. Ukrajinska protivvazdušna odbrana, uključujući bespilotne letelice (iz prvog lica) koje prvi put obavljaju ulogu vazduh-vazduh, onesposobile su nekoliko ruskih helikoptera i lovca bombardera Suhoj Su-34.
U međuvremenu, ruske rakete su uništile retku protivvazdušnu odbrambenu bateriju S-125 poljske proizvodnje, koja je štitila ukrajinske snage u Sumskoj oblasti, odmah preko granice s Kurskom. Jedan od ukrajinskih dragocenih artiljerijsko-raketnih sistema visoke mobilnosti američke proizvodnje takođe je pogođen ove nedelje, očigledno u blizini Kurska.
Zašto Ukrajinci to sve rade?
To što su Ukrajinci voljni da rizikuju svoje najređe i najvrednije zapadno naoružanje u Kursku govori o namerama glavnog štaba u Kijevu. Generali planiraju zauzeti i držati značajan deo Kurska.
Pitanje je – zašto? „Posmatrajući izjave ukrajinskih zvaničnika i njihova nedavna napredovanja, sve se više čini da Ukrajina želi uspostaviti tampon-zonu koja bi mogla poslužiti i kao poluga za potencijalne pregovore“, zaključio je finski analitičar Joni Askola.
Ali postoje čvrsta ograničenja u pogledu veličine ove tampon-zone. Još uvek je moguće da Kremlj organizuje veliku protivofanzivu u Kursku koja će zaustaviti ukrajinsko napredovanje.
Međutim, ukrajinska logistika je ograničavajući faktor. Što dublje 82. vazdušno-jurišna brigada i druge brigade prodru u Kursk, njihovim logističarima će postajati sve teže da ih snabdevaju hranom, gorivom i municijom.
Moguće je da je 82. vazdušno-jurišna brigada napredovala oko 25 kilometara u Kursku. To bi moglo biti onoliko daleko koliko može da ide bez rastezanja linija snabdevanja i rizikovanja mnogo većih gubitaka. „Ukrajina bi trebalo da izbegava preterano širenje“, upozorio je Askola.
Srbija Danas/Index.hr
