VELIKI KRAH ZAPADA U UKRAJINI! Sada Rusi diktiraju uslove, potpuno se prilagodili RATU, a UKRAJINA ostala zaglavljena u sumnjivim OBEĆANJIMA
Potcenjivanje snaga Ruske Federacije moglo bi završiti kobno?
Situacija vezana uz Ukrajinu postaje sve napetija, naročito otkad se počelo sve otvorenije pričati o mogućnosti slanja zapadne vojske u tu zemlju, te je sad, očekivano, tema razgovora i sve šireg spektra aktera koji nisu nužno direktno vezani uz politiku i vojsku, ali svejedno imaju društveni uticaj. I upravo iz ovog prostora stižu stavovi koje možemo nazvati "stvarnijima" od beskonačno ponavljanih tvrdnji o tome kako će Ukrajina potisnuti Rusiju samo ako bude dobila dovoljno naoružanja ili pak o tome kako se Rusija nalazi "na ivici propasti". Danas, u trećoj godini rata, postaje sve očiglednije da je Ukrajina ta koja se nalazi na rubu, a njeni saveznici poprilično panično i haotično tragaju za rešenjem.
RUSKA ARMADA NEMILOSRDNO GAZI! Palo još jedno UKRAJINSKO uporište, ARTILJERIJA i tenkovi očistili teren za strahovit nastup PEŠADIJE
VAJMARSKI TROUGAO POSTAO RATNI TROUGAO! Šalju još oružja za Zelenskog? STARI nesporazumi ostaju i dalje
UKRAJINCI POKAZALI ZUBE! Kijev predstavio strane ratne zarobljenike pa poslao SNAŽNU poruku: "Ne ratujte za Rusiju" (FOTO)
Komentari u tom širem spektru aktera pak napominju kako planovi koji se nude nisu promišljeni te možda vode i u još puno goru situaciju. Jedan od onih koji na to upozoravaju je i David Saks, istaknuti investitor u tehnološkom sektoru. U intervjuu, koji je objavljen na X-u, Saks argumentuje kako su pokušaji Washingtona da oslabi Rusiju imali suprotan učinak te su je zapravo osnažili.
- Ovo se Bajdenu snažno vratilo u lice - rekao je.
- Učinili smo rusku vojsku snažnijom, većom no što je bila. Ruska vojska danas proizvodi više oružje, ruska industrijska baza je zahuktana. Nadalje, sad su iskusniji u borbi, naročito protiv zapadnog naoružanja - rekao je.
S njegovim komentarom složio se i vlasnik platforme gde je intervju objavljen, Ilon Mask, ističući:
- Nažalost ovo je tačno.
Saks takođe ističe kako je Bajden "stvorio" puno snažniju rusku vojsku dok su se u isto vreme američke vojne zalihe smanjile. Nadalje, sankcije su se takođe pokazale kao poprilično pogrešna kalkulacija Bajdenove administracije jer ruska ekonomija nije doživjela slom, kao što se uporno tvrdilo da hoće, štoviše, ruska ekonomija se stabilizirala i ide joj poprilično dobro, ponajviše zahvaljujući jačanjem trgovinskih odnosa s velikim silama istoka kao što su Indija i Kina. Došlo je do toga da ruska ekonomija danas raste brže od svih G7 ekonomija.
- Ruska ekonomija je procvjtala, a naši evropski saveznici su ti čije su ekonomije zdrobile sankcije - rekao je Saks.
Njegov komentar, odnosno kritika Bajdenove administracije, zanimljiva je i iz perspektive širih izazova s kojima se demokrate suočavaju u izbornoj godini. Već sada Bajden nije u dobroj poziciji što se anketa tiče, a ostatak godine do izbora mogao bi mu doeti još dosta neugodnih situacija koje će dodatno oslabiti njegov položaj. Upravo Ukrajina mogla bi biti odlučujući faktor koji će odrediti predsedničke izbore.
- Bajden je rekao da će SAD pomoći Ukrajincima koji pate, no stav Vašingtona da će se boriti preko posrednika, odnosno do poslednjeg Ukrajinca, odveo je u humanitarnu katastrofu - poručio je Saks.
Ovo je inače drugi put u kraćem roku da se s njim složio Elon Musk. Prvi put je bilo ranije ovog meseca kad je Saks rekao da se NATO suočio s egzistencijalnom krizom nakon raspada SSSR-a te je tada krenuo u misiju širenja kako bi popunio taj vakuum.
Komentari kakve iznosi Saks mogli bi postati sve aktuelniji u prostoru izvan mejnnstrim medija i politike, a to je prostor koji "dohvata" velik broj ljudi, uključujući Amerikance s pravom glasa. Do kraja godine moglo bi se uveliko iskristalizovati da bi glas za Donalda Trumpa mogao biti - šta god mislili o Trumpu - "glas za mir" (barem što se tiče rata u Ukrajini). S druge strane glas za Bajdena možda je glas za još puno veći rat, za nešto što je teško čak i zamisliti, iako svakim danom sve manje. Dovoljno je bilo poslušati Bajdenov govor o stanju unije pre nekoliko dana. Bajden, kojem kao da se iznenada ponovno vratila energija za koju se činilo da je više nema, održao je govor koji je kao nešto iz hladnoratovskih udžbenika. Trenutnu situaciju predstavio je kao egzistencijalnu i ideološku borbu između slobode i neslobode, demokratije i autoritarnih režima, uz pretpostavku da će na kraju sukoba ostati samo jedan. Iako to ne spominje eksplicitno, takav stav može se tretirati kao uvertira u novi svetski rat jer jednostavno ne ostavlja dovoljno prostora za mir. Zapravo Bajden mir prikazuje kao najopasniji ishod jer bi isti mogao predstavljati pobedu Rusije.
I to je upravo ono o čemu govore Saks i drugi - Amerika je svojim politikama dovela Rusiju zaista u situaciju da grabi prema pobedi, u toj meri da je Moskva danas ta koja će sve teže i teže prihvatati bilo kakve pregovore. U prevodu: Ukrajini sad preti situacija potpunog nestanka, a to do nedavno još ipak nije bio slučaj. Nije izgledalo da je Rusija voljna ići tako daleko, ali čini se da je to vreme prošlo.
Trenutna dinamika fronta nema samo jedan uzrok - dinamika je uglavnom ukorenjena u odlukama koje su donete od jeseni 2022. kada je Rusija mobilisala svoju ratnu ekonomiju, a Zapad nije dok Ukrajina nije mogla ni da je htela.
Kada je Rusija izgradila mrežu obrambenih utvrđenja dugu stotinama kilometara i duboku više slojeva, Ukrajina nije. Rusija je od svojih partnera, uključujući Iran i Severnu Koreju, navodno dobila više od milion (prema nekim procjenama tri miliona) granata i hiljade dronova. Zapad tome nije mogao parirati, jer je već došao do dna sličnih resursa. Moskva se jako potrudila obnoviti osoblje i popuniti svoje snage, dok se Ukrajina tek treba u potpunosti mobilisati (pitanje je hoće li i bi li to uopšte bilo izvedivo u ovoj fazi rata).
Bez porasta zapadne vojne pomoći i velikih promena u strategiji Kijeva, položaj Ukrajine na bojnom polju nastavit će se pogoršavati sve dok ne dosegne prekretnicu, verovatno do ovog leta. Na sadašnjem kursu, u kojem ukrajinske potrebe za oružjem i ljudstvom nisu zadovoljene, ukrajinske jedinice će verovatno posustati, čineći ruski proboj izrazitom mogućnošću.
Rusija je imala niz neuspeha koje Kremlj nije hteo priznati, barem ne javno, ali su iz njih dosta naučili. Teško su stradali inicijalno kod Kijeva. Dogodio im se raspad linija u Harkovu, a kasnije su morali napustiti i Herson. No, sve to su udarci koji se sad već čine davni. Ruska vojska se adaptirala, brzo učeći iz svih situacija, a rusko političko vodstvo izabralo je ratnu ekonomiju kao sredstvo pobede u ratu, ali i revitalizacije same ekonomije. Dramatično su povećali vojnu potrošnju i to se oseća. To je sad već nešto što Ukrajina i Zapad ne mogu nadoknaditi preko noći.
Kako to obično u ratovima biva, potcenjivanje neprijatelja je loša i opasna taktika, a Zapad je od prvog dana agresivno potcenjivao ruske borbene sposobnosti tvrdeći da je reč o lošoj i razjedinjenoj vojsci koja se oslanja na staru sovjetsku opremu. Dogodilo se suprotno - ruska vojska se sve više oslanja na nova oružja, a nisu zabeleženi ni neki veći nemiri, kako u vojsci tako i u ruskoj javnosti. Zapravo najopasnija pobuna po Rusiju bila je ona Jevgenija Prigožina, ali takve opasnosti više nema kao ni samog Prigožina (a i drugi kritičari su ili zatvoreni ili mrtvi).
Rusija je bila u dosta dubokoj krizi na početku rata, krizi koju njihove pristaše nikako nisu mogle priznati. Danas se situacija okreće i već se okrenula - Kijev je sad u sve dubljoj krizi i za razliku od Rusije ne mogu se izvući, svakako ne sami kao što je učinila Rusija zaokretom prema ratnoj ekonomiji. To pak znači da ako ih Zapad ne bude spašavao, odnosno pre svega Amerika, teško da Ukrajina može još dugo pružati otpor.
Papa Franjo je dosta razborito poručio da bi trebalo pokazati "hrabrost bele zastave". U prevodu Ukrajini se sugeriše da tom belom zastavom sad spase sebe i svoj narod od puno teže sudbine. Iz Kijeva su to odmah oštro odbacili tvrdeći kako će živjeti i umirati samo pod plavo-žutim barjakom. To je njihovo pravo, ali kako se rat bude nastavljao biti će više smrti, a manje života i u jednom trenutku će se pronaći i bele zastave iako tad možda već bude prekasno za spašavanje same nacije.
Ukrajinskom vrhu bi vredilo poslušati što pričaju ljudi kao što su David Saks i drugi. Kijev sad zavisi o Bajdenovoj pobeedi, a američki narod ne želi rat - Trampu je dovoljno da do zime ponavlja da je on izbor mira, a Bajden izbor rata, i vratit će se u Belu kuću s lakoćom. Tad aktuelnoj vlasti u Kijevu možda bude žao što nisu bele zastave uzeli barem u razmatranje dok su kontrolisali još uvek velik deo zemlje. Jer ono što moraju znati je da prekid američke pomoći sigurno znači i prekid evropske. Makronu koji najavljuje slanje trupa na istočni front ne bi trebali verovati jer reč je o istom čoveku koji je NATO nazivao "kliničkim mrtvacem" dok je Tramp bio na vlasti. Evropska retorika ima svoju agendu, ali neće zameniti vrlo konkretnu američku pomoć. Nadalje, Evropa neće i ne želi preći na ratnu ekonomiju dok Rusija čini to sve temeljitije, a veliki dodatni koraci u tom smislu sigurno su u pripremi već dan nakon Putinove očekivane, zapravo protokolarne pobede na predsedničkim izborima koji se održavaju ovog vikenda.
Izvor: Srbija Danas/Advance.hr/D.Marjanović
