ВЕЛИКИ КРАХ ЗАПАДА У УКРАЈИНИ! Сада Руси диктирају услове, потпуно се прилагодили РАТУ, а УКРАЈИНА остала заглављена у сумњивим ОБЕЋАЊИМА
Потцењивање снага Руске Федерације могло би завршити кобно?
Ситуација везана уз Украјину постаје све напетија, нарочито откад се почело све отвореније причати о могућности слања западне војске у ту земљу, те је сад, очекивано, тема разговора и све ширег спектра актера који нису нужно директно везани уз политику и војску, али свеједно имају друштвени утицај. И управо из овог простора стижу ставови које можемо назвати "стварнијима" од бесконачно понављаних тврдњи о томе како ће Украјина потиснути Русију само ако буде добила довољно наоружања или пак о томе како се Русија налази "на ивици пропасти". Данас, у трећој години рата, постаје све очигледније да је Украјина та која се налази на рубу, а њени савезници поприлично панично и хаотично трагају за решењем.
РУСКА АРМАДА НЕМИЛОСРДНО ГАЗИ! Пало још једно УКРАЈИНСКО упориште, АРТИЉЕРИЈА и тенкови очистили терен за страховит наступ ПЕШАДИЈЕ
ВАЈМАРСКИ ТРОУГАО ПОСТАО РАТНИ ТРОУГАО! Шаљу још оружја за Зеленског? СТАРИ неспоразуми остају и даље
УКРАЈИНЦИ ПОКАЗАЛИ ЗУБЕ! Кијев представио стране ратне заробљенике па послао СНАЖНУ поруку: "Не ратујте за Русију" (ФОТО)
Коментари у том ширем спектру актера пак напомињу како планови који се нуде нису промишљени те можда воде и у још пуно гору ситуацију. Један од оних који на то упозоравају је и Давид Сакс, истакнути инвеститор у технолошком сектору. У интервјуу, који је објављен на X-u, Сакс аргументује како су покушаји Washingtona да ослаби Русију имали супротан учинак те су је заправо оснажили.
- Ово се Бајдену снажно вратило у лице - рекао је.
- Учинили смо руску војску снажнијом, већом но што је била. Руска војска данас производи више оружје, руска индустријска база је захуктана. Надаље, сад су искуснији у борби, нарочито против западног наоружања - рекао је.
С његовим коментаром сложио се и власник платформе где је интервју објављен, Илон Маск, истичући:
- Нажалост ово је тачно.
Сакс такође истиче како је Бајден "створио" пуно снажнију руску војску док су се у исто време америчке војне залихе смањиле. Надаље, санкције су се такође показале као поприлично погрешна калкулација Бајденове администрације јер руска економија није доживјела слом, као што се упорно тврдило да хоће, штовише, руска економија се стабилизирала и иде јој поприлично добро, понајвише захваљујући јачањем трговинских односа с великим силама истока као што су Индија и Кина. Дошло је до тога да руска економија данас расте брже од свих Г7 економија.
- Руска економија је процвјтала, а наши европски савезници су ти чије су економије здробиле санкције - рекао је Сакс.
Његов коментар, односно критика Бајденове администрације, занимљива је и из перспективе ширих изазова с којима се демократе суочавају у изборној години. Већ сада Бајден није у доброј позицији што се анкета тиче, а остатак године до избора могао би му доети још доста неугодних ситуација које ће додатно ослабити његов положај. Управо Украјина могла би бити одлучујући фактор који ће одредити председничке изборе.
- Бајден је рекао да ће САД помоћи Украјинцима који пате, но став Вашингтона да ће се борити преко посредника, односно до последњег Украјинца, одвео је у хуманитарну катастрофу - поручио је Сакс.
Ово је иначе други пут у краћем року да се с њим сложио Елон Муск. Први пут је било раније овог месеца кад је Сакс рекао да се НАТО суочио с егзистенцијалном кризом након распада СССР-а те је тада кренуо у мисију ширења како би попунио тај вакуум.
Коментари какве износи Сакс могли би постати све актуелнији у простору изван mejnnstrim медија и политике, а то је простор који "дохвата" велик број људи, укључујући Американце с правом гласа. До краја године могло би се увелико искристализовати да би глас за Доналда Трумпа могао бити - шта год мислили о Трумпу - "глас за мир" (барем што се тиче рата у Украјини). С друге стране глас за Бајдена можда је глас за још пуно већи рат, за нешто што је тешко чак и замислити, иако сваким даном све мање. Довољно је било послушати Бајденов говор о стању уније пре неколико дана. Бајден, којем као да се изненада поновно вратила енергија за коју се чинило да је више нема, одржао је говор који је као нешто из хладноратовских уџбеника. Тренутну ситуацију представио је као егзистенцијалну и идеолошку борбу између слободе и неслободе, демократије и ауторитарних режима, уз претпоставку да ће на крају сукоба остати само један. Иако то не спомиње експлицитно, такав став може се третирати као увертира у нови светски рат јер једноставно не оставља довољно простора за мир. Заправо Бајден мир приказује као најопаснији исход јер би исти могао представљати победу Русије.
И то је управо оно о чему говоре Сакс и други - Америка је својим политикама довела Русију заиста у ситуацију да граби према победи, у тој мери да је Москва данас та која ће све теже и теже прихватати било какве преговоре. У преводу: Украјини сад прети ситуација потпуног нестанка, а то до недавно још ипак није био случај. Није изгледало да је Русија вољна ићи тако далеко, али чини се да је то време прошло.
Тренутна динамика фронта нема само један узрок - динамика је углавном укорењена у одлукама које су донете од јесени 2022. када је Русија мобилисала своју ратну економију, а Запад није док Украјина није могла ни да је хтела.
Када је Русија изградила мрежу обрамбених утврђења дугу стотинама километара и дубоку више слојева, Украјина није. Русија је од својих партнера, укључујући Иран и Северну Кореју, наводно добила више од милион (према неким процјенама три милиона) граната и хиљаде дронова. Запад томе није могао парирати, јер је већ дошао до дна сличних ресурса. Москва се јако потрудила обновити особље и попунити своје снаге, док се Украјина тек треба у потпуности мобилисати (питање је хоће ли и би ли то уопште било изведиво у овој фази рата).
Без пораста западне војне помоћи и великих промена у стратегији Кијева, положај Украјине на бојном пољу наставит ће се погоршавати све док не досегне прекретницу, вероватно до овог лета. На садашњем курсу, у којем украјинске потребе за оружјем и људством нису задовољене, украјинске јединице ће вероватно посустати, чинећи руски пробој изразитом могућношћу.
Русија је имала низ неуспеха које Кремљ није хтео признати, барем не јавно, али су из њих доста научили. Тешко су страдали иницијално код Кијева. Догодио им се распад линија у Харкову, а касније су морали напустити и Херсон. Но, све то су ударци који се сад већ чине давни. Руска војска се адаптирала, брзо учећи из свих ситуација, а руско политичко водство изабрало је ратну економију као средство победе у рату, али и ревитализације саме економије. Драматично су повећали војну потрошњу и то се осећа. То је сад већ нешто што Украјина и Запад не могу надокнадити преко ноћи.
Како то обично у ратовима бива, потцењивање непријатеља је лоша и опасна тактика, а Запад је од првог дана агресивно потцењивао руске борбене способности тврдећи да је реч о лошој и разједињеној војсци која се ослања на стару совјетску опрему. Догодило се супротно - руска војска се све више ослања на нова оружја, а нису забележени ни неки већи немири, како у војсци тако и у руској јавности. Заправо најопаснија побуна по Русију била је она Јевгенија Пригожина, али такве опасности више нема као ни самог Пригожина (а и други критичари су или затворени или мртви).
Русија је била у доста дубокој кризи на почетку рата, кризи коју њихове присташе никако нису могле признати. Данас се ситуација окреће и већ се окренула - Кијев је сад у све дубљој кризи и за разлику од Русије не могу се извући, свакако не сами као што је учинила Русија заокретом према ратној економији. То пак значи да ако их Запад не буде спашавао, односно пре свега Америка, тешко да Украјина може још дуго пружати отпор.
Папа Фрањо је доста разборито поручио да би требало показати "храброст беле заставе". У преводу Украјини се сугерише да том белом заставом сад спасе себе и свој народ од пуно теже судбине. Из Кијева су то одмах оштро одбацили тврдећи како ће живјети и умирати само под плаво-жутим барјаком. То је њихово право, али како се рат буде настављао бити ће више смрти, а мање живота и у једном тренутку ће се пронаћи и беле заставе иако тад можда већ буде прекасно за спашавање саме нације.
Украјинском врху би вредило послушати што причају људи као што су Давид Сакс и други. Кијев сад зависи о Бајденовој побееди, а амерички народ не жели рат - Трампу је довољно да до зиме понавља да је он избор мира, а Бајден избор рата, и вратит ће се у Белу кућу с лакоћом. Тад актуелној власти у Кијеву можда буде жао што нису беле заставе узели барем у разматрање док су контролисали још увек велик део земље. Јер оно што морају знати је да прекид америчке помоћи сигурно значи и прекид европске. Макрону који најављује слање трупа на источни фронт не би требали веровати јер реч је о истом човеку који је НАТО називао "клиничким мртвацем" док је Трамп био на власти. Европска реторика има своју агенду, али неће заменити врло конкретну америчку помоћ. Надаље, Европа неће и не жели прећи на ратну економију док Русија чини то све темељитије, а велики додатни кораци у том смислу сигурно су у припреми већ дан након Путинове очекиване, заправо протоколарне победе на председничким изборима који се одржавају овог викенда.
Извор: Србија Данас/Адванце.хр/Д.Марјановић
