VELIKO "NE" ZA UKRAJINU: Medvedev pretio, Zelenski molio, Bajden rušio nade, Putin pokazao dokument koji je mogao sprečiti rat
Sve nade Kijeva za brži pristup članstvu u NATO, raspršio je američki predsednik, Džozef Bajden, kazavši da Ukrajina mora ispuniti sve uslove kao i druge zemlje da bi postala članica NATO.
Sukob u Ukrajini ulazi u kritičnu fazu, imajući u vidu početak ukrajinske kontraofanzive, a sudeći po političkim i diplomatskim aktivnostima, još uvek nema naznaka da će se okončati. Na površinu sve više izbijaju podele u Evropi i svetu po pitanju odnosa prema sukobu, a kao najzainteresovaniji da se što pre postigne mirovni sporazum pokazali su se predstavnici Afričke unije, koji su održali sastanke sa ruskim i ukrajinskim čelnicima.
"UKRAJINA BACILA DOKUMENT NA SMETLIŠTE ISTORIJE" Putin pokazao nacrt Istanbulskog sporazuma koji je mogao da spreči rat (VIDEO)
"NEMA OLAKŠICA ZA UKRAJINU" Bajden srušio sve nade Kijeva
"ZAPAD KORISTI UKRAJINU ZA DESTABILIZACIJU RUSIJE" Putin se oglasio o toku kontraofanzive Kijeva (VIDEO)
Početkom nedelje obeležen je Dan Rusije, državni praznik kojim se obeležava rusko proglašenje suvereniteta 1990. godine, kada je ona još bila deo Sovjetskog Saveza.
- Ovim državnim praznikom obeležava se neodvojivost viševekovne istorije od veličine i slave domovine, afirmiše se jedinstvo višenacionalnog naroda, privrženost svojoj domovini, topao, iskren odnos prema voljenoj domovini - rekao je ruski predsednik, Vladimir Putin, na svečanom uručenju državnih nagrada.
Prema njegovim rečima, takvi osećaji "u teškim trenucima za Rusiju", još snažnije ujedinjuju njeno društvo, pružaju čvrst oslonac njenim herojima, učesnicima "specijalne vojne operacije". Putin je izjavio da ukrajinska vojska gađa stambene i humanitarne objekte, iako, sa vojne tačke gledišta, nema nikakve logike u tome.
- Zašto neprijatelj cilja nečije stambene objekte? Nema nikakve logike. Zašto, zbog čega gađa humanitarne objekte? Ne postoji vojno obrazloženje za tako nešto - rekao je Putin.
Praznik je obeležila i provokacija Dmitrija Medvedeva, potpredsednika Saveta za bezbednost Rusije, koji je objavio fotošopiranu sliku kijevskog Trga Majdan, na kojem se vijori ruska zastava. Ispod slike je napisao: "Trg nezavisnosti. Uskoro Trg Rusije."
Sledećeg dana, oglasio se francuski predsednik, Emanuel Makron, posle sastanka sa liderima Poljske i Nemačke, rekavši da će biti učinjeno sve da se pomogne Ukrajini u kontraofanzivi. Makron je istakao da je pojačana isporuka municije, naoružanja i borbenih vozila Ukrajini i najavio da će biti nastavljena i narednih dana i sedmica.
Na pitanje da li je Nemačka saglasna da je Ukrajini potrebno da dobije bezbednosne garancije na Samitu NATO u julu, nemački kancelar, Olaf Šolc, odgovorio je potvrdno, navodeći da je to potrebno učiniti na "veoma konkretan način".
Američki državni sekretar, Entoni Blinken, govoreći o toku ukrajinske kontraofanzive, izrazio je nadu da će Kijev nastaviti da bude uspešan u pokušajima da povrati svoju zemlju koju je okupirala Rusija. I Blinken je rekao, na konferenciji za novinare u Vašingtonu, da su SAD odlučne da maksimalno povećaju svoju podršku za Ukrajinu da bi uspela na bojnom polju.
- Paket još veće političke i praktične podrške Ukrajini može se očekivati i na predstojećem Samitu NATO-a u Viljnusu - istakao je Blinken.
Da ne postoji jedinstven stav u Evropi prema odnosu ka Rusiji, pokazao je mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto. Naime, Budimpešta i dalje smatra neophodnim da se očuvaju kanali komunikacije sa Rusijom kako bi se nastavilo sa traganjem za putevima mirnog rešenja krize u Ukrajini.
- Glavno pitanje trenutno je kako postići mir u Ukrajini. Da bismo to ostvarili neophodno je održati otvorene kanale komunikacije. Ako bismo prestali da komuniciramo izgubili bismo nadu u postizanje mira. Smatramo da kanali komunikacije sa Rusijom moraju ostati otvoreni - rekao je Sijarto, dodavši da ostaje u kontaktu sa ruskim ministrom spoljnih poslova, Sergejem Lavrovom.
Sijartov šef, mađarski premijer Viktor Orban, smatra da bi sukob u Ukrajini mogao da zaustavi jedino bivši američki predsednik Donald Tramp.
- Ako u zapadnom svetu i postoji čovek koji bi mogao da zaustavi ovaj rat i da uspostavi mir, onda je to bivši predsednik SAD Donald Tramp, a u interesu Mađarske bi bilo da na čelu SAD bude zagovornik mira - rekao je Orban.
Na sastanku sa ratnim reporterima, ruski predsednik je istakao da je Zapad sve vreme pokušavao da destabilizuje Rusiju, a da je Ukrajina zemlja koja služi toj svrsi, iako Rusija nije vršila nikakav uticaj na tu zemlju i iskreno je težila normalnim odnosima.
- Rusija nije imala nikakve veze da događajima u Donbasu 2014. godine. Bivši predsednik Ukrajine, Viktor Juščenko, postao je lider zemlje kao rezultat državnog prevrata, kao rezultat trećeg kruga - istakao je ruski predsednik i dodao da Rusiji nisu davali nikakve šanse da izgradi normalne odnose sa bratskim ukrajinskim narodom, koji je Rusija decenijama hranila i podržavala njegovu privredu.
Reagujući na izjavu generalnog sekretara NATO, Jensa Stoltenberga, da Ukrajina ne može biti članica Alijanse dok traje sukob, Dmitrij Medvedev je kazao da Rusija principijelno ne želi Ukrajinu u NATO, te da to znači da će za aktuelni kijevski režim sukob biti permanentan.
- Nama nije potrebna Ukrajina u NATO. U svakom slučaju, dok god makar i delić te države postoji u sadašnjem vidu. Iz toga sledi da će za nacističku Ukrajinu sukob biti permanentan. A novi politički režim u Kijevu, ako uopšte bude i postojao, u NATO neće biti poželjan - napisao je Medvedev.
U Ukrajini i dalje tinja nezadovoljstvo zbog nedostatka konsenzusa unutar Alijanse o prijemu Kijeva u punopravno članstvo. Članice NATO još nemaju jedinstven stav ni oko zahteva Ukrajine da pristupi Alijansi kada se završi rat. Ministar spoljnih poslova Ukrajine, Dmitro Kuleba, razgovarao je telefonom sa šeficom diplomatije Nemačke, Analenom Berbok, o predstojećem Samitu NATO u julu u Viljnusu i članstvu Ukrajine u toj organizaciji.
- Stav Ukrajine je jasan. Stvaranje saveta NATO-Ukrajina bez snažnog koraka ka članstvu je kao obezbeđivanje tenka bez mitraljeza. NATO je potrebna Ukrajina kao saveznik, a ne samo privilegovani partner - napisao je Kuleba na Tviteru.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da će taj vojni savez ojačati političke veze sa Ukrajinom na Samitu narednog meseca, ali da za sada "nema govora" o pozivu Kijevu za članstvo.
- Nećemo razgovarati o pozivu na Samitu u Viljnusu 1. i 2. jula, već o tome kako možemo da približimo Ukrajinu NATO - rekao je Stoltenberg, dodavši da je "uveren da će države članice naći dobro rešenje i konsenzus".
Sve nade Kijeva za brži pristup članstvu u NATO, raspršio je američki predsednik, Džozef Bajden, kazavši da Ukrajina mora ispuniti sve uslove kao i druge zemlje da bi postala članica NATO. Upitan da li je za to da se Ukrajini olakša pristup savezu, Bajden je rekao "ne".
- Ukrajina ne može biti favorizirana i mora poštovati sve kriterijume Dakle, nećemo to olakšati - rekao je.
Ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, apelovao je na Švajcarsku da dozvoli izvoz oružja u Ukrajinu, rekavši da je to od ključnog značaja u odbrani od ruskog napada. Švajcarska ima ustaljenu politiku da zabranjuje svakoj zemlji koja kupuje švajcarsko oružje da ga izvozi dalje u strane koje su u oružanom konfliktu.
- Znam da postoji diskusija u Švajcarskoj o izvozu ratnog materijala kako bi se zaštitila i odbranila Ukrajina. Pozitivna odluka bi bila ključna za nas. Potrebno nam je oružje kako bismo povratili mir u Ukrajinu - rekao je Zelenski u video obraćanju švajcarskom parlamentu.
Usledila je potom diplomatska ofanziva zemalja Afričke unije, koje su bile u odvojenim posetama Kijevu i Moskvi. U sastavu mirovne misije su, pored južnoafričkog lidera, Sirila Ramapose, bili predsednik Komorskih ostrva, Azali Asumani, lider Senegala, Maki Sal, predsednik Zambije, Hakainde Hičilema, premijer Egipta, Mustafa Madbuli, i specijalni predstavnici predsednika Konga i Ugande, Floran Nsiba i Ruhakana Rugunda.
Afrička mirovna misija je tokom pregovora s Zelenskim iznela niz predloga za rešavanje ukrajinske krize. Pored rešavanja sukoba mirnim putem, početka pregovora i deeskalacije, afrički plan podrazumeva i obezbeđivanje neprekidnih isporuka žita i đubriva, humanitarnu podršku ugroženim civilima, osiguranje suvereniteta država i naroda, garancije bezbednosti, razmenu zarobljenika, posleratnu obnovu i bližu saradnju sa zemljama Afrike.
Predsednik Južnoafričke Republike, Siril Ramaposa, je izjavio da afričke zemlje žele da se što pre okonča ukrajinski sukob i dodao da su zemlje koje su u njega umešane dužne da što pre počnu da rade na postizanju deeskalacije.
- Glavni zaključak današnjih razgovora je da su naši partneri iz Afričke unije pokazali razumevanje istinskih razloga za izbijanje te krize, a koje su stvoreni naporima Zapada, kao i razumevanje da je za izlazak iz ove situacije potrebno razrešiti te uzroke, specijalnim konkretnim potezima otkloniti uzroke koji su podrivali i podrivaju dugi niz godina bezbednost na evropskom kontinentu - rekao je ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov.
On je ponovio kako je došlo do izbijanja ukrajinske krize.
- Situacija u vezi sa Ukrajinom je nastala kao rezultat toga što je Zapad dugi niz godina pripremao hibridni rat protiv Rusije, pretvarajući Ukrajinu u instrument tog rata s ciljem da se potkopaju osnove bezbednosti naše zemlje - rekao je ruski ministar.
Na sastanku sa afričkim liderima, ruski predsednik je pokazao nacrt Istanbulskog sporazuma o Ukrajini koji je usaglašen prošlog proleća.
- Evo ga! Zove se sporazum o trajnoj neutralnosti i bezbednosnim garancijama Ukrajine. Odnose se na oružane snage i ostalo. Sve je precizirano do jedinica vojne tehnike i ljudstva - rekao je Putin, dodavši da je ukrajinska strana parafirala ovaj dokument.
Ukrajina je prema njegovim rečima "bacila dokument na smetlište istorije" čim je Rusija "povukla svoje trupe iz Kijeva".
Putin je dodao da su Ukrajina i Zapad "vukli Rusiju za nos" neispunjavanjem Minskih sporazuma.
- Javno su objavili da se neće pridržavati mirovnih sporazuma i faktički su se povukle iz ovog procesa. Nakon toga Rusija je bila prinuđena da prizna nezavisne države formirana na teritoriji Ukrajine koje nismo priznavali osam godina - rekao je ruski šef države.
Ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Južne Afrike, Sirilom Ramafozom, u Kijevu rekao da neće "otvarati drugi tom" Minskih sporazuma sa Rusijom.
- Zainteresovani smo da zemlje Afričke unije budu uključene u formulu mira, ali naravno bez Rusije, jer blokira sve inicijative. Već smo prošli Minsk, nećemo otvarati drugi tom te priče, mi želimo da zaustave rat - rekao je Zelenski.
