ВЕЛИКО "НЕ" ЗА УКРАЈИНУ: Медведев претио, Зеленски молио, Бајден рушио наде, Путин показао документ који је могао спречити рат
Све наде Кијева за бржи приступ чланству у НАТО, распршио је амерички председник, Џозеф Бајден, казавши да Украјина мора испунити све услове као и друге земље да би постала чланица НАТО.
Сукоб у Украјини улази у критичну фазу, имајући у виду почетак украјинске контраофанзиве, а судећи по политичким и дипломатским активностима, још увек нема назнака да ће се окончати. На површину све више избијају поделе у Европи и свету по питању односа према сукобу, а као најзаинтересованији да се што пре постигне мировни споразум показали су се представници Афричке уније, који су одржали састанке са руским и украјинским челницима.
"УКРАЈИНА БАЦИЛА ДОКУМЕНТ НА СМЕТЛИШТЕ ИСТОРИЈЕ" Путин показао нацрт Истанбулског споразума који је могао да спречи рат (ВИДЕО)
"НЕМА ОЛАКШИЦА ЗА УКРАЈИНУ" Бајден срушио све наде Кијева
"ЗАПАД КОРИСТИ УКРАЈИНУ ЗА ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈУ РУСИЈЕ" Путин се огласио о току контраофанзиве Кијева (ВИДЕО)
Почетком недеље обележен је Дан Русије, државни празник којим се обележава руско проглашење суверенитета 1990. године, када је она још била део Совјетског Савеза.
- Овим државним празником обележава се неодвојивост вишевековне историје од величине и славе домовине, афирмише се јединство вишенационалног народа, приврженост својој домовини, топао, искрен однос према вољеној домовини - рекао је руски председник, Владимир Путин, на свечаном уручењу државних награда.
Према његовим речима, такви осећаји "у тешким тренуцима за Русију", још снажније уједињују њено друштво, пружају чврст ослонац њеним херојима, учесницима "специјалне војне операције". Путин је изјавио да украјинска војска гађа стамбене и хуманитарне објекте, иако, са војне тачке гледишта, нема никакве логике у томе.
- Зашто непријатељ циља нечије стамбене објекте? Нема никакве логике. Зашто, због чега гађа хуманитарне објекте? Не постоји војно образложење за тако нешто - рекао је Путин.
Празник је обележила и провокација Дмитрија Медведева, потпредседника Савета за безбедност Русије, који је објавио фотошопирану слику кијевског Трга Мајдан, на којем се вијори руска застава. Испод слике је написао: "Трг независности. Ускоро Трг Русије."
Следећег дана, огласио се француски председник, Емануел Макрон, после састанка са лидерима Пољске и Немачке, рекавши да ће бити учињено све да се помогне Украјини у контраофанзиви. Макрон је истакао да је појачана испорука муниције, наоружања и борбених возила Украјини и најавио да ће бити настављена и наредних дана и седмица.
На питање да ли је Немачка сагласна да је Украјини потребно да добије безбедносне гаранције на Самиту НАТО у јулу, немачки канцелар, Олаф Шолц, одговорио је потврдно, наводећи да је то потребно учинити на "веома конкретан начин".
Амерички државни секретар, Ентони Блинкен, говорећи о току украјинске контраофанзиве, изразио је наду да ће Кијев наставити да буде успешан у покушајима да поврати своју земљу коју је окупирала Русија. И Блинкен је рекао, на конференцији за новинаре у Вашингтону, да су САД одлучне да максимално повећају своју подршку за Украјину да би успела на бојном пољу.
- Пакет још веће политичке и практичне подршке Украјини може се очекивати и на предстојећем Самиту НАТО-а у Виљнусу - истакао је Блинкен.
Да не постоји јединствен став у Европи према односу ка Русији, показао је мађарски министар спољних послова, Петер Сијарто. Наиме, Будимпешта и даље сматра неопходним да се очувају канали комуникације са Русијом како би се наставило са трагањем за путевима мирног решења кризе у Украјини.
- Главно питање тренутно је како постићи мир у Украјини. Да бисмо то остварили неопходно је одржати отворене канале комуникације. Ако бисмо престали да комуницирамо изгубили бисмо наду у постизање мира. Сматрамо да канали комуникације са Русијом морају остати отворени - рекао је Сијарто, додавши да остаје у контакту са руским министром спољних послова, Сергејем Лавровом.
Сијартов шеф, мађарски премијер Виктор Орбан, сматра да би сукоб у Украјини могао да заустави једино бивши амерички председник Доналд Трамп.
- Ако у западном свету и постоји човек који би могао да заустави овај рат и да успостави мир, онда је то бивши председник САД Доналд Трамп, а у интересу Мађарске би било да на челу САД буде заговорник мира - рекао је Орбан.
На састанку са ратним репортерима, руски председник је истакао да је Запад све време покушавао да дестабилизује Русију, а да је Украјина земља која служи тој сврси, иако Русија није вршила никакав утицај на ту земљу и искрено је тежила нормалним односима.
- Русија није имала никакве везе да догађајима у Донбасу 2014. године. Бивши председник Украјине, Виктор Јушченко, постао је лидер земље као резултат државног преврата, као резултат трећег круга - истакао је руски председник и додао да Русији нису давали никакве шансе да изгради нормалне односе са братским украјинским народом, који је Русија деценијама хранила и подржавала његову привреду.
Реагујући на изјаву генералног секретара НАТО, Јенса Столтенберга, да Украјина не може бити чланица Алијансе док траје сукоб, Дмитриј Медведев је казао да Русија принципијелно не жели Украјину у НАТО, те да то значи да ће за актуелни кијевски режим сукоб бити перманентан.
- Нама није потребна Украјина у НАТО. У сваком случају, док год макар и делић те државе постоји у садашњем виду. Из тога следи да ће за нацистичку Украјину сукоб бити перманентан. А нови политички режим у Кијеву, ако уопште буде и постојао, у НАТО неће бити пожељан - написао је Медведев.
У Украјини и даље тиња незадовољство због недостатка консензуса унутар Алијансе о пријему Кијева у пуноправно чланство. Чланице НАТО још немају јединствен став ни око захтева Украјине да приступи Алијанси када се заврши рат. Министар спољних послова Украјине, Дмитро Кулеба, разговарао је телефоном са шефицом дипломатије Немачке, Аналеном Бербок, о предстојећем Самиту НАТО у јулу у Виљнусу и чланству Украјине у тој организацији.
- Став Украјине је јасан. Стварање савета НАТО-Украјина без снажног корака ка чланству је као обезбеђивање тенка без митраљеза. НАТО је потребна Украјина као савезник, а не само привилеговани партнер - написао је Кулеба на Твитеру.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је да ће тај војни савез ојачати политичке везе са Украјином на Самиту наредног месеца, али да за сада "нема говора" о позиву Кијеву за чланство.
- Нећемо разговарати о позиву на Самиту у Виљнусу 1. и 2. јула, већ о томе како можемо да приближимо Украјину НАТО - рекао је Столтенберг, додавши да је "уверен да ће државе чланице наћи добро решење и консензус".
Све наде Кијева за бржи приступ чланству у НАТО, распршио је амерички председник, Џозеф Бајден, казавши да Украјина мора испунити све услове као и друге земље да би постала чланица НАТО. Упитан да ли је за то да се Украјини олакша приступ савезу, Бајден је рекао "не".
- Украјина не може бити фаворизирана и мора поштовати све критеријуме Дакле, нећемо то олакшати - рекао је.
Украјински председник, Володимир Зеленски, апеловао је на Швајцарску да дозволи извоз оружја у Украјину, рекавши да је то од кључног значаја у одбрани од руског напада. Швајцарска има устаљену политику да забрањује свакој земљи која купује швајцарско оружје да га извози даље у стране које су у оружаном конфликту.
- Знам да постоји дискусија у Швајцарској о извозу ратног материјала како би се заштитила и одбранила Украјина. Позитивна одлука би била кључна за нас. Потребно нам је оружје како бисмо повратили мир у Украјину - рекао је Зеленски у видео обраћању швајцарском парламенту.
Уследила је потом дипломатска офанзива земаља Афричке уније, које су биле у одвојеним посетама Кијеву и Москви. У саставу мировне мисије су, поред јужноафричког лидера, Сирила Рамапосе, били председник Коморских острва, Азали Асумани, лидер Сенегала, Маки Сал, председник Замбије, Хакаинде Хичилема, премијер Египта, Мустафа Мадбули, и специјални представници председника Конга и Уганде, Флоран Нсиба и Рухакана Ругунда.
Афричка мировна мисија је током преговора с Зеленским изнела низ предлога за решавање украјинске кризе. Поред решавања сукоба мирним путем, почетка преговора и деескалације, афрички план подразумева и обезбеђивање непрекидних испорука жита и ђубрива, хуманитарну подршку угроженим цивилима, осигурање суверенитета држава и народа, гаранције безбедности, размену заробљеника, послератну обнову и ближу сарадњу са земљама Африке.
Председник Јужноафричке Републике, Сирил Рамапоса, је изјавио да афричке земље желе да се што пре оконча украјински сукоб и додао да су земље које су у њега умешане дужне да што пре почну да раде на постизању деескалације.
- Главни закључак данашњих разговора је да су наши партнери из Афричке уније показали разумевање истинских разлога за избијање те кризе, а које су створени напорима Запада, као и разумевање да је за излазак из ове ситуације потребно разрешити те узроке, специјалним конкретним потезима отклонити узроке који су подривали и подривају дуги низ година безбедност на европском континенту - рекао је руски министар спољних послова, Сергеј Лавров.
Он је поновио како је дошло до избијања украјинске кризе.
- Ситуација у вези са Украјином је настала као резултат тога што је Запад дуги низ година припремао хибридни рат против Русије, претварајући Украјину у инструмент тог рата с циљем да се поткопају основе безбедности наше земље - рекао је руски министар.
На састанку са афричким лидерима, руски председник је показао нацрт Истанбулског споразума о Украјини који је усаглашен прошлог пролећа.
- Ево га! Зове се споразум о трајној неутралности и безбедносним гаранцијама Украјине. Односе се на оружане снаге и остало. Све је прецизирано до јединица војне технике и људства - рекао је Путин, додавши да је украјинска страна парафирала овај документ.
Украјина је према његовим речима "бацила документ на сметлиште историје" чим је Русија "повукла своје трупе из Кијева".
Путин је додао да су Украјина и Запад "вукли Русију за нос" неиспуњавањем Минских споразума.
- Јавно су објавили да се неће придржавати мировних споразума и фактички су се повукле из овог процеса. Након тога Русија је била принуђена да призна независне државе формирана на територији Украјине које нисмо признавали осам година - рекао је руски шеф државе.
Украјински председник, Володимир Зеленски, је на заједничкој конференцији за новинаре са председником Јужне Африке, Сирилом Рамафозом, у Кијеву рекао да неће "отварати други том" Минских споразума са Русијом.
- Заинтересовани смо да земље Афричке уније буду укључене у формулу мира, али наравно без Русије, јер блокира све иницијативе. Већ смо прошли Минск, нећемо отварати други том те приче, ми желимо да зауставе рат - рекао је Зеленски.
