SVI NAPUŠTAJU ZELENSKOG Šta se krije iza niza ostavki ukrajinskih ministara i koji su razlozi

Ostavke su podneli, između ostalih, ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba, ministar pravde, ministar za stratešku industriju, ministar zaštite životne sredine, potpredsednica vlade za evropske i evroatlantske integracije i drugi. Dok je ruska vojska pred Pokrovskom i dok traje ofanziva u Kurskoj oblasti, vest da mnogi ključni članovi ukrajinske vlade odjednom podnose ostavke nije dobila veliku pažnju. Građani direktno osećaju posledice raketnih napada širom zemlje, kao i posledice ruskog približavanja Pokrovsku, zbog čega smene u vladi percipiraju kao unutrašnje sukobe političke elite.

Razlozi ostavki

Zapadni mediji su, kao i ruski, preneli ovu vest, dajući joj politički značaj. Iako je jasno da se radi o krizi, već neko vreme se polujavno spekuliše o smenama i ostavkama pojedinih ministara. Ključno je razumeti da se ovde radi o neslaganjima između predsedničkog kabineta i vlade Ukrajine.

U martu i aprilu ove godine su već došle do određenih kadrovskih promena. Tada je predsednik Zelenski smenio nekoliko svojih savetnika, čime se dodatno ojačala pozicija Andreja Jermaka, koji je postao šef predsedničkog kabineta.

Već tada se spekulisalo o "potrebnim" promenama u kabinetu ministara. Prema tim spekulacijama, neki od ministara koji su trebali biti smenjeni bili su razmatrani kao budući predsednički kandidati prihvatljivi Zapadu. Za takve spekulacije tada nije bilo potvrde, ali je sada jasno da to nisu bile prazne priče.

Vojna pitanja

Drugi aspekt smena je priča o mešanju ministara u vojno-politička pitanja. Prema spekulacijama, predsednički kabinet je zahtevao od ministara da se bave svojim resorima, a primer "ispravnog" rada bio je premijer Šmihal, koji je izbegavao otvaranje pitanja koja su u nadležnosti predsedničkog ureda u ratnoj situaciji, kao i Generalštaba OS-a Ukrajine. Ipak, on se našao na listi onih koje treba smeniti, iako za sada nije smenjen.

Ministarstva, Vlada i Vrhovna Rada odavno su prestali biti centri donošenja odluka u Ukrajini. Sve glavne strateške odluke donosi predsednički ured. Na primer, ostavka ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe u teoriji bi značila da Ukrajina treba imati čoveka koji će diplomatskim veštinama uticati na zapadne partnere prilikom donošenja odluka o slanju oružja ili nečemu sličnom. U praksi to rade predsednik Zelenski i šef predsedničkog ureda Andrej Jermak.

Čistka

Ostavke ministara se nisu slučajno poklopile s događajima u zemlji: teška situacija na frontu, masovna raketiranja ukrajinskih gradova, problemi u elektroenergetskom sektoru itd. Predsednik Zelenski čišćenjem kadrova u ovom trenutku želi pokazati da je svestan problema te stoga provodi svojevrstan reset vlade, u svrhu poboljšanja rada državnog aparata.

"Jesen će biti izuzetno važna za Ukrajinu. A naše državne institucije moraju biti konfigurisane tako da Ukrajina postigne sve potrebne rezultate. Za to moramo ojačati neka područja u vladi, a kadrovska rešenja su već pripremljena," izjavio je predsednik.

Čini se da predsednik Ukrajine pokušava odgovornost za probleme prebaciti na članove kabineta ministara. Među njima nema premijera Šmihala, koji je navodno "preživeo" zahvaljujući uticaju Davida Arahamije, koji je uverio ukrajinskog predsednika da nije "pravo" vreme za premijerovu ostavku. Upravo se Arahamija smatra predstavnikom frakcije koja se suprotstavlja šefu predsedničkog kabineta Andreju Jermaku.

Energetski sektor

Sve u svemu, predsednik se odlučio ograničiti na tek delimičnu rekonstrukciju vlade. Najveće promene će se dogoditi u vođstvu energetskog sektora. Ministar energetike Galuščenko ostaje, no smenjen je Rostislav Šurma. On je zamenik šefa predsedničkog kabineta i vrlo uticajna osoba. On je bio zadužen za nadgledanje energetskog sektora.

Njegova se ostavka tumači kao žrtvovanje jer su Šurma i ministar Galuščenko, prema jednoj verziji, pripremali teren za smenu čelnika energetskog preduzeća UkrEnergo Volodimira Kudritskog. Kudritski je blizak zapadnim krugovima, pa je njegova smena izazvala kritike nekih zapadnih struktura.

To ne čudi jer u energetici postoji veliki interes zapadnih partnera, koji prate šta se događa i stalno daju upute. No, isto tako i predsednički kabinet stalno daje upute koje često direktno protivreče onome što traže zapadni partneri. Tako da je predsednički kabinet odlučio izgraditi sistem kontrole nad energetikom, ali i drugim sektorima. Zbog toga je smenjen Kudritski, a u kontroli štete smenjen je potom i Šurma.

No, onaj ko dođe nakon spomenute dvojice verovatno će se vrlo brzo susresti s istom dilemom: slušati predsednički kabinet ili zapadne partnere? Bilo kako bilo, predsednik se odlučio na određene smene, a rezultat toga je jačanje predsedničkog kabineta nauštrb kabineta ministara, vlade i Vrhovne Rade. Takav način političkog vođenja države pravda se ratnom situacijom u kojoj se zemlja nalazi, kao i slanjem poruka građanima da je predsednik morao povući neke poteze s obzirom na probleme s kojima se zemlja u ovom trenutku suočava.

Srbija Danas/Index.hr