СВИ НАПУШТАЈУ ЗЕЛЕНСКОГ Шта се крије иза низа оставки украјинских министара и који су разлози

Оставке су поднели, између осталих, министар спољних послова Дмитро Кулеба, министар правде, министар за стратешку индустрију, министар заштите животне средине, потпредседница владе за европске и евроатлантске интеграције и други. Док је руска војска пред Покровском и док траје офанзива у Курској области, вест да многи кључни чланови украјинске владе одједном подносе оставке није добила велику пажњу. Грађани директно осећају последице ракетних напада широм земље, као и последице руског приближавања Покровску, због чега смене у влади перципирају као унутрашње сукобе политичке елите.

Разлози оставки

Западни медији су, као и руски, пренели ову вест, дајући јој политички значај. Иако је јасно да се ради о кризи, већ неко време се полујавно спекулише о сменама и оставкама појединих министара. Кључно је разумети да се овде ради о неслагањима између председничког кабинета и владе Украјине.

У марту и априлу ове године су већ дошле до одређених кадровских промена. Тада је председник Зеленски сменио неколико својих саветника, чиме се додатно ојачала позиција Андреја Јермака, који је постао шеф председничког кабинета.

Већ тада се спекулисало о "потребним" променама у кабинету министара. Према тим спекулацијама, неки од министара који су требали бити смењени били су разматрани као будући председнички кандидати прихватљиви Западу. За такве спекулације тада није било потврде, али је сада јасно да то нису биле празне приче.

Војна питања

Други аспект смена је прича о мешању министара у војно-политичка питања. Према спекулацијама, председнички кабинет је захтевао од министара да се баве својим ресорима, а пример "исправног" рада био је премијер Шмихал, који је избегавао отварање питања која су у надлежности председничког уреда у ратној ситуацији, као и Генералштаба ОС-а Украјине. Ипак, он се нашао на листи оних које треба сменити, иако за сада није смењен.

Министарства, Влада и Врховна Рада одавно су престали бити центри доношења одлука у Украјини. Све главне стратешке одлуке доноси председнички уред. На пример, оставка министра спољних послова Дмитра Кулебе у теорији би значила да Украјина треба имати човека који ће дипломатским вештинама утицати на западне партнере приликом доношења одлука о слању оружја или нечему сличном. У пракси то раде председник Зеленски и шеф председничког уреда Андреј Јермак.

Чистка

Оставке министара се нису случајно поклопиле с догађајима у земљи: тешка ситуација на фронту, масовна ракетирања украјинских градова, проблеми у електроенергетском сектору итд. Председник Зеленски чишћењем кадрова у овом тренутку жели показати да је свестан проблема те стога проводи својеврстан ресет владе, у сврху побољшања рада државног апарата.

"Јесен ће бити изузетно важна за Украјину. А наше државне институције морају бити конфигурисане тако да Украјина постигне све потребне резултате. За то морамо ојачати нека подручја у влади, а кадровска решења су већ припремљена," изјавио је председник.

Чини се да председник Украјине покушава одговорност за проблеме пребацити на чланове кабинета министара. Међу њима нема премијера Шмихала, који је наводно "преживео" захваљујући утицају Давида Арахамије, који је уверио украјинског председника да није "право" време за премијерову оставку. Управо се Арахамија сматра представником фракције која се супротставља шефу председничког кабинета Андреју Јермаку.

Енергетски сектор

Све у свему, председник се одлучио ограничити на тек делимичну реконструкцију владе. Највеће промене ће се догодити у вођству енергетског сектора. Министар енергетике Галушченко остаје, но смењен је Ростислав Шурма. Он је заменик шефа председничког кабинета и врло утицајна особа. Он је био задужен за надгледање енергетског сектора.

Његова се оставка тумачи као жртвовање јер су Шурма и министар Галушченко, према једној верзији, припремали терен за смену челника енергетског предузећа УкрЕнерго Володимира Кудритског. Кудритски је близак западним круговима, па је његова смена изазвала критике неких западних структура.

То не чуди јер у енергетици постоји велики интерес западних партнера, који прате шта се догађа и стално дају упуте. Но, исто тако и председнички кабинет стално даје упуте које често директно противрече ономе што траже западни партнери. Тако да је председнички кабинет одлучио изградити систем контроле над енергетиком, али и другим секторима. Због тога је смењен Кудритски, а у контроли штете смењен је потом и Шурма.

Но, онај ко дође након споменуте двојице вероватно ће се врло брзо сусрести с истом дилемом: слушати председнички кабинет или западне партнере? Било како било, председник се одлучио на одређене смене, а резултат тога је јачање председничког кабинета науштрб кабинета министара, владе и Врховне Раде. Такав начин политичког вођења државе правда се ратном ситуацијом у којој се земља налази, као и слањем порука грађанима да је председник морао повући неке потезе с обзиром на проблеме с којима се земља у овом тренутку суочава.

Србија Данас/Index.hr