Banane, nar, japanske jabuke u Borči: Nije nikakav tropski raj na Mediteranu, već domaćinstvo Srbina!
Nikica Lacmanović (34) nasledio je od oca Milana i majke Snežane i ljubav prema gajenju voća i povrća
Banane, nar, japanske jabuke - ova voćna oaza se nalazi, verovali ili ne, na samo 15 minuta autobusom od centra Beograda, u Borči. Posebna je radost domaćina što je ove godine banana već procvetala, te se nadaju da će probati i njen plod.
PERAJE SLIČNO AJKULINOM VIRI IZNAD POVRŠINE VODE: Rešena misterija čudnog stvorenja kod Ade
BEOGRAD ŽIVI: Najavljene nove manifestacije u prestonici - posebna dešavanja i za decu (FOTO)
Porodica Lacmanović već godinama gaji banane u dvorištu kuće u Borči. Počeli su sa jednim stablom, a sada već ne znaju šta će sa bananama, jer kako kažu, podelili su već nekoliko desetina palcera.
Osim banane, Lacmanovići gaje i drugo egzotično voće kao što su nar i japanska jabuka, ali i ono tradicionalno za ovo podneblje.
Nikica Lacmanović (34) pored rada u porodičnom servisu za popravku šivaćih mašina nasledio je od oca Milana i majke Snežane i ljubav prema gajenju voća i povrća. Iako po profesiji frizer, makaze i češalj je bez razmišljanja zamenio alatkama za popravljanje singerica.
Što se tiče neobičnog i, reklo bi se, netipičnog izbora voća, kaže da su za to glavni krivci njegovi roditelji, Snežana i Milan.
- Sve je počelo još od kako smo se iz stana preselili u kuću pre nešto više od 25 godina. Uvek smo imali dosta cveća, a onda smo po useljenju uredili i veliku terasu u neku vrstu mini bašte. Roditelji su tu sadili paradajz, više vrsta paprike, začinsko bilje i dosta cveća. Što se tiče voća, počeli smo sa standardnim za ovo podneblje, grožđem, jabukama, višnjama - kaže nam Nikica.
Sećanje na porodično imanje u Benkovcu, koje je obilovalo stablima voća, kao i ljubav prema prirodi i lepom, kod njegovih roditelja je probudila želju da jedan deo tih kultura pokušaju da uzgajaju i u Borči.
- Nakon što sam se odselio od roditelja u zasebnu kuću, otac je došao na ideju da kod mene u dvorištu posadimo voće. Gledali smo da samimo ono čega nije bilo kod njih, te smo počeli sa kruškama, smokvom, šljivama a našli smo i istu sortu grožđa koja nam je rađala u Benkovcu. Ta loza mi je prekrila čitavu terasu, i odudara od sorti koje se gaje na ovom podneblju, što mirisom, što ukusom. Nakon toga, posadili smo nar, japansku jabuku i pre tri godine po prvi put, bananu - otkriva on.
Da li zbog marljivosti, rada, zalaganja ili je do ljubavi prema prirodi, tek Lacmanovići se nadaju da će ove godine ubrati najviše plodova iz svog egzotičnog voćnjaka, i ova njihova simpatična priča se može okarakterisati kao pravi podsticaj svima onima koji su se zapitali da li se sav uloženi trud isplati.
