Банане, нар, јапанске јабуке у Борчи: Није никакав тропски рај на Медитерану, већ домаћинство Србина!
Никица Лацмановић (34) наследио је од оца Милана и мајке Снежане и љубав према гајењу воћа и поврћа
Банане, нар, јапанске јабуке - ова воћна оаза се налази, веровали или не, на само 15 минута аутобусом од центра Београда, у Борчи. Посебна је радост домаћина што је ове године банана већ процветала, те се надају да ће пробати и њен плод.
ПЕРАЈЕ СЛИЧНО АЈКУЛИНОМ ВИРИ ИЗНАД ПОВРШИНЕ ВОДЕ: Решена мистерија чудног створења код Аде
БЕОГРАД ЖИВИ: Најављене нове манифестације у престоници - посебна дешавања и за децу (ФОТО)
Породица Лацмановић већ годинама гаји банане у дворишту куће у Борчи. Почели су са једним стаблом, а сада већ не знају шта ће са бананама, јер како кажу, поделили су већ неколико десетина палцера.
Осим банане, Лацмановићи гаје и друго егзотично воће као што су нар и јапанска јабука, али и оно традиционално за ово поднебље.
Никица Лацмановић (34) поред рада у породичном сервису за поправку шиваћих машина наследио је од оца Милана и мајке Снежане и љубав према гајењу воћа и поврћа. Иако по професији фризер, маказе и чешаљ је без размишљања заменио алаткама за поправљање сингерица.
Што се тиче необичног и, рекло би се, нетипичног избора воћа, каже да су за то главни кривци његови родитељи, Снежана и Милан.
- Све је почело још од како смо се из стана преселили у кућу пре нешто више од 25 година. Увек смо имали доста цвећа, а онда смо по усељењу уредили и велику терасу у неку врсту мини баште. Родитељи су ту садили парадајз, више врста паприке, зачинско биље и доста цвећа. Што се тиче воћа, почели смо са стандардним за ово поднебље, грожђем, јабукама, вишњама - каже нам Никица.
Сећање на породично имање у Бенковцу, које је обиловало стаблима воћа, као и љубав према природи и лепом, код његових родитеља је пробудила жељу да један део тих култура покушају да узгајају и у Борчи.
- Након што сам се одселио од родитеља у засебну кућу, отац је дошао на идеју да код мене у дворишту посадимо воће. Гледали смо да самимо оно чега није било код њих, те смо почели са крушкама, смоквом, шљивама а нашли смо и исту сорту грожђа која нам је рађала у Бенковцу. Та лоза ми је прекрила читаву терасу, и одудара од сорти које се гаје на овом поднебљу, што мирисом, што укусом. Након тога, посадили смо нар, јапанску јабуку и пре три године по први пут, банану - открива он.
Да ли због марљивости, рада, залагања или је до љубави према природи, тек Лацмановићи се надају да ће ове године убрати највише плодова из свог егзотичног воћњака, и ова њихова симпатична прича се може окарактерисати као прави подстицај свима онима који су се запитали да ли се сав уложени труд исплати.
