ODMOR ZA DUŠU! Beo zoo-vrt pravo mesto za zabavu ove zime: Životinje se uvek raduju posetiocima! (FOTO/VIDEO)
Beo zoo-vrt osnovao je još 1936. tadašnji gradonačelnik Beograda Vlada Ilić.
Beogradski zoo-vrt, poznat i kao Vrt dobre nade, je gradski zoološki vrt grada Beograda, koji se nalazi u okviru beogradske tvrđave, tačnije na prostoru Malog Kalemegdana.
Osnovan je na Petrovdan 12. jula 1936. godine, to je najstariji, najveći i najmoderniji zoološki vrt u Srbiji. Sa više od 400.000 posetilaca godišnje, Beo zoo-vrt je i jedna od najposećenijih institucija u Beogradu.
JAKA PORUKA: Pročitajte šta piše na spomeniku Stefanu Nemanji (FOTO)
Ovde sigurno niste zalazili, pa ni ne znate kakvo se blago krije! Sve tajne Beograđana nalaze se upravo u Vinči (VIDEO)
NOVI SJAJ: Zavod za zaštitu spomenika "umio" tri beogradska spomenika (FOTO)
Ovu gradsku znamenitost osnovao je još 1936. tadašnji gradonačelnik Beograda Vlada Ilić. Kako se navodi u određenoj literaturi, zemljište na Kalemegdanu od oko tri hektara za potrebe vrta Ilić je "darovao svojim sugrađanima".
Svečano otvaranje Zoološkog vrta bilo je prenošeno na Beogradskom radiju, dok je u Beogradskim opštinskim novinama objavljen obiman izveštaj o ovom značajnom događaju za grad. U tom izveštaju se, između ostalog, navode i darodavci vrta, kao i životinje koje su oni darivali.
Među njima se ističe francuska vlada, koja je poklonila antilopu, pantera, bivola, zebua, tri makaki majmuna, muflona, mangabej majmuna, krunastog ždrala, marabua i pelikana.
Osim navedenih, prve stanovnike beogradskog vrta činili su i lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, jeleni, srne, zatim rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove i papagaji. U tekstu o otvaranju navodi se i plan daljeg razvoja vrta. U planu je, kako je tada pisalo, uređenje specijalnog dečijeg zoo-vrta, dečije igralište sa zabavnim i gimnastičkim spravama, kao i mala plaža za kupanje i sunčanje dece.
Zoološki vrt u Beogradu, kako se navodi na sajtu, često su posećivali i članovi kraljevske porodice Karađorđević. Tako je kraljica Marija često na ovo mesto dovodila kraljeviće Tomislava i Andreja, dok se kralj Petar Drugi redovno interesovao za dalje planove i izgradnju. Tokom Drugog svetskog rata ovo "gradsko životinjsko carstvo" bilo je bombardovano čak dva puta, odnosno 1941. i 1944. godine. Veliki deo životinjskog fonda je tada bio uništen, a one koje su pobegle iz kaveza i predstavljale opasnost za okolinu morale su biti ubijene.
Zoološki vrt danas se prostire na površini od skoro sedam hektara. U njemu stanuje oko dve hiljade životinja, odnosno oko 270 životinjskih vrsta. Izgledu vrta doprinose i razni objekti, česme, fontane, Galerija skulptura u drvetu, vrtić za prinove "Bebi zoo-vrt" i još mnogo toga.
O daljim planovima razvoja i unapređenja zoo vrta u Beogradu, kao i njegovog razvoja kroz istoriju i vreme govorio je biolog Kristijan Ovari koji naglašava da se sam koncept držanja životinja menjao i razvijao kroz istoriju sa jedne strane, ali i kroz Prvi i Drugi svetski rat i sve ostale dogodovštine koje su se izdešavale u svetu, pa se samim tim to odrazilo i na držanje životinja kod nas.
- Današnja zbirka životinja utemeljena je na jednoj sistematici koja služi za učenje studenata, ali i šireg građanstva, koja ide u jednom drugom pravcu gde će se životinja prikazivati kao deo svog habitata, kao deo eko sistema u kome se nalazi, te je jedan od poslednjih radova u nizu objekat pingvinarijuma gde imamo pingvine čileanske, odnosno pingvine iz Južne Amerike koji se faktički prikazuju kao deo svog prirodnog habitata - naglašava biolog Ovarija.
Biolog Kristijan kada je reč o turističkoj posećenosti Beo zoo-vrta govori da građani koriste svaku moguću priliku, ali i lepo vreme, da posete Beo zoo-vrt, da se odmore i zaborave probleme svakodnevnice.
- Kada ne rade kafići, kada ne rade ni druge ustanove, mi vrata držimo otvorena da bismo ipak pružili neku utehu građanima kroz komunikaciju sa životinjama - kaže biolog Kristijan i dodaje:
- Životinje su ovde stanovnici, mi smo svi samo gosti tako da moramo da uskladimo poslovanje prema njihovim potrebama, što pre svega znači da životinje poput krunastog goluba, gmizavaca i drugih životinja koje su osetljive, prve moraju da uđu u svoje zimske smeštaje.
Biolog Kristijan Ovari objasnio je i kako funkcioniše zimski princip rada Beo zoo-vrta.
- Zbog korone neke objekte ne možemo da otvaramo i puštamo posetioce unutra, kao npr. zmijarnik je potpuno zatvoren za posete, ali u suštini dobar deo životinja može da se vidi spolja, kroz prozore, tako da većina posetilaca ne trpi mnogo kada dođe u zoo-vrt, možda nisu napolju papagaji zato što je jako hladno i duva vetar, možda su pingvini u unutrašnjem delu, možda se žirafa nekad može videti samo kroz prozor, ali život ide svojim tempom i svojim ciklusima i uvek vredi ovde doći, jer ima šta da se vidi - slikovito i kroz osmeh objašnjava biolog Kristijan.
