BEOGRAD DANAS: Misterije Čukur česme i Ulice Grčića Milenka koje oživljavaju prošlost!
Gde je i šta predstavlja Beograd danas? Švajcarski arhitekta Le Korbizije je jednom prilikom izjavio: “Beograd je najružniji grad na svetu, na najlepšem mestu na svetu.”. Slažemo se sa delom o najlepšem mestu na svetu, a u okviru projekta “Beograd danas”, daćemo sve od sebe da demantujemo prvi segment Le Korbizijeove tvrdnje i istaknemo koliko je diverzitet, koji je obeležio bogatu istoriju našeg glavnog grada, važan i koliko se zapravo lepote krije u šarenilu stilova, epoha i kultura, koje su strujale gradom kroz njegovu hiljadugodišnju prošlost.
Beograd, grad sa dubokom istorijom, odiše pričama koje prožimaju gotovo svaki deo grada. Turistička organizacija Beograda je u poslednjih deset godina otkrila mnoštvo intrigantnih priča o ovom gradu. Među nekim o kojim nam govori direktor Turističke organizacije Beograd Miodrag Popović je ona priča o najstarijim zdanjima kuća koje su smeštene na Dorćolu i Kosančićevom vencu. Takođe, nam govori da je nekada na Kosančićevom vencu stajala Narodna biblioteka, koja je, nažalost, uništena u bombardovanju 1941. godine.
BEOGRAD DANAS: Biser Beogradskog Zelenila - Botanička bašta “Jevremovac”
BEOGRAD DANAS: Košutnjak - mesto za bekstvo iz grada - gradsko izletište za sve generacije
BEOGRAD DANAS: Pet najzanimljivijih pozorišta u Beogradu - Kulturni biseri sa širokim spektrom umetničkih izraza
Među malim lokalnim pričama koje su prerasle u velike legende, izdvaja se priča o Čukur česmi, smeštenoj na Dorćolu, na adresi Dobračina 31. Na ovoj česmi stoji bronzana skulptura dečaka Save Petkovića, kao sećanje na incident koji su izazvali turski vojnici. Službeno ime skulpture je "Dečak sa razbijenim krčagom".
Natpis na skulpturi glasi: "U spomen događaja od 26. maja 1862. godine na Čukur česmi". Prema jednoj verziji priče, tog dana je trinaestogodišnji Sava Petrović, šegrt koji je poslat po vodu na česmu od strane "gazde Aleksa", napadnut od strane turskih vojnika koji su zahtevali da piju iz njegove posude. Kada je dečak odbio, vojnik ga je napao bajonetom ili, prema drugim izvorima, ga je udario punom posudom po glavi. Nije jasno da li je dečak zaista ubijen ili ranjen, ali s obzirom na odsustvo kasnijih pomena o njemu u dokumentima, pretpostavlja se da je preminuo na licu mesta. Ova priča je značajno uticala na tok istorijskih događaja.
Takođe, Ulica Grčića Milenka ima još jednu zanimljivu priču. Ime nije dobila po muškarcu, već po Mileniji, supruzi ovog čoveka. Bila je to velika ljubav dvoje ljudi. Ovaj deo Beograda, Pašino/Lekino brdo, nekada je bilo groblje koje je Grčić svakodnevno posećivao nakon smrti svoje supruge. Kada je i sam Grčić preminuo, ulica je dobila ime onako kako je danas poznata. Predlog za promenu imena potekao je od samih građana koji žive u ovoj ulici, a grad je prihvatio njihovu inicijativu.
Beogradsku tvrđavu i danas okružuju brojne nepoznate priče koje nam pružaju uvid u bogatu istoriju i kulturu ovog prestoničkog bisera Srbije. Podignuta je u periodu od 1. do 18. veka, i predstavlja impozantan kompleks odbrambenog karaktera smeštenog na bregu iznad ušća Save u Dunav. Danas je ova istorijska tvrđava preobražena u muzej na otvorenom, jedinstveno mesto koje očarava svojim bogatstvom kulturne baštine. Čini je sama tvrđava Beogradska, koja je podeljena na Gornji i Donji grad, a oko nje se prostire park Kalemegdan.
Tokom šetnje kroz ovo istorijsko čudo, ne smete zaobići Rimski bunar, Veliki barutani magacin, Vojni bunker i Sahat kulu. Uživajte u obilasku raznovrsnih postavki koje nudi Vojni muzej, Kula Nebojša i Galerija Prirodnjačkog muzeja. Veliko stepenište na Kalemegdanu vodi vas do tačke s koje se pruža zadivljujući pogled na ušće Save u Dunav, Novi Beograd i Zemun. Duž uređenih staza, možete otkriti niz skulptura podignutih krajem 19. i početkom 20. veka, posvećenih poznatim piscima, kompozitorima i drugim javnim ličnostima.
Beogradska tvrđava i njen okoliš svedoci su bogate kulturne i istorijske baštine, čineći Kalemegdan nezaobilaznom destinacijom za sve ljubitelje istorije i umetnosti.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Beograda. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
