Beogradske priče: Sećanje na gradsku lepoticu

Nekada su genijalni arhitekti, poput Momira Korunovića stvarali dušu ovog grada. Tridesetih godina samo jedan od njegovih graditeljskih pečata je nanovo ubedio stanovnike Beograda da su delovi slagalice koja se idealno uklapa u najviše estetske standarde Evrope.

Sutra obeležavamo Mitrovdan, a ako večeras napustite svoj dom RIZIKUJETE MNOGO!

Bila je to Pošta broj 2, umeštena uz zdanje tadašnje Železničke stanice. Taj prostor nekada je nosio ime po američkom predsedniku Vudro Vilsonu, pa je tada nosio ime Vilzonov trg. Ma kako taj izgovor sada deluje malo nezgrapno, upravo takav je bio uobičajen u ono vreme.

Tridesete godine bile su vreme u kojem je Beograd imao određeni zamah koji je osećala i šira javnost. Napredak se ogledao u sve većem broju automobila, otvoren je Most kralja Aleksandra, Beogradski Sajam (koji danas zovemo "Starim"), broj stanovnika se bližio broju od 300.000... Politička agitacija ogledala se tako što su bacani leci iz aviona, što je opet delovalo kao svetska novotarija... I sve to je postepeno Beograđanima stvaralo osećaj da se ipak bliže neka nova, srećnija vremena. Tim pre što su ožiljci koje je ostavio Veliki rat bili još uvek vidljivi, a rane duboke...

U takvom ambijentu Korunovićevo zdanje još više dobija na važnosti, a ova priča pušta fotografijama da pričaju više od teksta.

Na žalost, ova zgrada bila je kratkog veka, jer je nemilosrdni Drugi svetski rat doneo nova uništavanja i razaranja. Pošta broj 2 je nekako preživela nacističko bombardovanje na samom početku velikog vojnog sukoba, ali nije izdržala razaranje nekoliko godina potom.

Pratite nas i na našem instagramu SrbijaDanas.