Београдске приче: Сећање на градску лепотицу
Сачувани снимци говоре о гламуру једне важне престоничке зграде, архитекте Момира Коруновића
Некада су генијални архитекти, попут Момира Коруновића стварали душу овог града. Тридесетих година само један од његових градитељских печата је наново убедио становнике Београда да су делови слагалице која се идеално уклапа у највише естетске стандарде Европе.
Сутра обележавамо Митровдан, а ако вечерас напустите свој дом РИЗИКУЈЕТЕ МНОГО!
Била је то Пошта број 2, умештена уз здање тадашње Железничке станице. Тај простор некада је носио име по америчком председнику Вудро Вилсону, па је тада носио име Вилзонов трг. Ма како тај изговор сада делује мало незграпно, управо такав је био уобичајен у оно време.
Тридесете године биле су време у којем је Београд имао одређени замах који је осећала и шира јавност. Напредак се огледао у све већем броју аутомобила, отворен је Мост краља Александра, Београдски Сајам (који данас зовемо "Старим"), број становника се ближио броју од 300.000... Политичка агитација огледала се тако што су бацани леци из авиона, што је опет деловало као светска новотарија... И све то је постепено Београђанима стварало осећај да се ипак ближе нека нова, срећнија времена. Тим пре што су ожиљци које је оставио Велики рат били још увек видљиви, а ране дубоке...
У таквом амбијенту Коруновићево здање још више добија на важности, а ова прича пушта фотографијама да причају више од текста.
На жалост, ова зграда била је кратког века, јер је немилосрдни Други светски рат донео нова уништавања и разарања. Пошта број 2 је некако преживела нацистичко бомбардовање на самом почетку великог војног сукоба, али није издржала разарање неколико година потом.
Пратите нас и на нашем инстаграму СрбијаДанас.
