Bombaški napad u beogradskom bioskopu - mladić stradao nakon napada u srcu prestonice: Krimi film sa velikog platna pretvorio se u horor uživo, Beograd u više navrata bio poprište terorističkog akta
Balkanski region, bogat turbulencijama prošlosti, nije stran nasilju motivisanom ideologijama i radikalizmima. Iako napadi poput onog u Magdeburgu nisu bili česti, istorija nas podseća na nekoliko sličnih trenutaka (terorističkih napada).
Napad na božićnom sajmu u Magdeburgu koji je počinio 50-godišnji saudijski državljanin, ostavio je dubok trag u javnosti. Sa najmanje pet mrtvih i više od 200 povređenih, napad je postao upozorenje na potencijalne pretnje koje dolaze od radikalizovanih pojedinaca. Motiv napada, iako specifičan za nemački kontekst, podseća nas na opasnost koju mogu predstavljati ekstremni stavovi i kako ih pojedinci mogu iskoristiti kao povod za nasilje. Iako su motivi ovog napada vezani za islamofobiju, važno je postaviti pitanje - da li su slični incidenti mogući i na Balkanu?
Balkanski region, bogat turbulencijama prošlosti, nije stran nasilju motivisanom ideologijama i radikalizmima. Iako napadi poput onog u Magdeburgu nisu bili česti, istorija nas podseća na nekoliko sličnih trenutaka. Na primer, 1990-ih godina, u vreme raspada Jugoslavije, nekoliko brutalnih napada imalo je elemente ekstremizma, iako su ti napadi bili uglavnom vezani za etničke i nacionalističke razloge. Najveći broj terorističkih napada u bivšoj Jugoslaviji tokom tog perioda bio je politički motivisan i povezan sa ratnim okolnostima.
Jedan od najpoznatijih napada u bivšoj Jugoslaviji svakako je bio atentat na premijera Zorana Đinđića 2003. godine. Ovaj napad, koji je izvršen od strane pripadnika kriminalnih grupa i državnih neprijatelja, doveo je do velikih promena u bezbednosnom sektoru zemlje. Iako motiv napada nije bio religijski ili ideološki, u smislu radikalizacije koju vidimo u Magdeburgu, sličnost postoji u načinu na koji su ekstremni stavovi i zlostavljanje sistema u Srbiji doveli do nasilnog čina.
Takođe, teroristički napadi povezani sa radikalnim islamskim grupama nisu bili potpuno strani Balkanu. Prisutnost radikalizovanih pojedinaca i organizacija u BiH, Kosmetu i drugim delovima Balkana bila je tema o kojoj se razgovaralo, naročito u kontekstu ratnih sukoba. Iako nisu bili česti, napadi povezani sa džihadizmom i drugim radikalnim ideologijama podsećaju nas na potencijalnu pretnju koju radikalizacija može predstavljati.
Iako je Balkanski region u poslednjim decenijama doživeo značajan napredak u smislu bezbednosti, i dalje se suočava s izazovima u vezi sa pretnjama od radikalizacije. Postavlja se pitanje - da li bi slični napadi poput onog u Nemačkoj mogli da se dogode i na Balkanu? Da li su naši bezbednosni sistemi dovoljno pripremljeni da se bore protiv ideološkog ekstremizma?
Bez obzira na to, prošlost nas podseća da je uvek važno ostati budan i reagovati na vreme. Zajedno sa modernim metodama borbe protiv terorizma, potrebna je i dublja analiza društvenih i političkih faktora koji mogu podstaknuti radikalizaciju. Samo tako možemo umanjiti rizik i sprečiti tragedije poput one koja je potresla Nemačku.
Teroristički napadi na teritoriji Srbije i bivše Jugoslavije
U poslednjih par dana, svet je šokiran brutalnim napadom koji je izveo saudijski državljanin na božićnom sajmu u Magdeburgu (Nemačka). Motiv ovog krvavog pohoda ostaje misterija, a istražitelji pokušavaju da otkriju šta je zapravo podstaklo ovog 50-godišnjeg lekara na tako stravičan čin. Ovaj incident nas navodi na još jedno razmišljanje - da li se nešto slično ikada dogodilo na teritoriji Srbije ili bivše Jugoslavije? Iako je svaki napad specifičan, uporedimo neke od značajnijih terorističkih i nasilnih događaja koji su potresli Srbiju i region.
Atentat na turskog ambasadora u Beogradu (1983)
Jedan od najsvetlijih primera političkih napada u bivšoj Jugoslaviji dogodio se 9. marta 1983. godine, kada su jermenski teroristi iz Jermenske tajne vojske za oslobođenje Jermenije (JCAG) izvršili atentat na turskog ambasadora u Beogradu, Galipa Balkara. Dvojica napadača, Artin Penik i Levon Ekmekdžijan, otvorili su vatru na ambasadora dok je njegov automobil stajao na semaforu u centru Beograda. Ambasador Balkar je preminuo od ranjavanja, a napadači su nakon toga pokušali da pobegnu i usmrtili jednog studenta koji je pokušao da ih zaustavi.
Iako je motiv ovog napada bio politički - deo šire jermenske borbe za nezavisnost - ovakav događaj pokazuje da nasilje i teroristički napadi nisu strani ni Balkanu. Napadači su imali specifične političke ciljeve, a napad je bio veoma ciljano usmeren, sa jasnim namerama.
Tog martovskog jutra (9. mart 1983. godine, pre podne), kada je Beograd još spavao pod svojim rutinskim ritmom, niko nije mogao da nasluti da će prestonica Jugoslavije tog dana postati poprište jednog od najdrastičnijih terorističkih napada u svojoj istoriji.
Na uglu Resavske ulice i Bulevara Kralja Aleksandra, tada poznatog kao Revolucije, došlo je do pucnjave koja će ostaviti dubok trag, ne samo u srpskoj, već i u međunarodnoj istoriji. Atentat na turskog ambasadora, Galipa Balkara.
"Bio je to nezapamćen incident u posleratnoj, a možda i predratnoj Jugoslaviji", izjavio je istoričar Nenad Petrović za BBC na srpskom.
Napadači su pobegli s mesta događaja, a neki od prisutnih, poput Željka Milivojevića, studenta mašinstva iz Inđije, hrabro su im se suprotstavili, pri čemu je Milivojević stradao.
U haosu i pucnjavi ranjena su još dvoje Beograđana, kao i vozač ambasadora.
Turski ambasador je dva dana nakon atentata podlegao povredama.
Ovo je bio prvi i poslednji slučaj međunarodnog terorizma u socijalističkoj Jugoslaviji.
Napadači, Harution Kirkor Levonijan i Aleksandar Rafi Elbekijan, obojica u dvadesetim godinama, uhapšeni su istog dana i osuđeni na duge zatvorske kazne, koje, kako će se kasnije ispostaviti, nisu u potpunosti odslužili.
Oni su nakon napada pobegli, ali su brzo uhvaćeni. Elbekijan je uhapšen u Novom Sadu, dok je Levonijan, nakon teške potere, ranjen u bežanju.
Odgovornost za napad preuzela je militantna grupa "Borci za izvršenje pravde zbog genocida nad Jermenima" (Justice Commando for Armenian Genocide - JCAG), čiji su članovi tokom godina učestvovali u brojnim terorističkim napadima na turske diplomate.
"Jugoslavija je bila zemlja koja je najviše učinila da uhvati napadače još od 1973. godine, a njeni napori su pomogli u daljem jačanju dobrih odnosa sa Turskom", rekla je Hazel Čagan Elbir, analitičarka turskog Centra za Evroazijske studije, za BBC na srpskom.
Bombaški napad u bioskopu "20. oktobar" (1968)
Još jedan ozbiljan teroristički napad koji je potresao Jugoslaviju dogodio se 13. jula 1968. godine u Beogradu. Bombaška eksplozija u bioskopu "20. oktobar" odjeknula je u sred leta i usmrtila jednu osobu, dok je više od 80 ljudi ranjeno. Napad je izveo Miljenko Hrkač, član ustaške organizacije, koja je bila odgovorna za niz terorističkih akcija protiv Jugoslavije. Hrkač je postavio bombu u bioskopu u nameri da izazove što veće strahote i potresi jugoslovensko društvo. Ovaj napad je bio deo šire kampanje ustaških terorista koja je imala za cilj destabilizaciju države i izazivanje haosa.
Iako je bombaški napad imao politički karakter, u ovom slučaju, napadači su se služili nasiljem kao sredstvom za ostvarivanje svojih ciljeva, ali su takođe pokazali veliku brutalnost prema običnim građanima. U poređenju sa napadom u Nemačkoj, motivi su bili ideološki i nacionalistički, dok je napad u Magdeburgu, prema trenutnim saznanjima, motivisan ličnim i možda ekstremističkim stavovima napadača.
U Beogradu, 13. jula 1968. godine, dogodio se jedan od najdrastičnijih terorističkih napada u istoriji bivše Jugoslavije. U bioskopu "20. oktobar", tokom prikazivanja filma Rififi u Panami, eksplodirala je tempirana bomba i izazvala ogroman požar, pri čemu je poginuo radnik Savo Čučurević, dok je više od 88 ljudi povređeno. Među žrtvama je bila studentkinja Magdalena Novaković koja je ostala bez obe noge.
Bombu je postavio Miljenko Hrkač, član militantne hrvatske emigrantske organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo, sa ciljem destabilizacije Jugoslavije i stvaranja nezavisne hrvatske države. Iako je nakon ovog napada pobegao u Austriju, Hrkač se vratio u Beograd i postavio još jednu bombu u železničkoj stanici, koja je eksplodirala 25. septembra 1968. godine, ranivši 14 ljudi.
Hrkač je uhapšen 1969. godine, a suđenje mu je tri puta ponovljeno, pre nego što je 10. januara 1978. godine streljan, postavši poslednja osoba u Jugoslaviji pogubljena iz političkih razloga. Napad na bioskop "20. oktobar" je, pored atentata na turskog ambasadora Galipa Balkara 1983. godine, bio najpoznatiji teroristički akt u bivšoj Jugoslaviji.
Eksploziv u "Mekdonaldsu"
Pripadnici beogradske policije, sredinom devedesetih godina, osujetili su teroristički napad u restoranu "Mekdonalds" na Slaviji. Tada je, posle prijave da vodokotlić u toaletu ne radi, u njemu otkrivena eksplozivna naprava sa satnim mehanizmom.
Javnost o tome zvanično nije bila obaveštena zbog sprečavanja širenja panike. Kad je vest procurela moglo se čuti da je količina nađenog plastičnog eksploziva bila dovoljna da raznese pola grada. Inspektori koji su tada radili na slučaju verovali su da su eksplozivnu napravu postavili albanski teroristi.
Iako je teško povući direktnu paralelu između napada u Magdeburgu i ranijih terorističkih incidenata na Balkanu, jedan od ključnih aspekata koji se mora uzeti u obzir jeste način na koji su motivi napada u Magdeburgu trenutno nejasni. Saudijski lekar, koji je prethodno pokazivao antiislamske stavove i bio povezan sa desničarskim organizacijama, deluje kao da je napad izveo iz ličnih ili radikalnih razloga koji nemaju jasnu političku podlogu. Ovo je u kontrastu sa jasno definisanim političkim motivima u većini napada koje je Balkan doživeo.
Napad u Nemačkoj podseća na slučajeve u kojima pojedinci, često sa radikalnim ideologijama, izvode nasilje, a motivi se svode na duboko ukorenjene lične ili društvene frustracije. Ovaj fenomen postaje sve češći u globalnom kontekstu.
Balkanski region i teroristički napadi - retkost, ali ne i nemoguće
Iako su se na teritoriji Srbije i bivše Jugoslavije dogodili teroristički napadi, motivi su bili specifični za političke, etničke ili nacionalističke razmirice. Napadi poput onog u Magdeburgu, motivisani ličnim, ekstremističkim stavovima, nisu uobičajeni na Balkanu, ali to ne znači da su nemogući. Kako se svet menja, tako i pretnje terorizma evoluiraju, a region mora biti spreman na nove izazove.
Napad u Magdeburgu podseća nas na to koliko je važno pratiti radikalizaciju pojedinaca i razumevanje motiva iza nasilja. Da bi se sprečili slični incidenti, potrebno je puno više od samih sigurnosnih mera; potrebno je raditi na suzbijanju ekstremističkih ideja i podsticanju međusobnog razumevanja u društvu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta bez navođenja i linkovanja izvora i autora, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.
