KO BI NORMALAN ŽELEO DA UNIŠTI ŠUME I ŽIVI U ZAGAĐENJU? Bajdina padina kao upozorenje da politizacija ekologije preti da uništi pravu borbu za zdravu životnu sredinu
Ko bi, razuman i mentalno zdrav, želeo da živi u zagađenju, okružen smećem, fekalijama i divljim deponijama? Ko bi svesno želeo da uništi šume koje su pluća grada i ključne za zdrav život? S druge strane, kako iko može verovati da njegov komšija, sugrađanin ili prijatelj priželjkuje da uništi prirodu, da poseče šume i živi u takvoj ekološkoj katastrofi?
Borba za ekologiju u Srbiji postala je neizostavni deo političkog diskursa, ali prečesto se koristi kao sredstvo za skupljanje političkih poena, dok se stvarni ekološki problemi stavljaju u drugi plan. Primer Bajdine padine u Mirijevu savršeno ilustruje kako politizacija ekoloških tema može ugušiti racionalne i održive inicijative koje istinski doprinose i ljudima i životnoj sredini.
Ovaj prostor, trenutno zapušten i prepun divljih deponija, fekalnih voda i korova, nije ekološka oaza, kako ga pojedine interesne grupe predstavljaju, već ogledalo decenija nemara. Ipak, kada se pokrene pitanje plana detaljne regulacije koji obuhvata rešenja poput infrastrukturnog razvoja, pošumljavanja i stvaranja održivih stambenih zona, protivljenje ne izostaje – mahom motivisano političkim ciljevima, a ne brigom za životnu sredinu.
Ekologija – sredstvo za manipulaciju ili cilj sam po sebi?
Činjenica je da se ekološki aktivizam poslednjih godina u Srbiji sve češće koristi kao platforma za političke obračune, a manje kao sredstvo za stvarne promene. Umesto da se pitanja poput zaštite prirodnih resursa ili urbanističkog uređenja rešavaju na temelju stručnih analiza i konsultacija sa lokalnom zajednicom, oni se pretvaraju u populističke slogane. Na kraju, u toj buci strada upravo ono za šta se deklarativno zalažemo – ekologija.
U slučaju Bajdine padine, plan detaljne regulacije jasno predviđa očuvanje zelenih površina i njihovo proširenje – čak 40% prostora biće posvećeno parkovima, šumama i drugim zelenim površinama. Istovremeno, rešavaju se problemi poput divljih deponija, nekontrolisanih otpadnih voda i nelegalne gradnje, koji godinama ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Međutim, umesto podrške, ovaj plan nailazi na osudu od strane nekih ekoloških organizacija koje ga nazivaju "ugrožavanjem prirode". Nažalost, ovakva retorika često dolazi bez uvida u stvarno stanje na terenu, gde nema ni pravih šuma, ni ekološke vrednosti, već samo nemar i haos.
Ekipa portala Srbija Danas obišla je prostor Bajdine padine i svojim očima se uverila da ovaj prostor predstavlja više neku vrstu smetlišta, nego ekološku ooazu.
Politizacija ekologije ubija pravu borbu za zdraviju životnu sredinu
Ekologija ne sme biti pitanje političke podobnosti, već egzistencijalna potreba svih nas. Uvođenje kanalizacije, rešavanje problema klizišta i pošumljavanje Bajdine padine nisu samo infrastrukturni zahtevi – to su ključni koraci ka očuvanju životne sredine. U protivnom, i dalje ćemo imati divlje deponije koje zagađuju zemljište, vodu i vazduh, dok ćemo raspravljati o "očuvanju prirode" koja, u sadašnjem obliku, nije ni približno prirodna.
Borba za ekologiju ne sme postati alat političkih igara jer će u tom slučaju izgubiti svoj smisao i svrhu. Ekologija treba da bude rezultat odgovornog planiranja, realnih ulaganja i dugoročne vizije, a ne sredstvo za prikupljanje aplauza.
Bajdina padina je primer kako balans između urbanizacije i ekologije može i mora da se postigne – racionalno, stručno i u interesu zajednice. Politika može biti saveznik, ali samo kada se vodi isključivo interesima građana i prirode. Sve drugo vodi nas ka ekološkom i društvenom sunovratu.
Na kraju, neophodno je postaviti pitanje:
Ko bi, razuman i mentalno zdrav, želeo da živi u zagađenju, okružen smećem, fekalijama i divljim deponijama? Ko bi svesno želeo da uništi šume koje su pluća grada i ključne za zdrav život? S druge strane, kako iko može verovati da njegov komšija, sugrađanin ili prijatelj priželjkuje da uništi prirodu, da poseče šume i živi u takvoj ekološkoj katastrofi? Ove podele ne vode nikuda. Ekologija nije i ne sme biti poligon za politička prepucavanja, jer u toj igri svi gubimo – i priroda i ljudi. Vreme je da prevaziđemo besmislene sukobe i konačno shvatimo: Borba za zdraviju životnu sredinu nije politička platforma, već borba za život dostojan svakog od nas.
