Dnevni boravak za dementne pri Gerontološkom centru počeće sa radom 2023. godine

Ona je za Tanjug rekla da je u toku izrada projektne dokumentacije, za koju je Grad Beograd odvojio sredstva, te dodala da je planirano da dnevni boravak za demente osobe počne sa radom 2023. godine. 

- Na ovom projektu veoma dugo radimo, u Beogradu živi više od 330.000 osoba starijih od 65 godina, a procenjuje se da oko 20.000 sugrađana pati od nekog oblika demencije – rekla je Stanisavljević.

Podsetila je da demencija najčešće nastaje kao posledica Alshajmerove bolesti i istakla da je pre svega važno pružiti podršku najstarijim Beograđanima koji pate od demencije. 

- Ovaj vid dnevnog boravka biće i vid prevencije i institucionalizacije. Zamišljeno je da dnevni boravak bude poseban objekat i ono što je veoma važno, kada se radi sa dementnim osobama, da prostorije u kojima borave budu funkcionalne i da imaju bezbedno okruženje – rekla je Stanisavljević.

Ona je navela da demencija podrazumeva gubitak pamćenja i određenih kognitivnih sposobnosti. 

- Zbog toga je važno da sam objekat bude bezbedan kako se ne bi desile nepredviđene situacije u smislu da ako imate objekat u centru grada koji nije dobro obezbeđen i ukoliko korisnik odšeta iz tog objekta, može doći do loših posledica i zato je važno da pre svega imamo funkcionalne objekte – rekla je Stanisavljević.

Ona je dodala da je predviđeno da u ovom dnevnom boravku bude smešteno do 50 korisnika. 

- Ugledaćemo se na iskustva grada Beča koji već dugo ima dnevni boravak za osobe koje pate od demencije. Predviđeno je da svog člana porodice možete dovesti i dnevno da ovde provodi vreme kao što je slučaj u Beču gde ne morate da ga dovodite svaki dan, već kada vama odgovara – pojasnila je Stanisavljević.

Pomoćnik direktora ustanove Gerontološki centar Beograd, Milica Đorđević, rekao je da je izuzetno značajno što će biti otvoren dnevni boravak za dementne osobe.

Navela je da je svaka druga osoba starija od 80 godina u riziku da oboli od demencije i dodala da u svetu na svake četiri sekunde jedna osoba oboli od Alchajmerove bolesti.

- U ustanovi Gerontološki centar Beograd 40 odsto korisnika boluje od demencije i mi smo kroz njihovu borbu i podršku njihovim porodicama sagledali značaj ovako velikog projekta – rekla je ona.

Podsetila je da je kod Alchajmerove bolesti karakteristično u početku gubitak samostalnosti, a kasnije i potpuna zavisnost od porodice, odnosno osoba koje se o njima staraju što, dodala je, predstavlja veliki ekonomski, finansijski i emotivni pritisak na porodice.

Đorđević je rekla da će sa ovim dnevnim boravkom taj pritisak na porodice rasteretiti, a sa druge strane korisnicima koji boluju od Alchajmerove bolesti omogućiti kvalitetan i dostojanstven život jer će, istakla je, imati specijalizovanu celodnevnu negu.

„Ta nega će obuhvatati radno-okupacione terapije kroz određene montesori materijale gde će se raditi na njihovim kognitivnim sposobnostima usporavanjem razvoja bolesti, usporavanjem gubitka sposobnosti govora i vremenske i prostorne orijentacije", dodala je Đorđević.