Duša zaigra, kad mali Vuk zasvira: Beogradski devetogodišnji virtuoz na harmonici oduševljava svet (VIDEO/FOTO)
Vuk svakoga dana vredno vežba, a u tome mu pomaže otac Branimir koji je i sam profesionalni harmonikaš.
Mnogi ljudi kažu da im srce zaigra kada čuju taktove muzike, a njegovi prsti stvaraju melodiju koja dira pravo u dušu. Njegovo ime je Vuk i iako ima tek devet godina, umeće za nizanje nota niz dirke mnogo je veće od njegovih godina, pa i njega samog. Raskošni talenat skriven u telu deteta otkrio je njegov otac Branimir Đokić, a sada je Vuk taj koji svoju harmoniku ne ispušta i uz koju donosi radost u svoju školu i kuću.
U centru Beograda, u Osnovnoj muzičkoj školi “Stanković” svoje note veze Vuk Đokić, srpsko čudo na harmonici. Odveć prvak Srbije, a i preko njenih granica. Diplome i nagrade se nižu, a tek što je krenuo u pustolovinu učenja harmonija, sistema, kompozicija za harmoniku. Sada je krenuo u treći razred Osnovne muzičke škole “Stanković”, na časove harmonike pre dve godine, a u svojoj ruci već drži diplome i sa internacionalnih takmičenja.
Genijalna, kreativna i maštovita Mara Raičković: Grad Beograd krije talenat o kojem se priča sve do Indonezije (FOTO/VIDEO)
"Biti svoj - to je suština svakog uspeha" Upoznajte malca genijalca - Bogdana koji istoriju drži u "malom prstu" (VIDEO)
ZAPAMTITE IVU MINIĆ: Ona je ponos i dika svoje generacije mladih genijalaca Beograda (VIDEO)
Vuk svakoga dana vredno vežba, a u tome mu pomaže otac Branimir koji je i sam profesionalni harmonikaš.
- Talenat sam primetio posmatrajući ga dok je gledao crtaće, jer je ponavljao uvodne špice, učio pesmice, melodije. Kako se bavim muzikom, Vuk je radoznalo prilazio mojim instrumentima i pritiskao dirke. Nakon nekog vremena počeo je da ponavlja tonove koje pritiska na dirkama i video sam tada da je to to. Dobio je svoju harmoniku da se igra i sintisajzer, a on je sve vreme kreirao svoju muziku i smišljao svoje pesmice, a ne da samo ponavlja popularne pesmice. Pravio je svoje melodije i to je bilo još u vreme kad nije ni išao u školu, videli smo da dete ima afiniteta prema muzici i na meni je bilo samo da ga usmerim – priča Vukov otac Branimir Đokić.
Težina kompozicija koje Vuk svira su na nivou đaka u petom razredu iako je tek krenuo u muzičku školu i na početku je svog obrazovanja. Sve je teža konkurencija i profesori imaju težak zadatak da Vuku pronađu program koji će mu se dopasti, a koji bi ujedno odgovarao kriterijumima i dao rezultat na takmičenjima. Njegov proferor Boban Bjelić je vrhunski svetski priznat harmonikaš i to je dodatan podstrek i izazov za Vuka, da od najboljih nauči što više i da bude bolji od njih.
- Već na prvom času smo videli da je Vuk nadprosečno talentovan. Od prvog dana je bio sposoban da smišlja sopstvenu muziku na klaviru, on je već svirao prvog dana, njegova muzika nije bila oblikovana, ali je talenat bio nesumnjiv. On potiče iz muzičke porodice i podrazumevalo se da ćemo ozbiljno raditi na njegovom usavršavanju i svakog dana je napredovao i sada posle dve godine ima vredne nagrade, kako svetske tako i regionalne – rekao je profesor Boban Bjelić.
Profesorova preporuka je da Vuk nastavi da razvija i talenat prema klaviru, a za mladog harmonikaša kaže da je veoma srčan i otvoren za pohvale i kritike i da dolazi pun ideja i inovacija kako bi što bolje i lakše odsvirao zadatu kompoziciju.
- Vuk je tokom prošle školske godine osvojio prvu nagradu na Republičkom takmičenju koje je najvažnije takmičenje na teritoriji Srbije, tu učestvuju najtelentovanija deca sa raznim instrumentima. Vuk je osvojio prvu nagradu sa visokim brojem poena, to ga smešta među dvoje najboljih harmonikaša u Srbiji u njegovoj kategoriji. Na takmičenju u Sloveniji je takođe osvojio prvu nagradu i maksimalan broj poena i bio je laureat kategorije. Dobio je na ovom takmičenju i medalju i novčanu nagradu, koji su mu dodatna motivacija da nastavi da se trudi. Na takmičenju u Francuskoj Vuk je osvojio prvu nagradu, što je po značaju kruna njegovih prošlogodišnjih nastupa i nagrada – rekao je profesor Boban Bjelić.
Vuk ima svega devet godina, a kako kaže počeo je da svira sa četiri ili pet godina, ni on se sam kaže ne seća najbolje jer je bio mali. U slobodno vreme voli da se igra sa mlađim bratom i da ga uči notama, a stigne pored vežbanja i u park na igranje sa drugarima i na partiju igrica na telefonu. Svira nekada i samo za sebe, bez obaveze i vežbe, nego samo zato što u tom trenutku tako želi i to mu prija.
- Otac mi je veliki uzor i baš mi je drago što ga imam i mnogo mi pomaže. Stalno vežbam on i ja, samo kad ode negde onda moram sam da vežbam. Poželeo sam da se bavim muzikom jer sam slušao tatu kako svira i eto tako mi je ušla u dušu. Svidela mi se. Kad krenem na takmičenje uzbudim se baš, jedva čekam da dođem i odviram, da čujem šta će mi reći, da li im se sviđa, šta im se ne sviđa – kaže nam Vuk.
Mali Vuk ide u dve škole i dan mu je neretko do kasnih večernjih sati ispunjen, a u dogovoru sa tatom sve stiže i ni na šta se ne žali, drugari i škola ne trpe, a talenat za muziku se iz dana u dan sve više razvija.
- Svi smo angažovani oko Vuka i njegovih obaveza. Tu nam pomaže i njegov profesor, svi smo se podredili Vukovom uspehu i on to opravdava svojim zalaganjem i vežbanjem, posle toga dođe rezultat. Roditelji uvek moraju da se posvete detetu, da ga podrže u onome što želi, nebitno je koji je sport, koja muzika, nebitno je šta roditelj želi, bitno je šta dete želi. Ja sam želeo da moj Vuk svira klavir, ali eto moj Vuk je rekao da želi harmoniku, na meni je bilo samo da ga podržim – priča Vukov otac Branimir Đokić.
Vuk nas je ispratio uz zvuke harmonike i uz obećanje da ćemo o njemu tek pisati i pričati, jer on je spreman da dostigne nemerljive visine i medalje, od harmonike kaže neće odustati, jer je ona zauvek u njegovoj duši.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Beograda. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
