Душа заигра, кад мали Вук засвира: Београдски деветогодишњи виртуоз на хармоници одушевљава свет (ВИДЕО/ФОТО)
Вук свакога дана вредно вежба, а у томе му помаже отац Бранимир који је и сам професионални хармоникаш.
Многи људи кажу да им срце заигра када чују тактове музике, а његови прсти стварају мелодију која дира право у душу. Његово име је Вук и иако има тек девет година, умеће за низање нота низ дирке много је веће од његових година, па и њега самог. Раскошни таленат скривен у телу детета открио је његов отац Бранимир Ђокић, а сада је Вук тај који своју хармонику не испушта и уз коју доноси радост у своју школу и кућу.
У центру Београда, у Основној музичкој школи “Станковић” своје ноте везе Вук Ђокић, српско чудо на хармоници. Одвећ првак Србије, а и преко њених граница. Дипломе и награде се нижу, а тек што је кренуо у пустоловину учења хармонија, система, композиција за хармонику. Сада је кренуо у трећи разред Основне музичке школе “Станковић”, на часове хармонике пре две године, а у својој руци већ држи дипломе и са интернационалних такмичења.
Генијална, креативна и маштовита Мара Раичковић: Град Београд крије таленат о којем се прича све до Индонезије (ФОТО/ВИДЕО)
"Бити свој - то је суштина сваког успеха" Упознајте малца генијалца - Богдана који историју држи у "малом прсту" (ВИДЕО)
ЗАПАМТИТЕ ИВУ МИНИЋ: Она је понос и дика своје генерације младих генијалаца Београда (ВИДЕО)
Вук свакога дана вредно вежба, а у томе му помаже отац Бранимир који је и сам професионални хармоникаш.
- Таленат сам приметио посматрајући га док је гледао цртаће, јер је понављао уводне шпице, учио песмице, мелодије. Како се бавим музиком, Вук је радознало прилазио мојим инструментима и притискао дирке. Након неког времена почео је да понавља тонове које притиска на диркама и видео сам тада да је то то. Добио је своју хармонику да се игра и синтисајзер, а он је све време креирао своју музику и смишљао своје песмице, а не да само понавља популарне песмице. Правио је своје мелодије и то је било још у време кад није ни ишао у школу, видели смо да дете има афинитета према музици и на мени је било само да га усмерим – прича Вуков отац Бранимир Ђокић.
Тежина композиција које Вук свира су на нивоу ђака у петом разреду иако је тек кренуо у музичку школу и на почетку је свог образовања. Све је тежа конкуренција и професори имају тежак задатак да Вуку пронађу програм који ће му се допасти, а који би уједно одговарао критеријумима и дао резултат на такмичењима. Његов проферор Бобан Бјелић је врхунски светски признат хармоникаш и то је додатан подстрек и изазов за Вука, да од најбољих научи што више и да буде бољи од њих.
- Већ на првом часу смо видели да је Вук надпросечно талентован. Од првог дана је био способан да смишља сопствену музику на клавиру, он је већ свирао првог дана, његова музика није била обликована, али је таленат био несумњив. Он потиче из музичке породице и подразумевало се да ћемо озбиљно радити на његовом усавршавању и сваког дана је напредовао и сада после две године има вредне награде, како светске тако и регионалне – рекао је професор Бобан Бјелић.
Професорова препорука је да Вук настави да развија и таленат према клавиру, а за младог хармоникаша каже да је веома срчан и отворен за похвале и критике и да долази пун идеја и иновација како би што боље и лакше одсвирао задату композицију.
- Вук је током прошле школске године освојио прву награду на Републичком такмичењу које је најважније такмичење на територији Србије, ту учествују најтелентованија деца са разним инструментима. Вук је освојио прву награду са високим бројем поена, то га смешта међу двоје најбољих хармоникаша у Србији у његовој категорији. На такмичењу у Словенији је такође освојио прву награду и максималан број поена и био је лауреат категорије. Добио је на овом такмичењу и медаљу и новчану награду, који су му додатна мотивација да настави да се труди. На такмичењу у Француској Вук је освојио прву награду, што је по значају круна његових прошлогодишњих наступа и награда – рекао је професор Бобан Бјелић.
Вук има свега девет година, а како каже почео је да свира са четири или пет година, ни он се сам каже не сећа најбоље јер је био мали. У слободно време воли да се игра са млађим братом и да га учи нотама, а стигне поред вежбања и у парк на играње са другарима и на партију игрица на телефону. Свира некада и само за себе, без обавезе и вежбе, него само зато што у том тренутку тако жели и то му прија.
- Отац ми је велики узор и баш ми је драго што га имам и много ми помаже. Стално вежбам он и ја, само кад оде негде онда морам сам да вежбам. Пожелео сам да се бавим музиком јер сам слушао тату како свира и ето тако ми је ушла у душу. Свидела ми се. Кад кренем на такмичење узбудим се баш, једва чекам да дођем и одвирам, да чујем шта ће ми рећи, да ли им се свиђа, шта им се не свиђа – каже нам Вук.
Мали Вук иде у две школе и дан му је неретко до касних вечерњих сати испуњен, а у договору са татом све стиже и ни на шта се не жали, другари и школа не трпе, а таленат за музику се из дана у дан све више развија.
- Сви смо ангажовани око Вука и његових обавеза. Ту нам помаже и његов професор, сви смо се подредили Вуковом успеху и он то оправдава својим залагањем и вежбањем, после тога дође резултат. Родитељи увек морају да се посвете детету, да га подрже у ономе што жели, небитно је који је спорт, која музика, небитно је шта родитељ жели, битно је шта дете жели. Ја сам желео да мој Вук свира клавир, али ето мој Вук је рекао да жели хармонику, на мени је било само да га подржим – прича Вуков отац Бранимир Ђокић.
Вук нас је испратио уз звуке хармонике и уз обећање да ћемо о њему тек писати и причати, јер он је спреман да достигне немерљиве висине и медаље, од хармонике каже неће одустати, јер је она заувек у његовој души.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
