(FOTO/VIDEO) Bajdina padina danas je "crna rupa" i leglo zaraze Mirijeva: Jezera fekalije se slivaju na privatne parcele

Nekada poljoprivredno zemljište, danas je zapušteno, a na tom prostoru nalaze se divlje deponije, korov, divlja gradnja i zapušteni voćnjaci. U nekim delovima zemljišta kanalizacija stvara takozvana "jezera fekalija", dok su mnoge parcele zarasle u šiblje. Sve ove nepravilnosti i zanemarivanje prostora čine ga ne samo neurednim, već i potencijalno opasnim za okolne stanovnike.

Ekipa portala Srbije Danas je obišla taj deo naselja u Mirijevu i ono što smo zatekli jeste prava "mala" ekološka katastrofa.

Većina ljudi taj deo koristi za odlaganje otpada, čak i glomaznog smeća (potput starog automobila koji smo zatekli), ali i ostataka građavinskog materijala. Da situacija bude još gora, sliva se i veliki broj otpadnih voda i fekalija koje su se skupile na određenim mestima.

Prilikom posete razgovarali smo i sa jednim od meštana koji baš na tom delu ima jednu od svojih parcela koje su kompletno urasle u šiblje i korov, pa teško može i da im pristupi.

- Imamo veliki problem sa ovim delovima Bajdina. Naši sugrađani izlaze sa tvrdnjama da je to zemljšte pod šumama, ali ovde nema ni "š od šume". Ovde je samoniklo šiblje, jer su ljudi prestali da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, jer apsolutno ne vidimo nikakvu ekonomsku računici zbog krađa. - rekao je Tomislav Petrović, jedan od starosedelaca Mirijeva.

- Građani Mirijeva su nekada hranili ceo grad, ali sada je situacija drugačija. Dali smo najviše stanovnicima glavnog grada, a sada ovo stoji i propada, jer kada pokušamo nešto da uzgajamo drugi nam kradu - dodao je on.

Pored fekalija i otpada, ovaj teren u Mirijevu je trenutno pogođen divljom gradnjom, gde mnogi objekti ne samo da nemaju urednu legalizaciju, već i ugrožavaju infrastrukturalnu povezanost naselja. Mnogi objekti nemaju kanalizaciju, a otpadne vode često završavaju u divljim deponijama na parcelama Bajdine padine, što stvara ozbiljne higijenske probleme. Stanovnici su frustrirani, jer ne mogu ni da dođu do svojih parcela zbog neuređenih puteva i deponija. Takođe, problem sa fekalijama koje se ispuštaju u prirodne tokove, pored nesnosnog smrada, može dovesti i do ozbiljnih zagađenja, što dodatno otežava život u ovom delu naselja.

Kako ističe urbanista, Mihailo Mikavica, izgradnja infrastrukture, posebno kanalizacije i vodovoda, bila bi ključna za poboljšanje životnih uslova. Prema planu, kanalizacija bi trebalo da bude povezena sa gradskom mrežom, čime bi se eliminisao problem otpadnih voda koje trenutno zagađuju okolinu.

Povećanje infrastrukturnih kapaciteta, izgradnja novih stambenih, obrazovnih, kulturnih i komercijalnih objekata, stvaranje radnih mesta, ali i očuvanje velikih zelenih površina, doprinose ne samo boljem kvalitetu života u ovom naselju, već i širem razvoju Beograda.

U ovom kontekstu, urbanizacija može biti ne samo put ka modernizaciji i ekonomskom prosperitetu, već i put ka većoj društvenoj odgovornosti, jer bi pošumljavanjem delova Bajdine padine i sređivanjem ekološkog sistema spasili ruglo i leglo zaraze koje se tamo trenutno nalazi.

Plan regulacije unapređuje ekosistem Bajdine padine?

Trenutno, Bajdina padina je prekrivena korovom i divlje izraslim šibljem i izgleda kao prostor koji je daleko od ekološke oaze. Međutim, plan urbanizacije donosi konkretna rešenja. Jedan od ključnih elemenata plana je pravo pošumljavanje koje će pomoći stabilizaciji terena označenog kao klizište, što predstavlja značajan ekološki plus. Četvrtina ovog područja biće pretvorena u pravu šumu, čime će se značajno unaprediti ekološki status Bajdine padine, koja je danas sve samo ne ekološki rezervat. Ovaj prostor je trenutno “crna rupa”, zapuštena deponija i leglo otpada, sa privatnim parcelama pogođenim odlaganjem smeća i izlivanjem fekalija. Urbanizacija pruža priliku da se ovaj problem trajno reši, donoseći dugoročnu ekološku i infrastrukturnu korist.