(ФОТО/ВИДЕО) Бајдина падина данас је "црна рупа" и легло заразе Миријева: Језера фекалије се сливају на приватне парцеле

Некада пољопривредно земљиште, данас је запуштено, а на том простору налазе се дивље депоније, коров, дивља градња и запуштени воћњаци. У неким деловима земљишта канализација ствара такозвана "језера фекалија", док су многе парцеле зарасле у шибље. Све ове неправилности и занемаривање простора чине га не само неуредним, већ и потенцијално опасним за околне становнике.

Екипа портала Србије Данас је обишла тај део насеља у Миријеву и оно што смо затекли јесте права "мала" еколошка катастрофа.

Већина људи тај део користи за одлагање отпада, чак и гломазног смећа (потпут старог аутомобила који смо затекли), али и остатака грађавинског материјала. Да ситуација буде још гора, слива се и велики број отпадних вода и фекалија које су се скупиле на одређеним местима.

Приликом посете разговарали смо и са једним од мештана који баш на том делу има једну од својих парцела које су комплетно урасле у шибље и коров, па тешко може и да им приступи.

- Имамо велики проблем са овим деловима Бајдина. Наши суграђани излазе са тврдњама да је то земљште под шумама, али овде нема ни "ш од шуме". Овде је самоникло шибље, јер су људи престали да се баве пољопривредном производњом, јер апсолутно не видимо никакву економску рачуници због крађа. - рекао је Томислав Петровић, један од староседелаца Миријева.

- Грађани Миријева су некада хранили цео град, али сада је ситуација другачија. Дали смо највише становницима главног града, а сада ово стоји и пропада, јер када покушамо нешто да узгајамо други нам краду - додао је он.

Поред фекалија и отпада, овај терен у Миријеву је тренутно погођен дивљом градњом, где многи објекти не само да немају уредну легализацију, већ и угрожавају инфраструктуралну повезаност насеља. Многи објекти немају канализацију, а отпадне воде често завршавају у дивљим депонијама на парцелама Бајдине падине, што ствара озбиљне хигијенске проблеме. Становници су фрустрирани, јер не могу ни да дођу до својих парцела због неуређених путева и депонија. Такође, проблем са фекалијама које се испуштају у природне токове, поред несносног смрада, може довести и до озбиљних загађења, што додатно отежава живот у овом делу насеља.

Како истиче урбаниста, Михаило Микавица, изградња инфраструктуре, посебно канализације и водовода, била би кључна за побољшање животних услова. Према плану, канализација би требало да буде повезена са градском мрежом, чиме би се елиминисао проблем отпадних вода које тренутно загађују околину.

Повећање инфраструктурних капацитета, изградња нових стамбених, образовних, културних и комерцијалних објеката, стварање радних места, али и очување великих зелених површина, доприносе не само бољем квалитету живота у овом насељу, већ и ширем развоју Београда.

У овом контексту, урбанизација може бити не само пут ка модернизацији и економском просперитету, већ и пут ка већој друштвеној одговорности, јер би пошумљавањем делова Бајдине падине и сређивањем еколошког система спасили ругло и легло заразе које се тамо тренутно налази.

План регулације унапређује екосистем Бајдине падине?

Тренутно, Бајдина падина је прекривена коровом и дивље израслим шибљем и изгледа као простор који је далеко од еколошке оазе. Међутим, план урбанизације доноси конкретна решења. Један од кључних елемената плана је право пошумљавање које ће помоћи стабилизацији терена означеног као клизиште, што представља значајан еколошки плус. Четвртина овог подручја биће претворена у праву шуму, чиме ће се значајно унапредити еколошки статус Бајдине падине, која је данас све само не еколошки резерват. Овај простор је тренутно “црна рупа”, запуштена депонија и легло отпада, са приватним парцелама погођеним одлагањем смећа и изливањем фекалија. Урбанизација пружа прилику да се овај проблем трајно реши, доносећи дугорочну еколошку и инфраструктурну корист.