БАЈДИНА ПАДИНА - СМЕЋЕ И ЈЕЗЕРА ФЕКАЛИЈА, А НЕ ЕКОЛОШКА ОАЗА: План урбанизације Миријева доноси шуме, инфраструктуру и нову будућност

Некада плодно пољопривредно земљиште, Бајдина падина, данас је запуштено и далеко од свог некадашњег потенцијала. На овом простору сада се налазе дивље депоније, неконтролисано израстао коров, дивља градња и запуштени воћњаци. У неким деловима парцеле су занемарене јер су се на њима формирала "језера фекалија", док су друге зарасле у густи коров и шибље. Године небриге претвориле су ову област у неуредан и занемарен простор, који не само да нарушава изглед околине, већ представља и озбиљан ризик за здравље и безбедност становника овог насеља.

Иако се неки становници Миријева, посебно они са удаљенијих делова насеља, залажу за очувању ове зоне јер сматрају да она функционише као "зелена брана" против загађења са депоније у Винчи, али, доласком на терен наша екипа је сведочила да је ово подручје све, само не еколошка оаза.

Са друге стране, велики број грађана Миријева који ту живи и има у поседу парцеле у Бајдиној падини, сматра да би овај простор требало плански уредити. Они траже градњу инфраструктуре, паркова, шума, али и стамбених објеката. Према њиховим тврдњама, урбанизација би унапредила квалитет живота, решила проблем нелегалне градње и смањила еколошке и хигијенске ризике.

Грађани бесни због пореза

Међу потписницима петиције за урбанизацију налазе се и многи власници (некада пољопривредних) парцела које су још пре више од десет година преименоване у грађевинско земљиште. Тај потез донео је драматичан пораст пореза, па су многи власници сада суочени са великим одливима новца. Порези, како тврде, били су чак ретроактивни, што је створило додатну економску штету. Власници парцела кажу да је упркос преименовању земљишта, инвестиција у развојне пројекте била готово немогућа због стања запуштености и сметлишта отпада и фекалија на овом простору, а притом су морали да плаћају високе порезе на земљиште које је било зарасло и запуштено, а није донело никакву корист.

Као резултат тога, грађани који су покушавали да изграде или унапреде своје парцеле, остали су у финансијским тешкоћама, док је читав простор постао безлична зона занемаривања и прљавштине. Уз то, бројни су се суочили са дивљом градњом на суседним парцелама, што је довело до додатних проблема са инфраструктуром и отпадом који се таложи на њиховим парцелама.

- Имамо велики проблем са овим деловим Бајдина. Наши суграђани излазе са тврдњама да је то земљште под шумама, али овде нема ни "ш од шуме". Овде је самоникло дрвеће, јер су људи престали да се баве пољопривредном производњом, јер апослутно не видимо никакву економску рачуници због крађа. - рекао је Томислав Петровић, један од староседелаца Миријева. 

План детаљне регулације

Терен у Миријеву део је плана генералне регулације Београда, али усвајање детаљног плана и даље наилази на противљење еколошких организација и активиста, упркос томе што план урбанизације предвиђа да се око 23% земљишта посвети шумама и парковима, док ће 40% бити заузето зеленим површинама. Преостали део земљишта предвиђен је за стамбене објекте, али и неопходну инфраструктуру, укључујући школе, вртиће, дом здравља и линије јавног превоза.

Према урбанисти Михаилу Микавици, план је пажљиво разрађен како би се избегли ризици повезани са клизиштима, али и како би се обезбедила стабилност земљишта. Микавица објашњава да је терен на којем би требало да се граде стамбени објекти већ истражен, и да су спроведена геотехничка испитивања која су омогућила прецизно мапирање подручја погодних за градњу. Додаје да су предвиђени и обимни радови на канализацији, водоводу, саобраћајној инфраструктури, као и изградња објеката попут школа, вртића, као и просторија за социјалне установе.

Опасност од клизишта би овим планом била предупређена

Један од највећих изазова за урбанизацију ове зоне јесу клизишта која се налазе у овом делу Београда. Према изјавама активиста, планирана градња на овим подручјима могла би наводно угрозити стабилност земљишта и изазвати клизишта. Где се позивају на нека истраживања која су показала да на неколико локација у Миријеву постоји висок ризик од клизишта, што угрожава ово подручје.

Међутим, урбанисти, попут Микавице, објашњавају да су стручњаци већ анализирали терен, поставили мерења кретања земљишта и донели закључак да се градња може потпуно безбедно реализовати, али под стриктим мерама предострожности које су детаљно предвиђене планом . Иако ће део подручја бити сачуван као шумска површина, урбанисти сматрају да је могуће и безбедно створити и стамбене зоне које би биле повезане са одговарајућом инфраструктуром, укључујући систем за одвод отпадних вода, водовод и саобраћајнице.

Проблем дивље градње

Терен у Миријеву је тренутно погођен дивљом градњом, где многи нелегални објекти не само да немају уредну легализацију, већ и угрожавају овај терен испуштањем отпадних вода. Многи објекти немају канализацију, а отпадне воде често завршавају у дивљим депонијама, што ствара озбиљне хигијенске проблеме. Становници су фрустрирани, јер не могу ни да дођу до својих парцела због неуређених путева и депонија. Такође, проблем са фекалијама које се испуштају у природне токове доводе до озбиљних загађења и смрада, што додатно отежава живот у овом насељу.

Како истиче урбаниста, МихаИло Микавица, изградња инфраструктуре, посебно канализације и водовода, била би кључна за побољшање животних услова. Према плану, канализација би требало да буде повезена са градском мрежом, чиме би се елиминисао проблем отпадних вода које тренутно загађују околину.

Саобраћајница које ће повезати овај одсечени део са градом

Једна од позитивних страна овог плана урбанизације јесте стварање саобраћајница кроз повезивање улице Матице српске и овог дела Миријева са Булеваром Краља Александра, што би олакшало кретање грађана Миријева. 
- Са друге стране, улицама кроз ово насеље дошло би до повезивања са новим саобраћајницама и петљама које воде преко Аде Хује и преко реке - каже урбаниста МихаИло Микавица.

План предвиђа и изградњу саобраћајница у рангу приступних и сабирних улица. Двосмерне саобраћајнице се планирају са коловозом ширине 6, односно 7 метара за улице којима ће се кретати јавни градски превоз.

Планирано је и формирање дрвореда дуж саобраћајница и укупно 46 паркинг места у улицама које би биле формиране у оквиру насеља.

Зашто је план урбанизације Бајдине падине кључ за будућност Миријева и Београда?

Док је очување природних ресурса и заштита животне средине од кључног значаја, пажљиво осмишљено урбано преуређење Бајдине падине и Миријева доноси вишеструке користи које значајно унапређују квалитет живота у овом делу Београда.

План урбанизације предвиђа решавање једног од највећих проблема овог подручја – увођење модерне канализације која би заменила неадекватне и застареле системе, чиме би се спречило формирање такозваних "језера фекалија" и обезбедила хигијенски безбедна околина за све становнике. Осим тога, план укључује изградњу функционалних саобраћајница, што би не само олакшало кретање унутар насеља, већ и повезало Бајдину падину са остатком града, уклањајући вишедеценијску изолацију овог подручја.

Још један кључни аспект плана је пошумљавање. Део простора, који је тренутно прекривен шибљем, коровом и неуређеним парцелама, биће претворен у праве зелене површине и шуме. Ова мера не само да доприноси стабилизацији тла на клизишним подручјима, већ и значајно унапређује еколошки утицај насеља, стварајући пријатнији амбијент за живот.

Поред ових инфраструктурних предности, урбанизација доноси и прилике за развој. План предвиђа изградњу нових стамбених, образовних, културних и комерцијалних објеката, чиме се омогућава долазак нових становника, отварање радних места и подстицање локалне економије. На тај начин, Бајдина падина престаје да буде "црна рупа" на мапи Београда и постаје функционални, модерни део града.
Овај план представља равнотежу између урбанизације и очувања природе – доноси модернизацију, инфраструктурни напредак и јачање локалне заједнице, истовремено унапређујући зелене површине и бринући о одрживости. Реализација овог плана није само потребна - она је кључна за будућност Миријева и Београда у целини.