SRBIJA NA METI TERORIZMA

Državljanin Republike Srbije Igor. D. uhapšen je 18.02.2022. godine u Beogradu zbog podstrekivanja terorističkih napada, kao i vrbovanja drugih osoba da krenu puten džihada. Igor D. je pre nekoliko godina primio islam i od tada je u stalnom kontaktu sa autoritetima Islamske države. Dakle, važno je napomenuti da u Srbiji obitava veliki broj islamista i da odavde ili odlaze na razna ratišta ili vrše terorističke akcije širom sveta. Uticaj islamskog fanatizma je preko vehabija najprisutniji u Sandžaku. Takođe, vehabizam postoji u samo tri oblasti na svetu, od kojih je jedna i Srbija. Vehabitsko uporište na Balkanu , svrstava nas u visokorizične zemlje kada je terorizam u pitanju. Širenje vehabizma kulminiralo je sve većoj radikalizaciji i ekstremizaciji određenog dela stanovništva. Specifičnost ovog slučaja jeste u tome što se događa u sredini gde radikalni islamisti nemaju uporište, a ni podršku lokalnog muslimanskog stanivništva.

Nekako, vlada mišljenje da je centralna Srbija bezbedna, ali ne treba zanemariti bezbednosne rizike, jer Islamska država je na svom Jutjub kanalu objavila video gde je poseban akcenat stavljen na Srbiju. Naime, u video snimku "Mi smo islamski hilafet - kasida" kao početna meta terorističkih napada označena je Srbija. U videu nakon citata iz Kurana  čuje se poruka "Radujte se svi Balkanci, bliže vam se bolji dani, dolaze vam muslimani, mi smo islamski hilafet". U citatu koji se odnosi na Srbiju kaže se "Raduj se, oj ti Srbija, bit' ćeš deo islamija, iako ti to ne prija, mi smo islamski hilafet". Dakle, širenje ideologije islamskog fundamentalizma , konkretno ideologije koju zastupa teroristička organizacija Islamska država sve je postalo učestalije kada je Srbija u pitanju. Događaj koji se odigrao u Beogradu i hapšenje teroriste vehabije samo su nam opomena da Islamska država iako teritorijalno slabi uspešno radi na vrbovanju i pridobijanju novih članova sa Evropskog tla.

Ključno pitanje u ovakvim slučajevima jeste, šta to mlade ljude tera u džihad? Odgovor se može tražiti u religijskoj komponenti, ali i u samoj fascinaciji nasiljem. Naime, francuski stručnjak za islamizam Olivije Roa govori o pretežno mladim ljudima koji su fascinirani nasiljem, a samim tim i džihadom. U toj fascinaciji lako potpadaju pod uticaj određenih plasiranih sadržaja na internetu, jutjubu ili u vidu knjiga i bez bilo kakvog proučavanja Kurana odlučuju se za radikalne korake. Roa u tome vidi protest mladih koji je zasnovan na islamističkom narativu, a taj narativ dolazi do raznih islamističkih organizacija kao što su, Al Kaida ili Islamska država. Frankfurstki sociolog Feliks Rosmajsl podseća na pojam dinamika dokazivanja, gde su mladi muškarci, a i žene primorani da se dokažu i da ispune određena očekivanja i na osnovu toga vrše nasilje. To je alternativa uobičajenoj dinamici dokazivanja koja je povezana sa profesionalnim poslom, obrazovanjem i socijalnim statusom.

Dakle, nasilnički narativ će lako doći do ideologa islamsko terorističkih organizacija. Imajući u vidu da po navodima američkih službi bezbednosti, Islamska država u svojim redovima ima oko 90 hiljada  stručnjaka širom sveta, koji propovedaju islam i regrutuju nove borce za džihad, ne treba nas čiditi činjenica da mlada neostvarena i neobrazovana osoba može lako pasti pod uticaj ideologa Islamske države. Mnoga svedočenja određenih džihadista  koji su neko vreme proveli u ratnim područjima ili učestvovali u terorističkim akcijama širom Evrope, govore nam da je upravo sadržaj plasiran preko internet platforme omogućio komunikaciju sa ideolozima, potrebnu literaturu za učenje i propagandni materijal. 

Dakle, da bi država, društvo, a i verski autoriteti mogli prepoznati i suprotstaviti se vrbovanju i regrutovanju srpskih državljana za odlazak na strana ratišta ili u terorističke akcije, mora se analizirati i proces radikalizacije. Naime, radikalizacija je proces putem kojeg osoba menja svoje ponašanje i počinje da podržava terorizam ili druge forme ekstremizma koje vode ka ekstremizmu. Samim tim, radikalizacija je proces koji traje i koji preventivnim dleovanje određenih struktura može biti sankcionisan i prekinut. Dakle, ključna uloga u ovom procesu jeste rad obaveštajno – bezbednosnih službi. Posao obaveštajnih službi u identifikaciji terorista je utoliko veći jer pretnja od džihadizma, odnosno terorizma je skrivena pretnja, pa je teško oceniti prirodu i ozbiljnost takve pretnje i uz poverljive informacije, a naročito bez njih. Takođe, verski autoriteti imaju veliku ulogu u prepoznavanju promene stavova i načina verovanja kod određenih vernika. Samim tim, oni su i prvi segment u procesu deradikalizacije određene osobe. Važno je istaći saradnju Republike Srbije i Islamske zajednice Srbije, kako bi se blagovremeno reagovalo na svaki vid pogrešnog tumačenja Knjige koje bi dovelo do ovakvih terorističkih zamisli koje je ima Igor D.