СРБИЈА НА МЕТИ ТЕРОРИЗМА

Држављанин Републике Србије Игор. Д. ухапшен је 18.02.2022. године у Београду због подстрекивања терористичких напада, као и врбовања других особа да крену путен џихада. Игор Д. је пре неколико година примио ислам и од тада је у сталном контакту са ауторитетима Исламске државе. Дакле, важно је напоменути да у Србији обитава велики број исламиста и да одавде или одлазе на разна ратишта или врше терористичке акције широм света. Утицај исламског фанатизма је преко вехабија најприсутнији у Санџаку. Такође, вехабизам постоји у само три области на свету, од којих је једна и Србија. Вехабитско упориште на Балкану , сврстава нас у високоризичне земље када је тероризам у питању. Ширење вехабизма кулминирало је све већој радикализацији и екстремизацији одређеног дела становништва. Специфичност овог случаја јесте у томе што се догађа у средини где радикални исламисти немају упориште, а ни подршку локалног муслиманског станивништва.

Некако, влада мишљење да је централна Србија безбедна, али не треба занемарити безбедносне ризике, јер Исламска држава је на свом Јутјуб каналу објавила видео где је посебан акценат стављен на Србију. Наиме, у видео снимку "Ми смо исламски хилафет - касида" као почетна мета терористичких напада означена је Србија. У видеу након цитата из Курана  чује се порука "Радујте се сви Балканци, ближе вам се бољи дани, долазе вам муслимани, ми смо исламски хилафет". У цитату који се односи на Србију каже се "Радуј се, ој ти Србија, бит' ћеш део исламија, иако ти то не прија, ми смо исламски хилафет". Дакле, ширење идеологије исламског фундаментализма , конкретно идеологије коју заступа терористичка организација Исламска држава све је постало учесталије када је Србија у питању. Догађај који се одиграо у Београду и хапшење терористе вехабије само су нам опомена да Исламска држава иако територијално слаби успешно ради на врбовању и придобијању нових чланова са Европског тла.

Кључно питање у оваквим случајевима јесте, шта то младе људе тера у џихад? Одговор се може тражити у религијској компоненти, али и у самој фасцинацији насиљем. Наиме, француски стручњак за исламизам Оливије Роа говори о претежно младим људима који су фасцинирани насиљем, а самим тим и џихадом. У тој фасцинацији лако потпадају под утицај одређених пласираних садржаја на интернету, јутјубу или у виду књига и без било каквог проучавања Курана одлучују се за радикалне кораке. Роа у томе види протест младих који је заснован на исламистичком наративу, а тај наратив долази до разних исламистичких организација као што су, Ал Каида или Исламска држава. Франкфурстки социолог Феликс Росмајсл подсећа на појам динамика доказивања, где су млади мушкарци, а и жене приморани да се докажу и да испуне одређена очекивања и на основу тога врше насиље. То је алтернатива уобичајеној динамици доказивања која је повезана са професионалним послом, образовањем и социјалним статусом.

Дакле, насилнички наратив ће лако доћи до идеолога исламско терористичких организација. Имајући у виду да по наводима америчких служби безбедности, Исламска држава у својим редовима има око 90 хиљада  стручњака широм света, који проповедају ислам и регрутују нове борце за џихад, не треба нас чидити чињеница да млада неостварена и необразована особа може лако пасти под утицај идеолога Исламске државе. Многа сведочења одређених џихадиста  који су неко време провели у ратним подручјима или учествовали у терористичким акцијама широм Европе, говоре нам да је управо садржај пласиран преко интернет платформе омогућио комуникацију са идеолозима, потребну литературу за учење и пропагандни материјал. 

Дакле, да би држава, друштво, а и верски ауторитети могли препознати и супротставити се врбовању и регрутовању српских држављана за одлазак на страна ратишта или у терористичке акције, мора се анализирати и процес радикализације. Наиме, радикализација је процес путем којег особа мења своје понашање и почиње да подржава тероризам или друге форме екстремизма које воде ка екстремизму. Самим тим, радикализација је процес који траје и који превентивним длеовање одређених структура може бити санкционисан и прекинут. Дакле, кључна улога у овом процесу јесте рад обавештајно – безбедносних служби. Посао обавештајних служби у идентификацији терориста је утолико већи јер претња од џихадизма, односно тероризма је скривена претња, па је тешко оценити природу и озбиљност такве претње и уз поверљиве информације, а нарочито без њих. Такође, верски ауторитети имају велику улогу у препознавању промене ставова и начина веровања код одређених верника. Самим тим, они су и први сегмент у процесу дерадикализације одређене особе. Важно је истаћи сарадњу Републике Србије и Исламске заједнице Србије, како би се благовремено реаговало на сваки вид погрешног тумачења Књиге које би довело до оваквих терористичких замисли које је има Игор Д.