ISTRAŽIVANJE POKAZALO CRNU STATISTIKU: U Beogradu najviše ginu stari i deca
Od 2016. do 2019. godine čak 43 odsto svih poginulih u saobraćajnim nezgodama u Beogradu čine pešaci. Od ukupnog broja nastradalih pešaka 15 odsto čine deca, a 23 odsto stariji od 65 godina!
Ove podatke izneli su stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, gde je već nekoliko sedmica unazad organizovano šest stručnih skupova - okruglih stolova, u cilju usaglašavanja delova Strategije bezbednosti saobraćaja Beograda od 2021. do 2025. godine. Jedna od radionica bila je posvećena i bezbednosti pešaka u našem glavnom gradu.
PANIKA U BEOGRADU: Kapaciteti su popunjeni, više nema slobodnih mesta! Evo gde sada prevoze obolele od korone
SJAJNA VEST ZA BEOGRAĐANE: Za pola sata prestonica će biti daleko svetlija nego PRE (FOTO)
OD AUSTRIJSKE BARUTANE DO DANAŠNJEG HRAMA: Kako je Ružica postala jedno od obeležja grada Beograda
Stručnjaci Saobraćajnog fakulteta, koji za potrebe grada pripremaju predlog Strategije, uradili su obimno istraživanje svih saobraćajnih nezgoda u kojima su stradali pešaci u saobraćaju u Beogradu u poslednjih 10 godina. Prema rečima rukovodioca ovog istraživanja, profesora dr Krsta Lipovca, šefa Katedre za bezbednost saobraćaja, od 2010. do 2019. godine, u prestonici je poginulo 1.539 pešaka, što čini oko 25 odsto svih poginulih u saobraćaju, odnosno 29 odsto svih poginulih pešaka u Srbiji. Oko dva odsto poginulih i 15 odsto povređenih pešaka, bila su deca do 14 godina.
Igranje dece na kolovozu i istrčavanje ispred vozila bili su uzrok oko sedam odsto ovih nezgoda, dok su u 10 odsto slučajeva deca stupala na kolovoz između parkiranih ili zaustavljenih vozila.
- U 26 odsto slučajeva najmlađi pešaci stradaju zbog stupanja na kolovoz, a da se prethodno nisu uverili da bezbedno mogu preći ulicu. U 32 odsto situacija, nezaustavljanje vozila ispred pešačkog prelaza razlog je nezgoda u kojima stradaju deca. Najčešći tip nezgoda u kojima su učestvovali mališani od 2016. do 2019. bio je prelazak pešaka preko ulice van raskrsnice (53 odsto slučajeva) i prelazak pešaka preko ulice u raskrsnici (oko 16 odsto slučajeva) - ističe profesor Lipovac.
Stručnjaci su saglasni da je, za smanjivanje stradanja dece - pešaka u saobraćaju, potrebno okolinu prilagođavati deci, ali i najmlađe prilagođavati okolini. Pri tome je neophodno u praksu uvesti nov koncept odgovornosti za bezbednost saobraćaja. Umesto samo pravne odgovornosti pojedinaca, učesnika nezgode, treba sve više isticati stručnu, moralnu, profesionalnu i političku odgovornost kreatora sistema.
Statistika je naročito "crna" kada su najstariji sugrađani u pitanju. Oko 50 odsto svih poginulih i 23 odsto povređenih pešaka bili su stariji sugrađani (65+ godina), koji čine 16 odsto stanovnika. Oko 21 odsto poginulih i 38 odsto povređenih pešaka koji su bili stariji od 65 godina, oboreni su na pešačkom prelazu! Oni najčešće stradaju pri prelasku ulice van raskrsnice, tokom kretanja u noćnim uslovima i u zonama stajališta javnog prevoza.
- U 1361. slučaju vozači nisu zaustavili vozilo ispred pešačkog prelaza, a u 139 slučajeva vozači su bili u alkoholisanom stanju. Prekoračenje brzine je u vezi sa nastankom 45 nezgoda, a u 29 nezgoda neiskustvo vozača. Pešaci su, u čak 749 slučajeva, neoprezno stupali na kolovoz, a u 170 prelazili kolovoz na crveno svetlo na semaforu - govori profesor.
Najviše poginulih pešaka, oko 18 odsto, je na opštini Čukarica. Zatim slede Novi Beograd, Voždovac, Zemun i Palilula. Najmanje poginulih je u Sopotu. Stariji muškarci češće ginu od žena, i to u periodu od 17 do 20 sati. Ujedno, među povređenim pešacima najviše je žena starosti od 30 do 65 godina, i to u istom vremenskom periodu. Prema mesecima, pešaci najviše stradaju u oktobru i septembru, a onda u novembru i avgustu. Sreda je dan kada pešaci najviše stradaju, zatim sledi četvrtak, pa ponedeljak i petak.
