ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО ЦРНУ СТАТИСТИКУ: У Београду највише гину стари и деца
Од 2016. до 2019. године чак 43 одсто свих погинулих у саобраћајним незгодама у Београду чине пешаци. Од укупног броја настрадалих пешака 15 одсто чине деца, а 23 одсто старији од 65 година!
Ове податке изнели су стручњаци са Саобраћајног факултета у Београду, где је већ неколико седмица уназад организовано шест стручних скупова - округлих столова, у циљу усаглашавања делова Стратегије безбедности саобраћаја Београда од 2021. до 2025. године. Једна од радионица била је посвећена и безбедности пешака у нашем главном граду.
ПАНИКА У БЕОГРАДУ: Капацитети су попуњени, више нема слободних места! Ево где сада превозе оболеле од короне
СЈАЈНА ВЕСТ ЗА БЕОГРАЂАНЕ: За пола сата престоница ће бити далеко светлија него ПРЕ (ФОТО)
ОД АУСТРИЈСКЕ БАРУТАНЕ ДО ДАНАШЊЕГ ХРАМА: Како је Ружица постала једно од обележја града Београда
Стручњаци Саобраћајног факултета, који за потребе града припремају предлог Стратегије, урадили су обимно истраживање свих саобраћајних незгода у којима су страдали пешаци у саобраћају у Београду у последњих 10 година. Према речима руководиоца овог истраживања, професора др Крста Липовца, шефа Катедре за безбедност саобраћаја, од 2010. до 2019. године, у престоници је погинуло 1.539 пешака, што чини око 25 одсто свих погинулих у саобраћају, односно 29 одсто свих погинулих пешака у Србији. Око два одсто погинулих и 15 одсто повређених пешака, била су деца до 14 година.
Играње деце на коловозу и истрчавање испред возила били су узрок око седам одсто ових незгода, док су у 10 одсто случајева деца ступала на коловоз између паркираних или заустављених возила.
- У 26 одсто случајева најмлађи пешаци страдају због ступања на коловоз, а да се претходно нису уверили да безбедно могу прећи улицу. У 32 одсто ситуација, незаустављање возила испред пешачког прелаза разлог је незгода у којима страдају деца. Најчешћи тип незгода у којима су учествовали малишани од 2016. до 2019. био је прелазак пешака преко улице ван раскрснице (53 одсто случајева) и прелазак пешака преко улице у раскрсници (око 16 одсто случајева) - истиче професор Липовац.
Стручњаци су сагласни да је, за смањивање страдања деце - пешака у саобраћају, потребно околину прилагођавати деци, али и најмлађе прилагођавати околини. При томе је неопходно у праксу увести нов концепт одговорности за безбедност саобраћаја. Уместо само правне одговорности појединаца, учесника незгоде, треба све више истицати стручну, моралну, професионалну и политичку одговорност креатора система.
Статистика је нарочито "црна" када су најстарији суграђани у питању. Око 50 одсто свих погинулих и 23 одсто повређених пешака били су старији суграђани (65 година), који чине 16 одсто становника. Око 21 одсто погинулих и 38 одсто повређених пешака који су били старији од 65 година, оборени су на пешачком прелазу! Они најчешће страдају при преласку улице ван раскрснице, током кретања у ноћним условима и у зонама стајалишта јавног превоза.
- У 1361. случају возачи нису зауставили возило испред пешачког прелаза, а у 139 случајева возачи су били у алкохолисаном стању. Прекорачење брзине је у вези са настанком 45 незгода, а у 29 незгода неискуство возача. Пешаци су, у чак 749 случајева, неопрезно ступали на коловоз, а у 170 прелазили коловоз на црвено светло на семафору - говори професор.
Највише погинулих пешака, око 18 одсто, је на општини Чукарица. Затим следе Нови Београд, Вождовац, Земун и Палилула. Најмање погинулих је у Сопоту. Старији мушкарци чешће гину од жена, и то у периоду од 17 до 20 сати. Уједно, међу повређеним пешацима највише је жена старости од 30 до 65 година, и то у истом временском периоду. Према месецима, пешаци највише страдају у октобру и септембру, а онда у новембру и августу. Среда је дан када пешаци највише страдају, затим следи четвртак, па понедељак и петак.
