"Izgubila sam posao, spavala na tezgama po pijacama": Gde su i šta rade BESKUĆNICI kada je u Beogradu - 13?
Od hladnoće svi beže
Sneg, led, minus! Slika Beograda ovih dana nije nimalo romantična! Oni u toplim domovima mogu da uživaju gledajući kroz prozor, ali, šta je sa ljudima koji žive na ulicama?
Pročitajte i:
U prihvatilištu za odrasle u Kumodraškoj ulici, gde je zbrinuto više ljudi nego što mogućnosti dozvoljavaju, pokretni kreveti su načičkani jedan do drugog, a ima i slučajeva gde su uz radijatore na podu postavljeni dušeci.
- Kapacitet prihvatilišta ograničen je na 104 osobe, a juče ujutro došlo nam je njih 134. Ljudi dolaze u sve većem broju, a mi se trudimo da nikog ne vratimo, već im pružimo u topao čaj i ugodan smeštaj i hranu, higijenski tretman, čistu garderobu. Zato smo ih smestili u svaki ćošak gde je bilo prostora, a opet se trudimo da se osete uvaženim - kaže direktorka Prihvatilišta Nevenka Nikić Simatković i dodaje da najmlađi korisnik ima 22 godine, najstariji 70 više, dakle - 92, dok većinu čine stariji od 60 godina.
Prema njenim rečima, od hladnoće svi beže. Trenutno je zbrinuto i oko 50 ljudi koji koriste usluge njihove ambulante.
- Primamo i osobe koje su pdihički izmenjene i psihički zaostale, zavisnike od psihoaktivnih supstanci, alkoholizma, kocke, ali i ljude sa oštećenim sluhom i vidom. Mnogi od njih su teško pokretni, s amputiranim stopalima ili nogama i veoma je teško brinuti o njima, jer imamo svega 48 ljudi koji se brinu o korisnicima - navodi direktorka i dodaje da mnogi korisnici ostaju duže od dozvoljenih šest meseci, kao i da mnogi nisu imali dokumentaciju.
Iako ih je muka naterala da budu tu gde su, korisnici ne negoduju.
- Ovde dolazim u intervalima. Imala sam skoro operaciju na nozi, pa sam ovde došla zbog nege, a i da bih pobegla od kijameta napolju. Iz Rijeke sam i trenutno čekam papire, a došla sam pre nekoliko godina u Srbiju zbog sezonskog posla. Normalno sam živela, iznajmljivala sam stan u Batajnici, a onda su me isterali kada je vlasnik stana umro. Izgubila sam posao, spavala na tezgama po pijacama, gde su me opljačkali. Ovde imam sva tri obroka, krevet, krov nad glavom i grejanje. Mogu da se okupam kao svaki normalan čovek i imam garderobu koja miriše na čisto - kaže Ismeta Vukić (67).
- Došao sam ovde direktno iz zatvora, jer nisam imao gde. Ovde sam već četiri meseca. Cilj mi je da se oporavim, jer kad budem pristojnije izgledao, lakše ću naći posao - kaže Darko Čkonjević (37).
