"Изгубила сам посао, спавала на тезгама по пијацама": Где су и шта раде БЕСКУЋНИЦИ када је у Београду - 13?
Од хладноће сви беже
Снег, лед, минус! Слика Београда ових дана није нимало романтична! Они у топлим домовима могу да уживају гледајући кроз прозор, али, шта је са људима који живе на улицама?
Прочитајте и:
У прихватилишту за одрасле у Кумодрашкој улици, где је збринуто више људи него што могућности дозвољавају, покретни кревети су начичкани један до другог, а има и случајева где су уз радијаторе на поду постављени душеци.
- Капацитет прихватилишта ограничен је на 104 особе, а јуче ујутро дошло нам је њих 134. Људи долазе у све већем броју, а ми се трудимо да никог не вратимо, већ им пружимо у топао чај и угодан смештај и храну, хигијенски третман, чисту гардеробу. Зато смо их сместили у сваки ћошак где је било простора, а опет се трудимо да се осете уваженим - каже директорка Прихватилишта Невенка Никић Симатковић и додаје да најмлађи корисник има 22 године, најстарији 70 више, дакле - 92, док већину чине старији од 60 година.
Према њеним речима, од хладноће сви беже. Тренутно је збринуто и око 50 људи који користе услуге њихове амбуланте.
- Примамо и особе које су пдихички измењене и психички заостале, зависнике од психоактивних супстанци, алкохолизма, коцке, али и људе са оштећеним слухом и видом. Многи од њих су тешко покретни, с ампутираним стопалима или ногама и веома је тешко бринути о њима, јер имамо свега 48 људи који се брину о корисницима - наводи директорка и додаје да многи корисници остају дуже од дозвољених шест месеци, као и да многи нису имали документацију.
Иако их је мука натерала да буду ту где су, корисници не негодују.
- Овде долазим у интервалима. Имала сам скоро операцију на нози, па сам овде дошла због неге, а и да бих побегла од кијамета напољу. Из Ријеке сам и тренутно чекам папире, а дошла сам пре неколико година у Србију због сезонског посла. Нормално сам живела, изнајмљивала сам стан у Батајници, а онда су ме истерали када је власник стана умро. Изгубила сам посао, спавала на тезгама по пијацама, где су ме опљачкали. Овде имам сва три оброка, кревет, кров над главом и грејање. Могу да се окупам као сваки нормалан човек и имам гардеробу која мирише на чисто - каже Исмета Вукић (67).
- Дошао сам овде директно из затвора, јер нисам имао где. Овде сам већ четири месеца. Циљ ми је да се опоравим, јер кад будем пристојније изгледао, лакше ћу наћи посао - каже Дарко Чкоњевић (37).
