MARATONSKE TRKE PEŠAKA I SEMAFORA: Beograđani iznervirani zbog jako kratkog trajanja zelenog svetla za pešake - Evo šta je uzrok tome

Regulacija saobraćaja u glavnom gradu

Beograd je uveo nekoliko osnovnih mera kako bi poboljšao saobraćajnu situaciju i smanjio gužve. Jedan od važnijih koraka bio je razvoj i implementacija savremenih saobraćajnih sistema i tehnologija. To uključuje uvođenje pametnih semafora koji su povezani sa centralnim sistemom za upravljanje saobraćajem. U praksi to znači da je prilagođavanje svetlosnih signala u realnom vremenu, u zavisnosti pre svega od trenutne gustine saobraćaja, ali i od još nekiih faktora.

Pored toga, Beograd je radio na proširenju i modernizaciji infrastrukture. Izgradnja novih saobraćajnica, kružnih tokova, mostova i proširenje postojećih puteva doprinose boljoj povezanosti i smanjenju zagušenja. Takođe, grad je uveo i brojne zelene površine i biciklističke staze kako bi promovisao ekološki prihvatljive oblike transporta.

Trajanje Semafora za Pešake

Jedan od ključnih aspekata saobraćajne regulacije u Beogradu je regulisanje prelaza pešaka. Semafori su dizajnirani da obezbede bezbedan prelaz za one koji se kreću peške, i to je posebno važno u prometnim delovima grada.

U centralnim delovima grada, gde je gustina saobraćaja veća i gde su pešački prelazi češće korišćeni, trajanje može biti kraće kako bi se omogućilo brže kretanje vozila. Nasuprot tome, u manje prometnim područjima ili u blizini škola, vrtića i bolnica, trajanje zelenog svetla može biti produženo kako bi se obezbedilo dovoljno vremena za prelaz pešaka.

Trajanje zelenog svetla na pešačkom prelazu zavisi od dužine prelaza i procenjene brzine kretanja pešaka, koja je obično od 1 do 1,2 metra u sekundi. Minimalno vreme zelenog svetla kreće od sedam do deset sekundi.

Na dvosmernim saobraćajnicama, širine šest do osam metara, vreme za prolazak pešaka je minimum deset sekundi.

Vrste semafora

Možda ste primetili da svi semafori nisu isti. Istina je, postoje tri režima rada semafora:

-Klasičan režim rada podrazumeva unapred podešenu stalno istu dužinu ciklusa zeleno/crveno
-Kod detektorskog režima, potrebno je pritisnuti taster da bi se uključilo zeleno svetlo za pešake
-Prilagodljivi režim rada reguliše saobraćaj na osnovu gužve tj.gustine saobraćaja u tom momentu

Stariji sugrađani i ostale ranjive grupe građana

Važno je napomenuti da su ova trajanja određena u cilju balansiranja između bezbednosti pešaka i efikasnosti saobraćaja. Ako je potrebno, lokalne vlasti mogu prilagoditi trajanje zelenog svetla na osnovu rezultata analiza saobraćaja i povratnih informacija građana.

Problem trajanja zelenog svetla za pešake posebno je uočljiv kada su u pritanju slepi i slabovidi, pešaci u kolicima i slabopokretni...Neretko se dešava da vidimo kako se već pali crveno svetlo za pešake, a još uvek nismo stigli da pređemo ceo pešački prelaz, pa se onda  pitamo kako to uspevaju stariji sugrađani koji dosta sporije hodaju.

Takođe, nezgodna i nebezbedna situacija, ume da bude i uslovno zeleno svetlo za vozače, jer pešak često ne očekuje vozilo, a dešavale su se i nezgodne situacije pogotovo kad je vozač uporan da on prvi prođe. Na takvim mestima dešavalo se ponekada da slepa osoba doživi nezgodu. Takođe, žale se da im je nekada komplikovano da pronađu taster, jer nema svuda taktilnih staza.

„Pritisnite taster da biste prešli ulicu"

Kada su se pojavili tasteri na semaforima, nije svima bilo najjasnije čemu služe, i delovali su zvučno iritantno. Nekada smo očekivali da će se čim ga pritisnemo odmah upaliti crveno za vozače. Međutim nije baš tako. Svi deluju slično, ali ako se malo bolje zagledate primetićete da se ipak razlikuju po dizajnu, a ni funkcija im nije ista.

-Žuti sa plavim delovima su namenjeni slepima i slabovidima i imaju zvučnu signalizaciju;
-Plavi na sredini imaju nacrtanu šaku i taster za najavu pešaka, a sa donje strane im je taster za slepe i slabovide.

Oba tastera imaju jednu zajedničku osobinu, a to je na desnoj stranici imaju reljefnu oznaku sa brojem saobraćajnih traka. Na vrhu imaju ispupčenu strelicu koja pokazuje pravac i smer pešačkog prelaza.

-Treća vrsta tastera su skroz žuti i najstariji su zapravo, a na njima se vidi crtež šake i poruka: „Molimo pritisnite".

Broj ovih uređaja i tipova svakodnevno se menja, jer se godišnje modernizuje oko 100 raskrsnica.a pešački tasteri imaju uticaja na dva režima, jer daju semaforu povratnu informaciju o tome koliko je pešaka u tom momentu na tom mestu.

Kada su postavljeni prvi semafori u Beogradu?

Prvi semafor je postavljen 1953.godine na raskrsnici Ulice kralja Milana i Kneza Miloša. Nakon četiri godine 1957. Beograd je imao četiri semaforizovane raskrsnice sa 16 semafora. Tada je prestonica imala manje od pola miliona stanovnika, a motornih vozila bilo je malo više od pet hiljada. Više decenija kasnije, imamo 500 semaforizovanih raskrsnica, tako da u večernjim satima možemo da vidimo da je grad prosto osvetljen njima.

Danas je u upotrebi sistem za daljinsko upravljanje i nadgledanje raskrsnica, koji omogućava nadgledanje, pristup svim uređajima u sistemu i mogućnost promene režima rada putem Interneta.

Ukratko...

Trajanje zelenog semafora za pešake je samo jedan od mnogih aspekata regulacije čitavog saobraćaja, ali je ključan za obezbeđivanje bezbednosti i udobnosti pešaka. Grad Beograd nastavlja sa naporima da poboljša saobraćajnu situaciju i učini svoje ulice sigurnijim i pristupačnijim za sve građane.