МАРАТОНСКЕ ТРКЕ ПЕШАКА И СЕМАФОРА: Београђани изнервирани због јако кратког трајања зеленог светла за пешаке - Ево шта је узрок томе

Регулација саобраћаја у главном граду

Београд је увео неколико основних мера како би побољшао саобраћајну ситуацију и смањио гужве. Један од важнијих корака био је развој и имплементација савремених саобраћајних система и технологија. То укључује увођење паметних семафора који су повезани са централним системом за управљање саобраћајем. У пракси то значи да је прилагођавање светлосних сигнала у реалном времену, у зависности пре свега од тренутне густине саобраћаја, али и од још некиих фактора.

Поред тога, Београд је радио на проширењу и модернизацији инфраструктуре. Изградња нових саобраћајница, кружних токова, мостова и проширење постојећих путева доприносе бољој повезаности и смањењу загушења. Такође, град је увео и бројне зелене површине и бициклистичке стазе како би промовисао еколошки прихватљиве облике транспорта.

Трајање Семафора за Пешаке

Један од кључних аспеката саобраћајне регулације у Београду је регулисање прелаза пешака. Семафори су дизајнирани да обезбеде безбедан прелаз за оне који се крећу пешке, и то је посебно важно у прометним деловима града.

У централним деловима града, где је густина саобраћаја већа и где су пешачки прелази чешће коришћени, трајање може бити краће како би се омогућило брже кретање возила. Насупрот томе, у мање прометним подручјима или у близини школа, вртића и болница, трајање зеленог светла може бити продужено како би се обезбедило довољно времена за прелаз пешака.

Трајање зеленог светла на пешачком прелазу зависи од дужине прелаза и процењене брзине кретања пешака, која је обично од 1 до 1,2 метра у секунди. Минимално време зеленог светла креће од седам до десет секунди.

На двосмерним саобраћајницама, ширине шест до осам метара, време за пролазак пешака је минимум десет секунди.

Врсте семафора

Можда сте приметили да сви семафори нису исти. Истина је, постоје три режима рада семафора:

-Класичан режим рада подразумева унапред подешену стално исту дужину циклуса зелено/црвено
-Код детекторског режима, потребно је притиснути тастер да би се укључило зелено светло за пешаке
-Прилагодљиви режим рада регулише саобраћај на основу гужве тј.густине саобраћаја у том моменту

Старији суграђани и остале рањиве групе грађана

Важно је напоменути да су ова трајања одређена у циљу балансирања између безбедности пешака и ефикасности саобраћаја. Ако је потребно, локалне власти могу прилагодити трајање зеленог светла на основу резултата анализа саобраћаја и повратних информација грађана.

Проблем трајања зеленог светла за пешаке посебно је уочљив када су у притању слепи и слабовиди, пешаци у колицима и слабопокретни...Неретко се дешава да видимо како се већ пали црвено светло за пешаке, а још увек нисмо стигли да пређемо цео пешачки прелаз, па се онда  питамо како то успевају старији суграђани који доста спорије ходају.

Такође, незгодна и небезбедна ситуација, уме да буде и условно зелено светло за возаче, јер пешак често не очекује возило, а дешавале су се и незгодне ситуације поготово кад је возач упоран да он први прође. На таквим местима дешавало се понекада да слепа особа доживи незгоду. Такође, жале се да им је некада компликовано да пронађу тастер, јер нема свуда тактилних стаза.

„Притисните тастер да бисте прешли улицу"

Када су се појавили тастери на семафорима, није свима било најјасније чему служе, и деловали су звучно иритантно. Некада смо очекивали да ће се чим га притиснемо одмах упалити црвено за возаче. Међутим није баш тако. Сви делују слично, али ако се мало боље загледате приметићете да се ипак разликују по дизајну, а ни функција им није иста.

-Жути са плавим деловима су намењени слепима и слабовидима и имају звучну сигнализацију;
-Плави на средини имају нацртану шаку и тастер за најаву пешака, а са доње стране им је тастер за слепе и слабовиде.

Оба тастера имају једну заједничку особину, а то је на десној страници имају рељефну ознаку са бројем саобраћајних трака. На врху имају испупчену стрелицу која показује правац и смер пешачког прелаза.

-Трећа врста тастера су скроз жути и најстарији су заправо, а на њима се види цртеж шаке и порука: „Молимо притисните".

Број ових уређаја и типова свакодневно се мења, јер се годишње модернизује око 100 раскрсница.а пешачки тастери имају утицаја на два режима, јер дају семафору повратну информацију о томе колико је пешака у том моменту на том месту.

Када су постављени први семафори у Београду?

Први семафор је постављен 1953.године на раскрсници Улице краља Милана и Кнеза Милоша. Након четири године 1957. Београд је имао четири семафоризоване раскрснице са 16 семафора. Тада је престоница имала мање од пола милиона становника, а моторних возила било је мало више од пет хиљада. Више деценија касније, имамо 500 семафоризованих раскрсница, тако да у вечерњим сатима можемо да видимо да је град просто осветљен њима.

Данас је у употреби систем за даљинско управљање и надгледање раскрсница, који омогућава надгледање, приступ свим уређајима у систему и могућност промене режима рада путем Интернета.

Укратко...

Трајање зеленог семафора за пешаке је само један од многих аспеката регулације читавог саобраћаја, али је кључан за обезбеђивање безбедности и удобности пешака. Град Београд наставља са напорима да побољша саобраћајну ситуацију и учини своје улице сигурнијим и приступачнијим за све грађане.