"Moj Beograde, samo skini masku i ozdravi" Priča devojčice iz Batajnice je danas otopila srca svih nas
Pandemija koronavirusa promenila je život u glavnom gradu Srbije
Povodom Svetskog dana vrabaca, koji je jedan od simbola Beograda, učenici osnovne škole ''Svetislav Golubović Mitraljeta'' iz Batajnice dosetili su se da obeleže ovaj dan pesmicama, sastavima i crtežima o Beogradu.
ŠTITI ORGANIZAM I JAČA IMUNITET: Evo zbog čega svakodnevno morate da uzimate SELEN!
NAJAVA IZ ŠTABA UOČI KLJUČNE SEDNICE! "Otvoriti SVE, ali uz striktno poštovanje mera" - zabrane će TRAJATI KRAĆE nego što smo mislili?
DA SE VRATIMO NORMALNOM ŽIVOTU: U kampanju Grada Beograda uključio se i episkop Stefan (VIDEO)
Neki su bili inspirisani početkom proleća, lepotom beogradskih reka, njegovim dugačkim ulicama i veselim pticama, ali su neki radovi imali i pomalo tužnu notu i govorili o tome koliko je pandemija promenila naš grad.
Takav je rad učenice Lane N, koji je svojom toplinom osvojio srca svih koji su ga pročitali.
Ovako Lana vidi Beograd ovog proleća:
- Prolećno jutro, mirisno i sneno. Budi se moj grad. Veselo krećem u šetnju. Sve je tu, Spomenik Pobedniku, nove zgrade na Savi, mostovi. Želim da ga zagrlim. Prošle godine sam šetala obalom pored Save sa mojim dedom. Voleo je reku. Bili smo puno srećni, moj grad, deda i ja! Sada nema dede, a i Beograd kao da se razboleo. Nema vesele dečje graje, ni ljudi koji šetaju. Svi zure i nose čudne maske, kao mi u skoli. Tužna sam i malo ljuta. Pitam moj grad zašto me nije zagrlio?! Da li će me i on ostaviti? Tiho mi je šapnuo da se ne bojim. Uvek će biti tu i čekati me, i ako odem daleko. Stajaće na ušću dve reke. Da li da mu verujem? Pored mene je sleteo mali vrabac. Veselo je cvrkutao i šapunuo da će Beograd opet biti zdrav. Rekao je da ce ljudi opet šetati i deca se bezbrižno igrati.
Beograd mi je poslao svog glasnika. Samo sam ga ja čula. Obećao mi je da će opet svi biti srećni i dočekivati goste. Moj Beograde, ja ti verujem! Samo skini masku i ozdravi! Nemoj me nikada ostaviti. Obećavam da neću ni ja tebe. Opet ćemo se zajedno šetati, igrati, pevati i slaviti. Volim te, moj najlepši grade! Mahnula sam mu i videla njegov osmeh! To je moj divan, ponosan grad! Svi mi, kao i Lana radnosno iščekujemo da naš Beograd skine masku koja ga guši i ne dozvoljava mu da pokaže svoj širok osmeh koji ga čini toliko posebnim. Čekamo da ponovo radosno i bezbrižno zaplešemo njegovim ulicama i uživamo u svakom zraku sunca kojim nas nesebično obasjava.
