"Мој Београде, само скини маску и оздрави" Прича девојчице из Батајнице је данас отопила срца свих нас
Пандемија коронавируса променила је живот у главном граду Србије
Поводом Светског дана врабаца, који је један од симбола Београда, ученици основне школе ''Svetislav Голубовић Митраљета'' из Батајнице досетили су се да обележе овај дан песмицама, саставима и цртежима о Београду.
ШТИТИ ОРГАНИЗАМ И ЈАЧА ИМУНИТЕТ: Ево због чега свакодневно морате да узимате СЕЛЕН!
НАЈАВА ИЗ ШТАБА УОЧИ КЉУЧНЕ СЕДНИЦЕ! "Отворити СВЕ, али уз стриктно поштовање мера" - забране ће ТРАЈАТИ КРАЋЕ него што смо мислили?
ДА СЕ ВРАТИМО НОРМАЛНОМ ЖИВОТУ: У кампању Града Београда укључио се и епископ Стефан (ВИДЕО)
Неки су били инспирисани почетком пролећа, лепотом београдских река, његовим дугачким улицама и веселим птицама, али су неки радови имали и помало тужну ноту и говорили о томе колико је пандемија променила наш град.
Такав је рад ученице Лане Н, који је својом топлином освојио срца свих који су га прочитали.
Овако Лана види Београд овог пролећа:
- Пролећно јутро, мирисно и снено. Буди се мој град. Весело крећем у шетњу. Све је ту, Споменик Победнику, нове зграде на Сави, мостови. Желим да га загрлим. Прошле године сам шетала обалом поред Саве са мојим дедом. Волео је реку. Били смо пуно срећни, мој град, деда и ја! Сада нема деде, а и Београд као да се разболео. Нема веселе дечје граје, ни људи који шетају. Сви зуре и носе чудне маске, као ми у сколи. Тужна сам и мало љута. Питам мој град зашто ме није загрлио?! Да ли ће ме и он оставити? Тихо ми је шапнуо да се не бојим. Увек ће бити ту и чекати ме, и ако одем далеко. Стајаће на ушћу две реке. Да ли да му верујем? Поред мене је слетео мали врабац. Весело је цвркутао и шапунуо да ће Београд опет бити здрав. Рекао је да це људи опет шетати и деца се безбрижно играти.
Београд ми је послао свог гласника. Само сам га ја чула. Обећао ми је да ће опет сви бити срећни и дочекивати госте. Мој Београде, ја ти верујем! Само скини маску и оздрави! Немој ме никада оставити. Обећавам да нећу ни ја тебе. Опет ћемо се заједно шетати, играти, певати и славити. Волим те, мој најлепши граде! Махнула сам му и видела његов осмех! То је мој диван, поносан град! Сви ми, као и Лана радносно ишчекујемо да наш Београд скине маску која га гуши и не дозвољава му да покаже свој широк осмех који га чини толико посебним. Чекамо да поново радосно и безбрижно заплешемо његовим улицама и уживамо у сваком зраку сунца којим нас несебично обасјава.
