NA NOVOM GROBLJU LEŽI PRVA ŽRTVA PRVOG SVETSKOG RATA: Šokiraće vas UZROK SMRTI (FOTO)
Novo groblje krije mnoge misterije, a među njima je i priča o prvoj žrtvi Velikog rata.
Nikolaj Henriković Hartvig smatra se prvom žrtvom Prvog svetskog rata, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Hartvig je državljanin Rusije, rođen 1857. godine u Gori na Kavkazu, a od 1875. postao je diplomata svoje zemlje. U Srbiju je kao ruski konzul došao 1909. godine sa misijom da učvrsti veze između porodica Karađorđević i Romanov.
Posle sarajevskog atentata, odnosno ubistva prestolonaslednika Ferdinanda, Hartvig je po naređenju ruskog cara Nikolaja Romanova krenuo u diplomatsku misiju da odvrati Austrougarsku od namere da napedne Srbiju. Hartvigova misija je nažalost bila unapred osuđena na propast pošto je Austrougarska rat pripremala i pre nego što je Gavrilo Princip ubio prestolonaslednika i njegovu suprugu.
EKSKLUZIVNO: Ovde će biti SAHRANJEN DIMITRIJE TUCOVIĆ (FOTO)
Ključni momenat u Hartvigovom životu odigrao se prilikom posete austrugarskom izaslaniku u Beogradu, baronu Gizlu. On je Hartvigu 10. jula 1914. godine izneo svoj stav da se Austrougarska neće predomisliti i da će sigurno zgromiti Srbiju. Gizl je ovo Hartvigu rekao prijateljski, ne bi li ga ubedio da se više ne nervira jer je očigledno da neće svojim diplomatskim radom uspeti da nešto uradi.
TAJNA GROBA BRANISLAVA NUŠIĆA: Delo MASONA ili poslednja ŠALA SLAVNOG PISCA (FOTO)
Hartvigu je pozlilo odmah posle posete Gizlu, a preminuo je od srčanog udara u svom stanu. On je po nezvaničnim tvrdnjama očevidaca u svojim poslednjim rečima tužno konstatovao da "Srbiji nema spasa". Samo 13 dana posle Hartvigove smrti Austrougarska je Srbiji uputila neprihvatljiv ultimatum posle koga je izbio Prvi svetski rat.
Nikolaj Hartvig je prema sopstvenoj želji sahranjen u Beogradu, a opelu je prisustvovalo više od 80.000 ljudi. Posmrtnu povorku predvodio je lično tadašnji premijer Srbije Nikola Pašić, koji je u govoru ocenio da Srbija nikada nije imala većeg prijatelja.
Izbijanje Velikog rata sprečilo je tadašnju Vladu Srbije da Hartvigu na Novom groblju podigne spomenik kakav zaslužuje. Posle rata, Srbija je zaboravila da se oduži mnogim velikanima, pa tako i ruskom izaslaniku. Kraljevina se Hartviga ponovo setila tek kada su se još jednom nadvili crni oblaci nad državom usled jačanja fašizma u Evropi. Tako mu je spomenik koji i danas stoji na Novom groblju podignut tek 1939, čak 25 godina posle smrti.
